Pentagon: Još nismo skontali

Prema rečima Majka Mekkorda, glavnom menadžera za budžet Pentagona, konfloikt Rusije i Ukrajine troši previše municije I zahteva mnogo vojnog arsenala. Na kraju je priznao: “Takođe razmatramo i limitiranje lanaca isporuke. Još uvek nismo shvatili kako to da uradimo.”

Problem u tolikoj količini isporuke koja ide Ukrajini je, kako prenosi briselski portal Politiko, u tome što se smanjuje zaliha naoružanja za neke sledeće probleme, odnosno pretnje koje stižu za par godina, a pre svega se tu misli na Kinu.

SAD su već tu zemlju u svojoj nacionalnoj strategiji odbrane, koja je nedavno predstavljena, označili kao glavnu pretnju Americi, dok je u istom tom izveštaju Rusija označena kao “trenutna” pretnja, a ne ona dugoročna.

Kona se, kako je navedeno u toj strategiji opasno naoružala i nastavlja da unapređuje svoje vojne sisteme, a ima i, kako smatraju SAD, prevelike spoljnopolitičke ambicije, što sve zajedno čini da zvanični peking bude ogroman trn u oku Vašingtonu.

A ako nema dovoljno oružja za taj trn, onda je to problem.

Američki sekretar za vojsku Kristin Vormut kaže da Kongres šalje milijarde dolara ministarstvu odbrane, kao I da se taj “obrt” novc odvija tri puta brže nego inače. Kao promer je navela nedavni sporazum po kom je Ukrajini dato na desetine hiljada 155-milimetarske artiljerije, a koju Ukrajinsci počinju da koriste gotovo odmah čim je dobiju.

Prema njenim rečima, potrebno je vreme da se sve to proizvede, a u plan je da se proizvrtr 40.000 takve artiljerije, mesečno, do 2025.

Gregori Hajes, CEO kompanije koja se bavi oružjem, “Rajteon Tehnolodžis”, ukazije na još jedan problem. “Trošimo ogromnu količinu novca za proizvodnju za napredne sisteme, a ne proizvodimo dovoljno municije za njih”, istakao je on i dodao da SAD do sada nisu uspele da napune reserve oružja za slučaj nekog dužeg konflikta u budućnosti.

Američki odbrambevni zvaničnici takođe razmatraju i plan B, koji se sastoji od toga da se napravi fond za Penragon kako bi se kupovalo oružje koje se može brzo transportovati ili prodati partnerima, poput na primer Tajvana koji na dogovoreno i kupljeno oružje zbog rata u Ukrajini još uvek čeka.

Međutim, drugi stručnjaci upozoravaju da postojeće procedure izuzetno uporavaju sve te procese, pa se među stručnjacimapojavio i predlog da bi trebalo američkim saveznicima dozvoliti da izgrade američke sisteme odbrane na svojim teritorijama, uz međusobnu saradnju inžinjera.

Koliko je situacija “ozbiljna” potvrđuju i reči generalnog directora kompanije “Maksar” koja proizvodi komercijalne satellite, a koji je rekao da sadašnja američka industrija oružja ne može da izbacuje novo oružje onom brzinom kako se to odvijalo za vreme Drugog svetskog rata, čak ni za regionalni konflikt.