Abubakar sam protiv svih

Prvi deo turnira obeležili su Evropljani, mada su i oni u izvesnom padu. Nemačka, Belgija, Vels i Srbija su razočarale. Ovaj turnir pokazuje da su budućnost fudbala Afrika i Azija uz nezaobilaznu Južnu Ameriku.

Francuzi su prošli, ali su izgubili jedan meč, kao i Španci. Japan je divan, kao i Kamerun, Južna Koreja i Senegal. Pokazalo se da tim ekipama fali taktička zrelost, a i struka je malo upitna. Oni nemaju to nešto što je bitno za iskorak za ovakvoj planetarnoj smotri. Ipak mogli bi da budu odlični na narednom Svetskom prvenstvu. Oduševio me je kapiten Kameruna Vinsent Abubakar, on prosto može sam da igra protiv mnogih ekipa.

Ovaj Mundijal karakteriše i to da nema izrazitog favorita, osim eventualno Brazila.

Veliki su doživeli pad, a svi drugi su napredovali. Ali nisu drugi napredovali koliko su veliki pali. Zato i gledamo tako neizvestan i zanimljiv šampionat. Nema više čuvenih škola fudbala u Evropi, malo su ih stranci preplavili. Englezi imaju četiri-pet vrlo talentovanih igrača koji igraju u velikim timovima. Njihova reprezentacija je dugo vremena patila zbog Premijer lige koju su preplavili stranci. Pa kakva je budućnost Engleske onda sa takvom Premijer ligom.

Ali sada su u njoj došli do izražaja mladi talentovani engleski fudbaleri, a meni se posebno dopada vezista Čelsija Mejson Maunt. Englezi konačno igraju lepo i lepršavo, čeka ih meč sa Francuskom u četvrtfinalu i uživaćemo u toj utakmici. Kilijan Mbape je nezaustavljiv.

Brazil igra ubitačno, dominacija i superiornost. Po meni Nejmar previše solira i bio bi upotrebljiviji kada bi zaigrao više u funkciji tima. Argentina igra dobro. Mesi je u dobroj formi. Srčani su i borbeni i mogu daleko da stignu ukoliko Mesi bude u svom ritmu, odnosno ako mu krene. Moje prognoze pre Mundijala su bile te da do Zlatne boginje mogu stići Brazil, Argentina i Nemačka. Za Nemačku sam pogrešio.

Autor je bivši fudbaler i trener