LAV I PČELA
Narednog jutra mladić je navukao na sebe oklop, zgrabio štit i koplje i pridružio se kraljevoj vojsci…
Jednom davno, u ledenim severnim krajevima, jednog kralja je na putovanju brodom zadesila zastrašujuća morska oluja. Nošen ka obali ogromnim talasima, brod se nasukao na stene i umalo potonuo sa čitavom posadom. Ali iznenada se iz talasa začuo divan glas sirene koja se obratila vladaru:
„Da se svi spasete, kralju, ja sam vam pomoć jedina! Zauzvrat obećaj da ćeš mi dati svog prvog sina!“
Kako su im životi bili u opasnosti, kralj je nevoljno prihvatio ponudu, gledajući sirenu kako nestaje u talasima. Trenutak kasnije, kao magijom, more se smirilo, pa su mogli da nastave putovanje.
Po povratku na dvor kralj je saznao da kraljica očekuje prvorođenče. Toliko se obradovao da je zaboravio na dato obećanje. Prošlo je nekoliko godina pre nego što je odlučio da tajnu poveri kraljici. Jednog dana kad je konačno rešio da joj prizna sve, kraljica je zabrinuto povikala:
„O, srce će mi od straha stati jer moramo sina na put slati. A kad dođe okrutna sirena , nek ga traži do kraja vremena!“
Kad je princ navršio šesnaest godina, roditelji su ga podstakli da se otisne na put i vidi svet. Mladić je rado pristao, napunio torbu hranom i pozdravio se s roditeljima. Prve večeri usred šume put mu je preprečio lav.
„Gladan sam! Daj mi nešto da pojedem“, požalio mu se lav koji je umeo da govori. Više uplašen nego velikodušan, mladić je podelio svoju večeru i postelju s lavom.
Sledećeg jutra lav je odgrizao deo krzna i poklonio ga mladom princu.
„Prinče dragi, pomogao si mi, pa čuj: poklanjam ti komadić svog krzna, veruj. Uzmi ga i ako je nevolja prava, dodirni ga da se pretvoriš u lava!“
Mladić je zahvalio lavu i nastavio put. Iste noći kad je došlo vreme da večera, do njega je doletela pčela i zazujala: „Gladna sam! Daj mi nešto da pojedem.“
Mladić je ponovo podelio večeru sa insektom, te mu je ujutru pčela dala delić svog krila i rekla: „Prinče dragi, pomogao si mi, pa čuj: poklanjam ti komadić svog krila, veruj. Da te nevolja neka ne bi pomela, dodirni ga samo i postaćeš pčela!“
Nakon što joj je zahvalio, princ je nastavio put. Za nekoliko sati stigao je do prestonice susednog kraljevstva. Dok je hodao bučnim ulicama i osluškivao žamor prolaznika, princ je saznao da vladar ovog kraljevstva ima prelepu ćerku koja divno svira violinu. Ali princezi je jedan mladić slomio srce i zato nije imala nameru da se ikad uda, niti da se druži s mladićima. Princa je ovo zainteresovalo, te se zaputio ka kraljevskom dvoru. Čim zađe sunce, iskoristiće delić pčelinog krila da se pretvori u pčelu.
Pretvorivši se u pčelu, uleteo je u princezinu sobu, pa se vratio u ljudsko obličje. Videvši stranca, devojka se uplašila i vrisnula, a stražari su utrčali u sobu. Princ se tad opet pretvorio u pčelu, a kad je ostao nasamo s devojkom, opet je uzeo ljudski lik.
„Ne želim da te povredim“, uveravao ju je nakon što joj se predstavio i ispričao sve o svom životu i susretu s lavom i pčelom. Usamljena princeza, koja nije imala drugo društvo sem svoje violine, obradovala se čuvši ove neverovatne priče.
Malo-pomalo, kako su dani prolazili, među njima se rodila ljubav i poželeli su da se venčaju. Ali postojala je prepreka na tom putu – najpre su morali da dobiju blagoslov od princezinog oca. Na sreću, ona se odmah dosetila rešenja.
„Sutra već moj otac u rat odlazi zajedno s borcima u punoj snazi. Njegov mač u sobi će da bude pa kad on daleko odvede lju de, ruku ćerke onome će dati ko mu taj drag oceni mač vrati.“ Ali princ je bio spreman da se zbog nje sa svakom opasnosti uhvati ukoštac i zato joj je rekao:
„Ako se ne vratim brzo, idi do mora gde se vali pene i sviraj predivno na svojoj violini dok misliš na mene.“
Narednog jutra mladić je navukao na sebe oklop, zgrabio štit i koplje i pridružio se kraljevoj vojsci. Sve se dogodilo baš onako kako je princeza predvidela: kralj je izdao naređenje, a hrabri vitezovi pohrlili su ka dvoru kako bi što pre pronašli kraljev mač. Princ se tad pretvorio u lava i preplašio konje, što mu je dalo prednost, te je prvi stigao do dvora. Princeza mu je tad predala mač i on je požurio da ga odnese vladaru.
U povratku se zaustavio pored izvora kraj mora da se napije vode, pa je spustio mač na zemlju. Iznenada, sirena koja ga je godinama čekala izronila je i odvukla ga na dno mora. Jedan vitez koji se tu zadesio pronašao je mač i odneo ga kralju, a kralj ga je proglasio pobednikom. Princeza je tad shvatila da se nešto strašno desilo njenom voljenom, pa je otišla do obale i zasvirala na violini.
„O, kakva divna muzika, čuješ li?“, upitala je sirena svog zarobljenika.
„Ne čujem ništa. Povedi me bliže obali“, slagao je princ.
Radoznala sirena je krenula ka obali, vodeći princa sa sobom. Ali čim su se našli van vode, princ je dotaknuo pčelino krilo i poleteo, spasivši se iz sireninih kandži. Možemo samo da zamislimo kako je princeza bila srećna kad je maleni insekt proleteo pokraj nje i magično nestao, a na njegovom mestu se stvorio princ. Zaljubljeni par je otrčao kralju i ispričao mu sve o lavu, pčeli, maču i sireni. Nakon toga su se venčali i veselili u društvu prinčevih roditelja, koji su požurili ka dvoru čim su čuli srećne vesti.