EPA-EFEANDREJ CUKICIzjava evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenju Olivera Varheljija o tome da je perspektiva država Zapadnog Balkana ubrzano članstvo u Evropsku uniju, ne znači da je takav proces moguće ubrzati bez ispunjenja kriterijuma o oblasti vladavine prava, borbe protiv korucije i organizovanog kriminala, saglasni su sagovornici Danas.
Podsetimo, Varhelji je u nekoliko navrata, u poslednje vreme, istakao da posledica agresije Rusije na Ukrajinu može biti ubrzani prijem država Zapadnog Balkana u punopravno članstvo Unije.
– Davanje evropske perspektive državama istoka Evrope, odnosno takozvanog istočnog partnerstva, kao što su Ukrajina, Moldavija i Gruzija, zemlje Zapadnog Balkana stavlja u potpuno drugačiji položaj po pitanju evropskih integracija, zbog toga što to, svakako, ubrzava proces – kaže za Danas Nemanja Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala Evropski Zapadni Balkan.
Naravno, dodaje, dinamika po kojoj će zemlje Zapadnog Balkana biti bliže Evropskoj uniji, zavisi od tih država, a ne od EU, s obzirom da se reforme, naročito u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i konsolidovane demokratije i funkcionisanja Unije, mora da da bude preduslov bilo kakvog članstva.
– Preciznije, politička volja unutar zemalja dovešće do članstva u Evropskoj uniji. Na EU je da se sa svoje strane, unutar sebe, pripremi da uključi nove članice, kao i da pruže podršku da državama Zapadnog Balkana, da ove reforme, koje sam pomenuo, izvedu – smatra Štiplija.
Prema njegovim rečima, rat u Ukrajini je proširio politički prostor da zemlje Zapadnog Balkana, dakle, one koje su kandidati ili potencijalni kandidati, što pre dovede u članstvo.
– To uopšte nije sporno, sporna je politička volja unutar napih država da što pre dođu do članstva. Procesi reformi, naročito u oblasti vladavine prava, su bukvalno stali u svim zemljama. Dve zemlje koje su najbliže članstvu, Srbija i Crna Gora, bez toga, kao i bez jakih demokratskih institucija, neće biti pozvane u članstvo. Samim tim, EU mora mnogo više da radi da tih reformi dođe, da sve profunkcioniše i da te zemlje budu spremne za članstvo – zaključuje Štiplija.
Goran Miletić, programski direktor Civil Rights Defendersa, kaže za Danas da ulazak država Zapadnog Balkana je uvek izgledan i moguć, bez obzira što u nekom trenutku u nekoj državi članici možda ne postoji entuzijazam za proširenje.
– Problem je što predstavnici vlasti država Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, najčešće rade jako malo na reforma, a umesto toga pribegavaju populizmu koji veoma često uključuje narativ da postoji neka zavera EU protiv budućih članica ili da su zahtevi preterani, što nije tačno – smatra Goran Miletić.
Zato je i izjava Varheljija, dodaje, interpretirana na pogrešan način.
– Tačno je zbog rata u Ukrajini sada postoji spremnost da se mnogo više radi sa državama Zapadnog Balkana, ali to ne znači da će zemlje regiona biti primljene bez sprovedenih reformi, neslobodnim medijima, bez vladavine prava ili suočavanja sa prošlošću. Zabrane Prajdova ili širenje homofobije od strane predstavnika vlasti su takodje nešto što rat u Ukrajini ne može izbrisati. Sve u svemu, EU zavisi od samih država koje u nju žele da se integrišu – ističe sagovornik Danasa.
Pogrešno je, zaključuje, sve prebacivati na građane i njioive stavove i želje, jer ovaj proces zavisi isključivo od predstavnika vlasti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
