Evropska komisija je pred sutrašnji samit EU i Zapadni Balkan predstavila Akcioni plan za Zapadni Balkan čiji cilj je da se osnaži saradnja po pitanju migracija i upravljanja granicama sa partnerima na Zapadnom Balkanu u svetlu njihovog jedinstvenog statusa koji se tiče perspektive članstva u EU i njihovih stalnih napora da se usaglase sa propisima EU, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je u Akcionom planu identifikovano 20 operativnih mera u sklopu pet stubova: jačanje upravljanja granicom duž cele balkanske rute, brze procedure dodeljivanja azila i podrška prihvatnim kapacitetima, borba protiv krijumčarenja migranata, osnaživanje saradnje prilikom readmisije i povratka i usklađivanje vizne politike.
Cilj ovih mera je, kako se navodi u saopštenju Evropske komisije, da se podrže što akcije zapadnobalkanskih partnera, što u samoj EU.
„Zapadnobalkanska ruta je u našem fokusu već neko vreme. Na sastanku ministara unutrašnjih poslova 13. oktobra, ministri su se složili da imamo zajednički pristup. To je dalje razvijano tokom procesa u Pragu i Berlinu. U Tirani smo početkom novembra sa zapadnobalkanskim partnerima postigli napredak kada se radi o viznom usklađivanju i borbi protiv krijumčarenja migranata. Ali problemi su ostali. Ovim Akcionom planom gradimo sada našu dobru saradnju i utiremo put za nastavak bliskog zajedničkog rada“, ocenila je evropska komesarka za unutrašnja pitanja Ilva Johanson.
U saopštenju se ističe da se u ovoj godini znatno povećao broj nelegalnih migracija duž zapadnobalkanske rute zbog nekoliko faktora, uključujući ekonomski pritisak i nesigurnost proisteklu iz tekućih konflikata.
„Dolasci putem zapadnobalkanske rute su se utrostručili u poređenju sa prošlom godinom. U oktobru sam posetio četiri zemlje Zapadnog Balkana i posvećeni smo da nastavimo da radimo uz pomoć serije od 20 hitnih operativnih mera kako bi odgovorili na migratorni pritisak. Migracije su zajednički problem i nešto sa čim zajednički treba da se borimo, da nijedna od zemalja članica EU niti naših zapadnobalkanskih partnera ne ostane sama sa problemima sa kojima se suočava“, poručio je Margaritis Šinas, potpredsednik tela za promociju evropskog načina života.
Neusklađenost slobodnog viznog režima sa viznim politikama EU takođe doprinosi povećanom broju ljudi koji direktno stižu avionima u zemlje Zapadnog Balkana i nastavljaju dalje ka Uniji, dodaje se u saopštenju.
„Bliska saradnja sa našim zapadnobalkanskim partnerima je od ključnog značaja kako bi se uhvatili u koštac sa ovim zajedničkim migratornim problemima“, ukazuje se.
Kada se radi o jačanju upravljanja granicama duž balkanske rute, to je, kako ističe Evropska komisija, ključno da bi se smanjio broj nelegalnih tokova, takođe i u svetlu načina na koji funkcionišu krijumčari, povećane stope nasilja i rizika od trgovine oružjem i organizovanog kriminala.
Imajući u vidu da je EU već sklopila sporazume o statusu sa Albanijom, Crnom Gorom, Srbijom i Severnom Makedonijom, oni omogućavaju da Fronteks rasporedi stalni korpus evropske granične i obalske straže u zajedničkim operacijama u regionu.
Biće ojačane i zajedničke operacije, a i Fronteks će povećati broj ljudi, a takođe će u najkraćem roku biti dogovoreni novi sporazumi o statusu.
Evropska komisija navodi i da EU ostaje posvećena jačanju kapaciteta zapadnobalkanskih partnera za pružanje azila i podršci prijemnih kapaciteta širom regiona putem IPA programa. Posebno će nastaviti da radi zajedno sa zapadnobalkanaskim partnerima na pripremama za zimsku sezonu.
Kako bi se borba protiv krijumčarenja ljudi poboljšala potrebno je uspostaviti Operativnu radnu grupu Evropola i poboljšati učešće svih zapadnobalkanskih partnera u ciklusu EMPACT 2022-2025, kao i primeniti nedavno usvojen IPA program protiv krijumčarenja. Takođe je nužno postići sporazum sa zakonodavcima o predlogu da se oni koji vrše prevoz krijumčarenih ljudi kazne.
Neophodna je i potpuna primena sporazuma o readmisiji sa zapadnobalkanskim partnerima, i to je okosnica u saradnji na povratku i readmisiji.
„Podržaćemo partnere sa Zapadnog Balkana tako da se ubrza povratak u region, ojačajaju operativni kapaciteti kroz Fronteks, kao i sazivaju Zajednički komiteti o readmisiji. Novi program o povratcima iz regiona biće razvijen 2023, čime će se ojačati saradnja i koordinacija na operativnom nivou između EU, Zapadnog Balkana i zemalja porekla“, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Ističe se i da je usklađivanja vizne politike ključno za dobro funkcionisanje bezviznog režima Zapadnog Balkana sa EU.
„Svi partneri sa Zapadnog Balkana treba da usklade svoju viznu politiku sa EU, i to prioritetno“, ukazuje se u saopštenju.
„Komisija će danas usvojiti peti izveštaj o suspenziji viza o praćenju bezviznog režima EU sa Albanijom, BiH, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Srbijom, kao i sa Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom. Izveštaj se fokusira na preduzete akcije kako bi se ispunile preporuke koje je Komisija dala u svom četvrtom izveštaju, pri čemu se i dalje ispunjavaju uslovi za bezvizni režim, ali su potrebni hitni koraci na usklađivanju sa viznom politikom EU“, navodi se u saopštenju.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR