Fon der Lajen, Mišel, Borelj i Varhelji saglasni: EU je VIŠE NEGO IKADA posvećena zajedničkoj budućnosti sa Zapadnim Balkanom
Danas su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, visoki predstavnik Đuzep Borel, komesar Oliver Varhelji, kao i šefovi država I vlada država članica EU i Zapadnog Balkana, na Samitu u Tirani, potvrdili punu i nedvosmislenu posvecenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Oni su pozvali na ubrzanje procesa pristupanja zasnovanog na kredibilnim reformama partnera, pravičnom i rigoroznom uslovljavanju i principu sopstvenih zasluga.
Blic preporučuje
Organizacija Samita po prvi put u regionu jasan je znak snažne posvecenosti EU Zapadnom Balkanu i njihovom putu ka EU, saopštila je Evropska komisija.
Rat u Ukrajini
Komisija konstatuje da agresorski rat Rusije protiv Ukrajine dovodi u opasnost evropski i globalni mir i bezbednost I naglašava važnost strateškog partnerstva između EU i regiona Zapadnog Balkana.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da ovaj samit daje jasnu poruku o našem angažmanu, našem jedinstvu i našem snažnom partnerstvu.
- EU je više nego ikada posvećena zajedničkoj budućnosti, sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana unutar EU. I koristimo svaku priliku da približimo naše regione i naše ljude. Od zajedničkog rešavanja energetske krize do otvaranja više mogucnosti za građane i poslovne subjekte, uključujuci snižavanje troškova rominga. Ovo je veliko dostignuce - naglasila je ona.
Samit je bio prilika da se razmotri napredak u implementaciji ekonomskog i investicionog plana od skoro 30 milijardi evra koji se fokusira na vodeće projekte u zelenoj i digitalnoj tranziciji, održivom transportu, čistoj energiji, podršci privatnom sektoru i razvoju ljudskog kapitala kako bi se pomoglo premostiti socioekonomski jaz između Zapadnog Balkana i EU.
Finansiranje projekata
EU je do sada potvrdila finansiranje 40 vodećih projekata u oblasti transporta, povezivanja, energetske tranzicije, zelene agende, digitalne tranzicije i razvoja ljudskog kapitala, sa 1,8 milijardi evra podrške EU i ukupnom vrednošcu ulaganja od 5,7 milijardi evra.
Komisija precizira da ovo uključuje 12 investicionih projekata usvojenih 5. decembra, od kojih je 6 projekata u energetskom sektoru zahvaljujuci paketu energetske podrške od milijardu evra, koji se sastoji od 500 miliona evra za neposrednu podršku svim partnerima sa Zapadnog Balkana za ublažavanje povecanja cena energije za preduzeca i ugrožena domacinstva, što je odobreno i bice spremno za isplatu početkom 2023; i 500 miliona evra kratkoročne i srednjoročne podrške preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan za unapređenje energetske tranzicije i energetske bezbednosti.
Komisija navodi da paket pokriva dopunu Regionalnog programa energetske efikasnosti za energetski efikasnu obnovu privatnih i javnih zgrada, šest novih investicionih grantova za obnovljive izvore energije, tri grant šeme za energetski tranziciju privatnog sektora i niz garancija za podršku obnovljivoj energiji i energiji. efikasnost, te da se očekuje da ce u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama mobilisati do 2,5 milijardi evra ukupnih investicija.
Energetska efikasnost
Bitna tema današnjeg samita bila je energetska efikasnost i tim povodom Fon der Lajen je na konferenciji za novinare izjavila kako je bitno da rešenja EU važe i za region.
- Bitno je da rešenja koja donosimo u EU budu i u regionu, odlučili smo za paket pomoći od jedne milijarde evra regionu. Pola će biti uloženo u obnovljivu energiju, koja je jeftinija, bolja za planetu i čime ćemo dobiti više poslova za ljude regiona, a drugi deo ćemo uložiti u infrastrukturu - rekla je Fon der Lajen.
Dodala je da je dogovoreno šest različitih projekata za izvore obnovljive energije kao što su hidroelektrane i solarni paneli, koji će povećati energetsku efikasnost škola i bolnica.
- Odobreno je i 40 bitnih projekata koji se tiču transporta, čiste vode i prerade otpadne vode, u vrednosti od 1,5 milijardi evra. Ekonomski i investicioni plan je na dobrom putu - izjavila je ona.
Ponovila je da podržava integraciju regiona u EU, kao i da je napravljen veliki pomak u pravom smeru.
- Istorijski korak je kandidatura Severne Makedonije i Albanije za članstvo u EU, i EK preporučuje Bosnu i Hercegovinu kao sledećeg kandidata - rekla je Fon der Lajen.
Predsednica Evropske Komisije se u svom obraćanju dotakla diskusuje sa regionom o ratu u Ukrajini, i kako je bitno da se zemlje regiona usaglase sa politikom EU prema Rusiji.
Energetska efiksanost je izvor energije, saglasili su se učesnici na panelu o energetskoj efikasnosti i cirkularnoj ekonomiji na 22. Beogradskom ekonomskom forumu i zaključili da je, kako bi Srbija napredovala u ovoj oblasti, potrebna edukacija stanovništva i privrede, kao i kontinuirana finansijska podrška.
Šef saradnje Delegacije EU u Srbiji Nikola Bertolini rekao je da povećanje cena energenata negativno odražava ne samo na privredu, već i na domaćinstva u čitavoj Evropi.
Naveo je da se 27 zemalja članica EU udružilo u borbi protiv energetske krize poštujći iste modele uštede energije, energetske efikasnosti i cirkularne ekonomije, kao jedan od načina za očuvanje privrede i ekonomije.
- Članice EU odlučile su da idu napred i investiraju u energiju, kako bi im se ona vratila - rekao je Bertolini.
Bertolini je rekao da je iskustvo EU u kriznim vremenima pokazalo da države ne mogu samo da se oslone na tržište, već da moraju da investiraju u nove projekte i olakšaju najugroženijim grupama.
Istakao je da kada je reč o podršci za projekte energetske efikasnosti EU idvaja značajna finansijska sredstva za Zapadni Balkan.
Naveo je da je u tu svrhu namenjeno milijardu evra, od čega je 500 miliona za obnovljive izvore energije.
Prema njegovim rečima EU namerava i da napravi zajedničku platformu za kupovinu gasa, ističući da mere energetske efikasnosti daju rezultate i da je EU smanjila na 14 odsto zavisnost od ruskog gasa.
Direktor Švajcarske kancelarije za saradnju Rićard Kohli rekao je da će se energetska efikasnost i cirkularna proizvodnja u Srbiji podići na viši nivo ukoliko se bude podigla svest građana o benefetima koje one imaju.
On se prisetio priče kada je bio dete i imao zadatak u okviru školskog programa da skuplja đubre kako bi očistio put koji vodi do škole i zaključio da ukoliko bi se efekti i značaj ekologije ili uštede energije transparentno predstavili ljudima, učinak bi bio mnogo veći.
Šef USAID projekta "Better Energy" Daniel Berg istakao je da je potrebno ljudima davati podsticaje i ukazivati im na primere dobre prakse, kako bi se odlučili da investiraju u energetsku efikasnost.
Roming, sajber bezbednost, migranti...
Lideri su prisustvovali i potpisivanju deklaracije predstavnika telekomunikacionih operatera iz EU i Zapadnog Balkana o prvom dobrovoljnom snižavanju cena rominga između regiona i EU počev od oktobra 2023.
Samit je takođe bio prilika da se razgovara i produbi saradnja EU sa regionom u oblasti upravljanja migracijama, sajber bezbednosti, obrazovanja i mladih.
Komisija je nedavno odobrila 70 miliona evra za poboljšanje sposobnosti upravljanja granicom i pojačanu borbu protiv krijumčarenja migranata i trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu.
EU takođe pojačava svoju pomoć i saradnju sa Zapadnim Balkanom kako bi ojačala sajber otpornost nakon niza velikih sajber napada u regionu, uključujuci novi program od 5 miliona evra za ceo region koji treba da se realizuje početkom 2023.
Univerziteti Zapadnog Balkana ce takođe biti uključeni u inicijativu Evropski univerziteti u okviru programa Erazmus+ na ravnopravnoj osnovi sa državama članicama EU, kako bi se stvorile dodatne mogucnosti za mlade ljude.
Mišel: "Istorijski sastanak"
Predsednik Saveta EU Šarl Mišel je danas, na kraju samita EU Zapadni Balkan u Tirani izjavio da je ovaj samit istorijski kao i da je to sastanak na kome se piše istorija zbog toga što se prvi put održao na Zapadnom Balkanu.
- Ovaj sastanak je važan zbog toga što donosi važne konkretne angažmane na putu integracije - rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i premijerom Albanije Edijem Ramom.
- Duboko verujem da će naša deca imati bezbedniju i prosperitetnu budućnost sa Zapadnim Balkanom u EU. Ta zajednička uverenost nas je sakupila ovde da bi radili na zajedničkim projektima - izjavio je Mišel.
Svako od nas, kako kaže Mišel, ima svoj zadatak koji treba da ispuni da bi napredovale reforme u vladavini prava, reforme u pravosuđu i borbi protiv korupcije. A EU treba da podrži ove reforme na opipljiv način, istakao je on.
Mišel je kao primer naveo sporazum o romingu koji je potpisan danas u Tirani i koji predviđa smanjenje troškova cena roaminga između Zapadnog Balkana i EU od 1. oktobra 2023. godine.
Dogovoreni su zajednički projekti, rekao je Mišel, da bi se umanjile negativne posledice rata u Ukrajini u oblasti energetike, prehrambene bezbednosti i ekonomiji. Zbog toga je važno što je EU usvojila finanisijski paket, naveo je on.
Što se tiče migracija, Mišel je naglasio da je ova tema veoma delikatna, senzitivna i izazovna, a EU se suočila za teškoćama u ovom domenu.
- Zbog toga je saradnja sa Zapadnim Balkanom fundamentalna za sve nas i hteo bih da izrazim zahvalnost što smo mogli poslednjih dana da napredujemo sa usklađivanjem vizne politike. Potrebne su dopunske odluke u danima što dolaze, ali ja sam optimista i uveren da će napredak biti postignut - naglasio je Mišel.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da je među članicama EU otkrio novo, pozitivnije raspoloženje nego pre nekoliko godina, pre sukoba u Ukrajini, prema perspektivi priključenja zemalja Z. Balkana uniji.
- Sasvim sam siguran da je nastao novi inkluzivni pokret i da je skepticizam koji je pre nekoliko godina ispoljen od strane nekoliko država članica sada mutirao u spremnost da se ovaj proces aktivno gura napred - rekao je Šolc novinarima nakon samita u Tirani, prenosi Rojters.
(Tanjug)