Psiholozi oprečno o kazni za đake u Trsteniku, kako sprečiti da se nasilje iz društva širi na škole

Više slučajeva nasilja u školama potreslo je javnost u prethodnim danima. Prosvetni radnici su protestovali i tražili da se izmeni regulativa o zaštiti radnika u obrazovanju. Dvojica učenika koji su maltretirali nastavnicu engleskog u Trsteniku isključena su iz škole na predlog nastavničkog veća i izgubiće ovu godinu. I tužilaštvo je tražilo pokretanje postupka protiv učenika.

Nedostaje informacija da li je to ponovljeno, da li su više puta imali takve prekršaje, rekla je u Beogradskoj hronici profesorka Više škole socijalnog rada Tatjana Milivojević.

Smatra da isključenje iz škole nije svrsishodna mera.

"U svakom slučaju, iako je onaj prizor bio zaista strašan, iako se ne radi samo o konkretnoj profesorki, nego se tu i udara simbolički na ulogu nastavnika, meni se činilo da isključenje nije svrsishodna mera koja će moći da ispuni ono što bi bila svrha kazne", ističe Milivojevićeva.

Pokazalo se, navodi Milivojevićeva rezultate istraživanja, da ukoliko nema i drugih faktora, kao što su roditelji koji bi prekorili dete, da se tu samo razvija još jače ogorčenje na školu.

Sa druge strane, psiholog Dragan Popadić smatra da je kazna adekvatna, iako se slaže sa koleginicom da je važno šta je prethodilo.

"Kazne ne služe da budu odmazde protiv počinilaca, već da odvraćaju one koji su u situaciji da nešto slično urade. U tom smislu je čudno i pravo je pitanje zašto ovi mladići nisu očekivali, da ako to urade, da će biti kažnjeni upravo ovakvom kaznom koja je primerena, već su mislili da će im takav postupak doneti zabavu i popularnost na društvenim mrežama. To je krajnje neobično", ocenjuje Popadić.

Đaci koji su se smejali - učesnici u ponižavanju

Što se tiče đaka koji nisu učestvovali, ali nisu ni pomogli, Popadić ističe da se mora imati na umu koliko su nasilnici, koji su bili spremni da tako maltretiraju nastavnicu, tek bili spremni da maltretiraju učenike koji im se suprotstave.

Milivojevićeva, međutim, ukazuje da tu ipak fale informacije o tome da li su se oni koji su se smejali ustvari plašili.

"Jako je značajna i jako bolna jedna rečenica profesorke koja kaže - niko nije prišao da mi pomogne. I taj smeh, on nije bio nužan. Čak i ako deca ostanu posmatrači iz straha, da li moraju biti saučesnici u ponižavanju", kaže Milivojevićeva.

Treba li kazniti roditelje

Kada je reč o roditeljima i da li bi njih trebalo, uslovno rečeno, kazniti pošto su odgovorni za decu, Milivojevićeva smatra da ako ne budu sarađivali, onda mogu da idu nekakve kazne koje će za njih da budu malo veće opterećenje, ali da prvo treba raditi na tome da oni budu uključeni u rad.

"Verovatno zato imamo decu koja su nasilna, zato što očigledno imamo mnogo odraslih koji nisu sazreli. Šokantno je da roditelji nisu došli i nijednom rečju nisu pitali za profesorku", ističe Milivojevićeva.

Da li se preteruje sa pažnjom koja se daje nasilju u školama

Mnogi kažu da se preteruje kada se daje mnogo pažnje nasilju u školama, da je toga bilo i ranije.

Milivojevićeva ističe da se to nekada nije merilo, da je uvek bilo vršnjačkog nasilja, ali da je dobro što imamo povišenu svest o tome, i onda zbog toga to više i primećujemo.

"Sada počinju i devojčice da učestvuju i da se takmiče u tome, jer one su nekada više išle sa psihološkim maltretiranjem, isključivanjem, ruganjem. Sada bi i one želele kao dečaci", kaže Milivojevićeva.

Nasilja ima još više zbog društvenih mreža

Prema njenom mišljenju, ali i prema rezultatima istraživanja, društvene mreže pogoršavaju situaciju.

"Upravo društvene mreže i gotovo imperativ mladih da preko tih društvenih mreža osvajaju status popularnosti u grupi, naročito oni mladi koji to ne mogu svojim sportskim uspesima, muzičkim, školskim - čini da se intenzivira nasilje, jer ono više nije samo u realnom prostoru, već i u virtuelnom", navodi Milivojevićeva.

"Društvo generator nasilja, teško zamisliti da će škole biti pošteđene"

Kada je reč o rešenju problema, Popadić smatra da pre svega društvo ne sme biti generator nasilja, što je, kaže, sada činjenica.

"Nasilje se preliva iz javnog života u porodice i škole. Teško je zamisliti da će u toj situaciji, prepunoj mržnje i nasilja, škole biti pošteđene i jedino učenici zato biti kažnjavani.

Drugo, zaključuje Popadić, u školama moraju postojati preventivni programi, koji su razvijeni i koji su odlični, ali moraju da se primenjuju.