Ugledati se na Nemce: Jeftiniji autoputevi i solarne elektrane umesto deponija

Kada kažemo reciklaža, obično mislimo na ponovno korišćenje metala, papira i plastike ali ogromne uštede u novim sirovinama donelo bi nam kada bi umesto na deponijama ono što smo porušili završilo u putevima i zgradama

Građevinarstvo kao jedna od vodećih grana u srpskoj privredi u poslednje vreme malo posustaje pod visokim cenama građevinskog materijala a tokom ove dvogodišnje kovid krize bili smo svedoci kakve posledice na tržište ostavlja prekid u lancima snabdevanja sirovinama i repromaterijalom.

I u prvom i u drugom slučaju stvar bi mogla da po nas bude mnogo lakša, i mnogo jeftinija, kada bi se više ugledali na razvijen svet, kaže za 24sedam Dejan Bojović, predsednik Srpske asocijacije za rušenje i dekontaminaciju (SDA).

- Nemci ponovno koriste 90 odsto građevinskog materijala. Ali, tamo nema rušenja bagerom, već se zgrada zapravo dekonstruiše po delovima i materijalima. Ono malo što je opasni materijal se otkloni na posebno mesto a ostatak iskoristi. A da se ponovo iskoristi može gotovo sve osim stakla: beton, gvožđe, drvo… - napominje Bojović.

Kad već ne možemo da saniramo... nek "zasvetle"

Na srpskim deponijama, i divljim i onim legalnim, iskorišćeni građevinski materijal se odlaže zajedno sa komunalnim otpadom. To je, kažu u Asocijaciji, čist gubitak.

- Kopamo brda i planine kamena da i gradili autoputeve a veliki deo toga smo zatrpali na deponijama. Zbog toga treba promeniti propise po ugledu na Evropu  što se tiče rušenja i što se tiče odlaganja materijala u građevinarstvu. Da ne govorimo o ekologiji, jer sa svim tim šutom stiže i opasni materijal, koji prodire u vodotokove i zagađuje zemljište – ističe naš sagovornik.

Zbog toga što su naše deponije „svaštare“ i pune kombinovanog materijala, teško da možemo da ih saniramo na pravi način, ali iz SDA su neke projekte spremili a neke i izveli, kako bi pokazali šta bi zapravo trebalo da uradimo sa otpadom.

Projekat o novoj nameni novoj nameni već devastiranih terena na kojima su po Srbiji brojne deponije rađen je u saradnja sa Italijanima, i tu se predlaže da na mestu deponija gradimo solarne elektrane i postrojenja za preradu hidrogena kao goriva.

- Srbija je površinski mala i nije dobro da se, kao sada, za solarne elektrane koje mogu biti velikih površina, zauzima još mesta. Ili za postrojenja za dobijanje vodonik, za koji se predviđa da će biti gorivo budućnosti. Kada već još nemamo tehnologije da saniramo deponije možemo ih iskoristiti da tamo sve to smestimo – objašnjava Bojović.

On dodaje da ni sami ne znamo koliko građevinskog otpada imamo u zemlji, jer samo beogradska deponija u Vinči primi duplo više nego što je to statistički zabeleženih 1,1 milion tona godišnje.

Ovaj kao i još nekoliko zanimljivih projekata prezentovan je protekle sedmice i Evropi na zapaženom skupu u Beogradu u organizaciji SDA, članici Evropske asocijacije za rušenje (EDA) i uz pomoć Inženjerske komore Srbije i kompanije „Sanrok“.

Na trećoj međunarodnoj konferenciji pod nazivom „NAVIKE-PRAKSA-PRAVILA“, svoja iskustva prezentovali su i razmenili stručnjaci za rušenje, dekontaminaciju ćivotne sredine i reciklažu iz Holandije, Švedske, Austrije, Italije, Nemačke sa domaćima, kao i predstavnicima srpske nauke, lokalnih samouprava kojih se ova materija najviše tiče, ali i privrede koja bi mogla da bude naveliko uključena.

Dokaz da ova „nova“ industrija ima itekako razloga za postojanje pokazuje i primer Čajetine, opštine koja „pokriva“ Zlatibor, jedno od najvećih i stalnih gradilišta u Srbiji.

A gde se stalno ruši i gradi, stalno ima i građevinskog otpada, pa je Čajetina pozvala u pomoć SDA. Zajedno su uradili studiju po kojoj se gradi fabrika šljake za pešačke staze i dečija igrališta, koju će „hraniti“ stotine gradilišta na Zlatiboru.

Ništa manje zapažen projekat nije ni korišćenje starih železničkih pragova kao energenta.

- Tih pragova imamo u ogromnim količinama zbog rekonstrukcija i izgradnje pruga, kao i sklanjanja šina ne nekim železničkim pravcima. Oni se prvo moraju dekontaminirati jer impregnirani su zdravstveno opasnim materijalom ali se oda od njih može napraviti pelet. Toliko drveća godišnje posečemo za ogrev a pragovi nam stoje neiskorišćeni – napominje Dejan Bojović.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi