Nešto se sprema: Banke kupuju zlato kao da je džabe

Nesigurna globalna situacija, geopolitički potres zbog rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, što je izazvalo cunami na tržištima hrane i energetike i visoku inflaciju, uzavrelo trvenje Kine i SAD u vezi s transferom visoke tehnologije... Sve su to razlozi zbog kojih se nastavlja zlatna groznica, u kojoj centralne banke brojnih zemalja nastavljaju da u velikim količinama kupuju zlato za državne rezerve.

Potražnja je tolika da je kupovina oborila kvartalni rekord sa 400 tona, koje su dodatno stavljene u trezore, što je 341 odsto više nego u isto vreme 2021. Priliv je po stopi koja dosad nije viđena od 1967. godine, kada je dolar još držao zlatni standard i bio pokriven protivvrednošću dragocenog žutog metala.

Najveći kupac Turska

Svetski odbor za zlato (World Gold Council) u poslednjem izveštaju navodi da je rast potražnje zabeležio velikih 28 odsto godišnje, odnosno 1,180 tona, a da prednjače centralne banke. Među onim bankama koje su u 2022. nabavile više od 670 tona, najveći kupci su Turska (31 tona), Uzbekistan (26) i Indija (17), ali nisu daleko ni ovih dana "fudbalski“ Katar i Mozambik.

Ove podatke treba uzeti s rezervom, jer su verovatno i veći. Ne prijavljuju redovno sve zemlje koliko su zlata kupile, pa se tako ne zna "trgovina“ Kine (procena rezervi 1.948 tona) i Rusije (2.299 tona), a SAD inače ne potvrđuju kolike rezerve imaju u zlatu.

Prema procenama, na svetskoj listi vode SAD sa 8.133 tone, a slede Nemačka i Italija sa 3.355, odnosno 2.452 tone, koliko približno ima i Francuska. Kineska potražnja je bila nešto pala zbog antikovid restrikcija, ali se u poslednje vreme beleži da kupuju zlato u velikim količinama i plaćajući visoke premije u odnosu na međunarodne cene.

Zlato se kupuje u krizi, iako je ova kriza nešto drugačija i u njoj mu cena pada. Trenutno je cena zlata na spot tržištu najniža u dve godine – 1.805 dolara za uncu.

Screenshot: Bullion Vault

Još u martu, odmah po izbijanju rusko-ukrajinske krize, bila je 20 odsto viša - preko 2.000 dolara za uncu. Međutim, rat je potrajao (i ne vidi mu se kraj), a na inflaciju koju je izazvao u svetu žestoko su udarile Federalne rezerve SAD (FED), praćene ECB i drugim centralnim bankama.

Efikasna zaštita od inflacije

Agresivno podizanje kamata FED-a učinilo je da zlato bude manje zanimljivo berzanskim investitorima kao "sigurna luka“ u krizi, ali je zato dolarski indeks danas na 20-godišnjem maksimumu.

Zlato se inače smatra kao efikasna zaštita od inflacije, ali, smatraju neki analitičari, samo u veoma dugim periodima, od sto i više godina. Toliki „horizont“ ulaganja svakako niko na berzi ne uzima u obzir.

Zbog toga su mnoge zemlje rasprodale svoje zlatne rezerve, pogotovo u periodu između 1987. i 2009. godine, kada je iz državnih trezora otišlo 7.850 tona zlata. Među njima su prednjačile Kanada, koja je prodala svih 46 tona, i Norveška, koja je 2004. godine prodala poslednjih 37 tona, a zadržala samo simboličnih sedam poluga. U našem regionu je to uradila Hrvatska, koja je poslednju polugu od više od 13 tona prodala 2001. godine.

U Srbiji svaki sedmi evro državnih rezervi u zlatu

Srbija i njena Narodna banka (NBS) u ovom pogledu drže se "filozofije“ velikih centralnih banaka u svetu. U trezorima NBS pre pet godina bilo je oko 18 tona zlata, a u septembru 2022. (prema WGC) 38,46 tona. To je trenutna vrednost od 2,1 milijarde evra, odnosno 15,2 odsto neto deviznih rezervi srpske centralne banke.

Sve zlatne rezerve Srbije nalaze se od 2021. u trezorima NBS, što je takođe (nova) politika velikih centralnih banaka.

Zlato su kući iz svetskih depozita u Londonu, Švajcarskoj ili SAD prebacile i Nemačka (od 2013), Holandija (2014), Austrija (2015), Rumunija (zakon iz 2019), Poljska (2019), ali i Belorusija, Mađarska, Turska…

24sedam/Katarina Mihajlović

Zlato u deviznim rezervama se ne troši u "redovnom poslovanju“ NBS. Nije se trošilo u ovoj krizi 2020-21, ali ni u prethodnim, recimo onoj finansijskoj iz 2008-09. godine, kada je situacija u Srbiji ekonomski bila mnogo gora.

Iz deviznih rezervi ide novac i to samo da bi se branio kurs dinara, ali i to veoma restriktivno. NBS je od početka godine do kraja oktobra neto kupila 100 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara. Ta "relativna stabilnost“ se prva četiri meseca 2022. održavala prodajom 2,27 milijardi evra (radi jačanja dinara), da bi od maja bilo kupljeno 2,37 evra (radi slabljenja dinara).

Samo u oktobru, na međubankarskom deviznom tržištu NBS je kupila 525 miliona evra, kako dinar ne bi uzleteo i obezvredio deviznu štednju građana i ugrozio izvoz privrede.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi