Za jednoiposoban stan potrebno je izdvojiti dva do tri puta više nego 2020. godine. Te cene nedostižne su za većinu domaćeg zaposlenog stanovništva i dovele su do toga da se stanodavci opraštaju od dugogodišnjih podstanara.

"Pre toga ste mogli da jednoiposoban stan iznajmite za 250 do 350 evra u zavisnosti od opremljenosti i lokacije. Sada je to drugačije, jednoiposobni stanovi idu od 500, 600, 700, ali i do hiljadu evra. Znamo i za dosta situacija gde su se studenti odlučili za onlajn nastavu, znači studiranje od kuće bez troškova stanovanja u većim gradovima", rekla je agentkinja za nekretnine Danijela Sabljov.

U riziku da sa decom ostanu na ulici su samohrane majke, a nemogućnost alternativnog stanovanja, sada više nego ikad, može da obeshrabri i žene žrtve nasilja da izađu iz nasilne zajednice, smatraju aktivistkinje BEFEM-a.

"Žena koja je ekonomski zavisna od počinioca nasilja se boji da prijavi nasilje jer ne zna kako će kasnije da organizuje i finansira život za nju i decu. Takođe, i kada nasilje prijave neke žrtve se vraćaju počiniocu nasilja – upravo zbog problema sa stanovanjem i drugih egzistencijalnih problema povezanih sa materijalnim stanjem", kazala je Nada Padejski Šekerović, rukovodilac Sigurne ženske kuće.

Promena na tržištu će biti, samo je neizvesno kada i u kojoj meri, kažu u agenciji za nekretnine. I dok čekamo da se država pozabavi time, možemo da se pozivamo samo na savest stanodavaca kojima trenutna situacija jedino i pogoduje.