1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Agrarne subvencije EU: Ko dobija najveći deo ogromnog kolača

7. decembar 2022.

Najveća stavka u budžetu EU su agrarne subvencije: 450 milijardi evra. Od toga najviše profitiraju koncerni. Više uglednih nemačkih medija analiziraju problematičnu raspodelu ogromne sume novca - uoči reforme od 2023.

https://p.dw.com/p/4KYR3
Krave, dokle pogled seže...
Krave, dokle pogled seže...Foto: Point du Jour

Svake godine Evropska komisija dodeli 50 milijardi evra agrarnih subvencija. Najviše od toga profitiraju Francuska, Španija i Nemačka. Od 2014. je 400.000 primalaca u Nemačkoj dobilo preko 53 milijarde evra. Novac stiže pre svega u Bavarsku i Donju Saksoniju, na koje zajedno otpada trećina nemačkih subvencija.

I Katolička crkva dobija agrarne subvencije

Nemački poljoprivrednici su poslednjih osam godina - u proseku - dobili po 127 000 evra. Ali samo jedan odsto njih je dobio skoro četvrtinu subvencija: 12 mlijardi evra ili 30 000 evra mesečno, po firmi. A firme u donjoj polovini liste primalaca subvencija – mala poljoprivredna gazdinstava – dobijale su po 200 evra mesečno.

Ta tendencija se pokazuje širom Evrope. U osam zemalja koje su analizirane, velike kompanije i javne institucije su glavni korisnici subvencija. Raspodela je često još nepravednija nego u Nemačkoj: onaj jedan procenat primalaca na vrhu liste - dobija čak više od trećine svih subvencija u Evropi. Isto tako, pokazuje se da često investitori i institucije koji nisu iz agrarne branše profitiraju od subvencija. Na primer, u Austriji i Poljskoj mnogo novca se dodeljuje katoličkoj crkvi.

Najveća statua Hrista na svetu - u Poljskoj blizu granice sa Nemačkom - izgrađena je 2017.
Najveća statua Hrista na svetu - u Poljskoj blizu granice sa Nemačkom - izgrađena je 2017.Foto: Monika Skolimowska/ZB/dpa/picture alliance

Zašto koncerni kao Bajer, RWE ili BASF dobijaju milijarde subvencija?

Energetski koncern RWE, hemijski koncern BASF i farmaceutski džin Bajer su od 2014. dobili više od tri milijarde evra.

pročitajte još: Ko zarađuje na zemlji u istočnoj Evropi?

Jedan od portparola RWE je naveo da su subvencije dodeljene za rekultivaciju zemljišta rudnika, pošto te površine bez subvencija posle ne bi bile na raspolaganju poljoprivrednicima.

BASF ima svoje poljoprivredno gazdinsvo koje je dobilo subvencije. A Bajer na sopstvenim poljoprivrednim površinama, prema rečima njihovog portparola, uzgaja stočnu hranu. Osim toga, te površine se koriste za obavezna ispitivanja sredstava za zaštitu biljaka pre dodele dozvole za upotrebu.

Jedna od većih firmi u Evropi
Jedna od većih firmi u EvropiFoto: Point du Jour

Subvencije i za zagađivače

U Nemačkoj se posebno izdašno subvencioniraju bivše istočnonemačke državne agrarne firme. Te takozvane poljoprivredne zadruge su posle ponovnog ujedinjenja privatizovane, pa su tako velike površine zemljišta dospele u ruke pojedinačnih firmi. Među 100 najvećih primalaca subvencija u agrarnom sektoru Nemačke - čak 24 njih su te bivše proizvođačke zadruge.

Đubrenje tla
Đubrenje tlaFoto: Erich Geduldig/imageBROKER/picture alliance

Sedam od deset velikih proizvođača mesa su dobijali subvencije, a među njima su i oni koji su kršili zakon o zaštiti životinja. Osim toga, među primaocima subvencija se nalaze i oni koji imaju visoku emisiju gasova staklene bašte, pa tako negativno utiču na ostvarenje klimatskih ciljeva EU.

I Fondacije dobijaju pare

Nemačka vlada je 2020. objavila spisak poljoprivrednih firmi koje je neki holding stavio pod svoju kontrolu. Novinari dva pokrajinska radio-televizijska servisa i jednih dnevnih novina zajedno su upoređivali taj spisak sa dostupnom bankom podataka o subvencijama.

Rezultat je pokazao da je holding DAH građevinskog preduzetnika Ceh pomoću njegove porodične fondacije od 2018. dobio - najmanje 21,5 miliona evra subvencija. 

A Fondacija Lukas koja pripada severnom ogranku lanca samoposluga Aldi dobila je od 2019. 2, 7 miliona evra agrarnih subvencija. U istom periodu Grupa Lindhost je dobila 12,5 miliona evra, a porodični holding Štajnhof najmanje 11,6 miliona evra.

DAH je na pitanje o subvencijama reagovao tvrdnjom da subvencije stižu do poljoprivrednika i da nije važna pravna forma u kojoj su oni okupljeni. Ostali sa ovog spiska nisu reagovali na pitanja novinara.

Reforma odgođena za dve godine

„Potpuno je besmisleno da se novac poreskih obveznika ovako troši. A od toga koristi imaju samo zemljišni veleposednici", rekao je Karl Ber, saveznih poslanik Zelenih. On predlaže da se osnovna premija po hektaru ukine. Umesto toga, prema njemu bi trebalo da se subvencije dodeljuju projektima koji su vezani za određene ekološke propozicije.

Nemačko Ministarstvo poljoprivrede je izdalo saopštenje prema kojem ono nastoji da razvije „model koji bi preraspodelio novac i dodatno nagrađivao učinak malih i srednjih gazdinstava na postizanju opšteg dobra". Ministarstvo tu meru naziva „subvencija za preraspodelu".

pročitajte još:EU subvencioniše gumene bombone?

Borba za ove subvencije je tako žestoka i interesi suprotstavljeni da je planirana reforma agrarnih subvencija 2021. morala biti odložena dve godine. Taj rok je prošao i pravila će se promeniti za nekoliko nedelja - početkom 2023. Osnovna premija po hektaru će biti umanjena. A poljoprivrednici će moći da zatraže posebne ekološke subvencije.

Lepo obrađena polja
Lepo obrađena poljaFoto: Point du Jour

Nacionalne strategije

Osim toga, pojedinačne zemlje će moći da na osnovu nacionalnih strateških planova formija sopstvena težišta za subvencije. U Briselu su pojedini nacionalni planovi suočeni sa kritikom. Direkcija EU za poljoprivredu je u odgovoru na novinarsko pitanje napisala da nacionalni strateški planovi podržavaju ekološku poljoprivredu, ali da nema posebnih ciljeva koji se moraju ostvariti. To je prepušteno nacionalnim državama.

Koalicioni ugovor koji će biti predmet preispitivanja na polovini četvorogodišnjeg mandata nemačke Vlade predviđa da se proceni da li aktuelna strategija zaista dovodi do unapređivanja ekološke poljoprivrede. Od 2027. Vlada planira da uvede podsticanje učinka poljoprivrednika u oblasti zaštite klime i čovekove okoline umesto direktnih subvencija na osnovu puke obradive površine.

Organizacije „Pitaj državu" i „Arena za novinarstvo u Evropi” su prošle godine sakupljale ove podatke, a zajedno su ih analizirali Severnonemački radio (NRD), Zapadnonemački radio (WDR), Zidojče cajtung (SZ) kao i mediji iz još sedam evropskih zemalja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.