OVA DRŽAVA IMA UBEDLJIVO NAJGORI NATALITET: Populacija im sve starija, ulaganje od 200 MILIJARDI dolara nije dalo rezultata
U Južnoj Koreji je počela sezona sajmova za buduće roditelje na kojima se nudi sve što bi njihovoj bebi moglo zatrebati. Međutim, reč je o industriji koja ima sve manje posla jer je baza kupaca sve manja, piše CNN.
Južna Koreja je takođe nedavno oborila svoj zloglasni rekord za najnižu stopu nataliteta na svetu. Žena u Južnoj Koreji će tokom svog života imati u proseku 0,79 dece, prema podacima objavljenim u novembru.
RUSIJA JEDNIM SNIMKOM PONIZILA CEO ZAPAD: Evropljani jašu konje, jer nemaju više nafte (VIDEO)
POČEO DRUGI KRUG IZBORA ZA AMERIČKI SENAT U DŽORDŽIJI: Jedan GLAS može TEKTONSKI promeniti Ameriku?
BIVŠA PREDSEDNICA OSUĐENA ZBOG KRIMINALA: Još uvek je štiti IMUNITET, ali jednu delatnost više nikad neće moći da obavlja
Ovo je daleko ispod 2,1 deteta potrebnog za održavanje stabilne populacije i nisko je čak i u poređenju sa drugim razvijenim zemljama koje su zabeležile pad nataliteta, kao što su Sjedinjene Države (1,6) i Japan (1,3).
Najniža stopa nataliteta na svetu je prava sramota za zemlju koja ima sve stariju populaciju i koja se suočava sa hroničnim nedostatkom radne snage za izdržavanje svog penzionog sistema.
Iako se za nizak natalitet obično okrivljuju ekonomski faktori koji mladima otežavaju osnivanje porodice, kao što su visoke cene nekretnina i troškovi obrazovanja, kao i ekonomska nesigurnost, rešenje ovog ključnog problema pokazalo se biti van domašaja mnogih južnokorejskih vlada, uprkos stvarnom bogatstvu koje su do sada uložile.
Kritičari kažu da je to znak da su problemi dublje od ekonomije i da je potrebna promena pristupa. Južnokorejski predsednik Jun Suk Jel priznao je da je u proteklih 16 godina potrošeno više od 200 milijardi dolara za poboljšanje nataliteta i povećanje stanovništva. Međutim, od stupanja na dužnost u maju, njegova administracija je nastavila na sličan način kao i prethodne vlade, uz obećanja o još većoj finansijskoj podršci novorođenčadi i uspostavljanju odbora na tu temu.
Mnogi stručnjaci veruju da je trenutni pristup južnokorejske vlade da baca novac na problem previše jednodimenzionalan i da je umesto toga potrebna stalna podrška tokom celog života deteta. Kim Min-jeong, koja bi uskoro trebalo da dobije drugo dete, kritikovala je politiku vlade.
- Promenili su imena i kombinovali naknade, ali nema više beneficija za roditelje kao što smo mi - rekla je ona, objašnjavajući kako od rođenja prvog deteta nije mogla da se vrati na posao jer ona i njen suprug nisu mogli da priušte privatno čuvanje dece.
Iako su državni vrtići besplatni, mnogi roditelji ih izbegavaju zbog skandala poslednjih godina kada su snimljeni učitelji kako udaraju decu. Iako je bilo svega nekoliko takvih slučajeva, izazvali su značajno interesovanje javnosti. Pogrešna kompanija? Problem sa mogućim povećanjem nataliteta je više društveni nego finansijski, kako neki smatraju, poput nepisanih pravila o roditeljstvu koja vladaju u društvu. Društvo osuđuje samohrane majke, zbog čega se ženama bez partnera ne nudi veštačka oplodnja.
- I dalje imamo veoma puritanski pristup samohranim majkama - rekla je profesorka prava Čo Hi Kjung, autorka kolumne o društvenim pitanjima, piše CNN.
S druge strane, brak, porođaj i briga o deci zahtevaju previše žrtava za žene u patrijarhalnom društvu, posebno u poslednjoj deceniji, prema autoru Li Jin-songu.
- Dakle, žene počinju da istražuju mogućnost da mogu dobro da žive i bez braka - kaže ona i ističe da društvo nju i druge neudate žene doživljava kao sebične.
Očevi koji bi želeli da budu više uključeni u podizanje svoje dece smatraju da poslovna kultura u Južnoj Koreji to ne dozvoljava uvek. Iako su vlasti omogućile uzimanje dužeg roditeljskog odsustva, malo ko se oseća prijatno da ga koristi u potpunosti. Park Kiung-su, suprug trudne Kim Min-jeong na početku članka, rekao je da se nada da će pomoći sa svojim drugim detetom, ali "nema posebnog razumevanja ili tretmana sa posla za malo dete".
- Mogu da koristim svoje slobodno vreme, ali se osećam nelagodno jer želim da uspem na poslu - rekao je on.
U južnokorejskom društvu postoji strah da su radnici koji budu unapređeni retko oni kojima je porodica na prvom mestu.