1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

SAD i EU: Ko nudi više za čipove?

3. decembar 2022.

Otkako SAD gigantskim subvencijama mame visokotehnološke kompanije, evropska industrija čipova zahteva više novca od Brisela. Političari strahuju da će važne kompanije napustiti zemlju. Da li su u pravu?

https://p.dw.com/p/4KMy4
Bosch Tech-Day in Dresden
Foto: Robert Michael/dpa/picture alliance

Jedva da prođe nedelja a da se ne pojave izveštaji o planiranim fabrikama poluprovodnika u SAD ili Evropi. Nemački Infineon želi da gradi u Drezdenu, a Intel iz SAD u Magdeburgu. I uporno se šuška da TSMC, gigant čipova sa Tajvana, razmatra izgradnju fabrike u Nemačkoj.

SAD pod Džozefom Bajdenom uspešno su dovele i TSMC i Samsung iz Koreje - Azijati već grade fabrike čipova vredne više milijardi dolara. Došli su zbog ogromnih subvencija vlade SAD za industriju iz inostranstva. Samo Zakon o smanjenju inflacije Inflation Reduction Act (IRA) vredi 370 milijardi američkih dolara. Pored toga, postoji Zakon o čipovima i nauci Chips and Science Act sa ukupnim obimom finansiranja od 280 milijardi dolara kojim se finansira i više stručnjaka za takozvanu STEM oblast (nauka, tehnologija, inženjering i matematika)

Ukupna vrednost subvencija SAD - 650 milijardi dolara!

Mogu li visokotehnološke kompanije iz Nemačke i EU da se dugoročno odupru privlačnosti tih subvencija? Da li je za to dovoljan uporediv zakon EU o čipovima, EU Chips Act - sa oko 43 milijarde evra? Sa tim milijardama, evropski udeo u globalnoj proizvodnji čipova trebalo bi da se udvostruči na 20 procenata do 2030. godine.

Predstavnici evropske industrije već su nestrpljivi, i hteli bi „preko bare":

„Evropa je svetski šampion u najavama i patuljak u primeni", požalio se Andreas Gerstenmajer, šef austrijske tehnološke grupe AT&S, Handelsblatu krajem novembra. „Suma je premala za globalni nivo".

U Evropi već postoji bojazan da će se važne kompanije preseliti u SAD.

Nema razloga za strah od odlaska kompanija

Strah koji ne deli Markus Gloger, stručnjak za industriju i partner u Strategi&, konsultantske kuće za strategiju PricewaterhouseCoopers (PwC).

Markus Gloger
Markus GlogerFoto: PwC Strategy

„U Evropi se stalno ponavlja: imamo samo oko deset odsto globalne proizvodnje čipova. Međutim, morate uzeti u obzir da su u Evropi dostupna važna ključna znanja i dobro obučena radna snaga. To je potpuno potcenjeno. Fabrike mogu da se grade bilo gde. Ali, potrebni su vam ljudi koji su adekvatno obučeni", kaže Gloger.

A kada se to uzme u obzir - Evropa je  i dalje dobra lokacija „Zahvaljujući dugoj istoriji poluprovodnika u Evropi, ima nekoliko centara u kojima se ljudi sistematski obučavaju u ovoj oblasti."

Jedan od njih je Međuuniverzitetski centar za mikroelektroniku IMEC u Levenu u Belgiji, jedinstveni objekat gde čak i konkurenti zajedno sprovode istraživanja u laboratorijama. Postoje i drugi klasteri poluprovodnika u regionu oko Minhena, plus Silicijumska Saksonija oko Drezdena ili francuski univerzitetski grad Grenobl.

EU ima dovoljno novca…

Prednosti Evrope, tehnologija, znanje i liderstvo na tržištu u određenim oblastima industrije poluprovodnika su jedno. A pored Evropskog zakona o čipovima, postoji i Evropski fond za oporavak, koji je sebi postavio isti cilj kao i Zakon o smanjenju inflacije u SAD.

Čitav niz fondova EU - od oko 1,9 biliona evra  - stoji na raspologanju do 2030., objašnjava Gloger.

Pre svega su najviši zvaničnici i stručnjaci u Evropskoj komisiji bili ti koji su vodili kampanju da se Evropa u budućnosti uključi u trku za vrhunske čipove i super-računare. U budućnosti će obezbeđivanje digitalnog suvereniteta biti mnogo važnije od obezbeđivanja lanaca snabdevanja. Jer što je veći digitalni napredak u Internetu stvari (IoT) ili u digitalizaciji države i društva putem veštačke inteligencije (AI), mora biti zagarantovan i tehnološki suverenitet Nemačke i EU.

I superkompjutere…

Dva od četiri najmoćnija superkompjutera na svetu su u Evropi - u Italiji i u Finskoj. A do 2024. prvi nemački Exascale-superkompjuter trebalo bi da bude gotov u Julihu. Sa više od 1000 petaflopsa, superkompjuter pod nazivom JUPITER imaće računarsku snagu više od pet miliona modernih laptopova.

U godinama koje slede, superkompjuteri klase Ekascale će nastati u Minhenu i Štutgartu. Bez obzira da li je reč o klimatskim modelima, razvoju novih materijala, optimizaciji procesa, biofarmaceutskim istraživanjima ili dubokom učenju i veštačkoj inteligenciji – bez superkompjutera se gubi korak i nema napretka.

Vrhunski stručnjaci su svuda isto plaćeni

Prema Glogeru, pretpostavka da se kompanije sele tamo gde se isplaćuje najviše subvencija je zabluda. „Potreban je čitav jedan ekosistem - materijali i istraživanja, a takođe i čitava mreža kompanija. Jer tu govorimo o vrhu, o ljudima koji su potpuno globalni. Ti profesionalci su isto plaćeni u Evropi, Kini i SAD. Da bismo mogli da zadržimo ove ljude ovde - ključni su okvirni uslovi."

Zato je važno da ti vrhunski stručnjaci imaju nekoliko opcija u Evropi. Jer kada se sa svojim porodicama presele u drugu zemlju ili kontinent, privlačno im je da znaju da pored jedne kompanije sa kojom započnu, postoje još jedna ili dve druge u regionu u koju mogu da pređu. „To je aspekt koji se po mom mišljenju ne shvata dovoljno ozbiljno", naglašava Gloger.

Osim toga, potrebna su vam i relevantna istraživanja, gde je Evropa i dalje lider. U Nemačkoj, vrhunski istraživači sa instituta Fraunhofer i Maks Plank spadaju među poznatije naučnike koji su postavili tempo u razvoju industrije 4.0. Zatim su tu Lajbnic instituti i mnogo manje poznati Institut Ferdinand Braun.

U srcu mnogo toga - poluprovodnici
U srcu mnogo toga - poluprovodniciFoto: Frank Hoermann/SvenSimon/picture alliance

Nemačka ima klastere poluprovodnika

Nemačka ne treba da se stidi ni kada su u pitanju klasteri poluprovodnika. Silicijumska Saksonija kod Drezdena je jedan od velikih centara industrije poluprovodnika u Evropi, stvoren sa velikom dalekovidošću. „Ovde ćete naći oko 200 kompanija koje se bave 'poluprovodnicima'. I za sve mašine u proizvodnji poluprovodnika potrebna je sveobuhvatna podrška stručnjaka različitih isporučioca", kaže Gloger.

Za isporučioca ima smisla da održava takve baze i nudi podršku „tamo gde su dostupni određena infrastruktura i nekoliko kupaca. Ne govorimo o dobijanju podrške u roku od dan ili dva. Radi se o tome da budete tamo za pet ili deset minuta."

Jer fabrika poluprovodnika koja mesec dana ne proizvodi može brzo da napravi troškove od oko 200 miliona evra. „Ako se takva fabrika čipova napravi za 1,5 do 15 milijardi evra i gradnja kasni mesec dana, na primer zato što ne može da se izlije temelj, onda često odmah nastaju stotine miliona štete", naglašava stručnjak za ovu industriju.

Evropa samo mora da ubrza tempo

Evropa ima pamet, sprovodi najsavremenija istraživanja i ima vodeće međunarodne klastere u industriji poluprovodnika. I jedinstveni isporučioci kao što su ASML u Holandiji, industrijska optika Zeiss (Cajs) ili stručnjak za industrijske lasere Trumpf takođe su u Evropi, kao i proizvođači industrijskih gasova i tehnologije čistih prostora.

Birokratija...
Birokratija...Foto: Shotshop/IMAGO

„Ono što nedostaje jeste brzina implementacije odnosno sprovođenja, i da smo mi u Evropi hrabriji i odlučniji u svojim odlukama. Mislim da i nemačka administracija i industrija to definitivno mogu da postignu" – uveren je u to industrijski stručnjak Gloger.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.