Uvođenje Državne mature, nedoumice i predlozi (AUDIO)
Za uvođenje nacionalnog ispita na kraju srednjoškolskog obrazovanja, kao i za ostale reforme, resorno ministarstvo ima snažnu podršku Evropske unije. Realizacija Projekta IPA2015 znači uvođenje državne mature koja je do sada imala nekoliko faza, odnosno menjao se plan primene odluke oko državne mature. Poslednja promena usmerena je na školsku 2023/2024. godinu, kada se očekuje polaganje mature prema novim pravilima. Pre toga nova pravila očekuju učenike trogodišnjih profila koji će polagati završni ispit ove školske godine.
Da li uvođenje državne mature ima podršku akademske zajednice, ako se ima u vidu da bi, prema osnovnim uslovima Projekta, državna matura zamenila polaganje prijemnih ispita na fakultetima i šta do sada znamo o tom važnom ispitu?
Najveća nejasnoća za prihvatanje državne mature na fakultetima Univerziteta u našoj zemlji je oko vrednovanja sertifikacione i selektivne funkcije ispita. Predlog upućen fakultetima bio je da se testovi za državnu maturu kategorišu na osnovu tri nivoa postignuća učenika: osnovni, srednji i napredni. Testom osnovnog nivoa učenik je položio državnu maturu, srednji nivo znači da učenik ima sposobnosti i znanje za fakultet, dok bi napredni nivo učenika svrstao na određeni fakultet. Drugi predlog bio je da se zadrži dosadašnji način bodovanja, tj 40 poena osvojenih na osnovu uspeha iz srednje škole, 30 na osnovu položenih ispita iz maternjeg jezika, matematike i opšteobrazovnog predmeta, odnosno teorijskog dela stručnog ispita, dok bi ostalih 30 poena bili osvojeni na prijemnim ispitima na fakultetima. Svoje predloge ali i uslove upisa fakulteti je trebalo da dostave do kraja avgusta.
Među njima je i predlog Zajednice mašinskih i elektro fakulteta u Novom Sadu.
Dekan Fakulteta tehničkih nauka Srđan Kolaković ističe da su stavovi po pitanju državne mature mašinskih i elektro fakulteta slični.
Prema dosadašnjim iskustvima Fakultet upisuju srednjoškolci stručnih škola ali i gimnazijalci, koji na ispit dolaze sa različitim nivoima znanja.
Osvrćući se na budući nacionalni ispit Kolaković ističe da su stavovi i Zajednice mašinskih i elektro tehničkih fakulteta, resornog ministarstva i tima iz Projekta Državna matura slični i da je svima u interesu da unaprede srednjoškolsko obrazovanje uvođenjem državne mature.
Da li će budući studenti biti previše opterećeni polaganjem dva ispita na kraju srednjoškolskog obrazovanja, jer predlozi za upis na većinu fakulteta su da će, osim uvođenja državne mature, koja bi u tom smislu, uz sertifikacionu imala i selektivnu funkciju, srednjoškolci morati da polažu i prijemni? Profesor Kolaković ne smatra da će biti zahtevnije upisati fakultet nego što je to prema dosadašnjim uslovima.
U obrazovni sistem Srbije državna matura bi trebalo da bude uvedena školske 2023/2024. godine i zamenila bi prijemne ispite na fakultetima. Da li je naš sistem spreman za ključnu promenu u obrazovanju, ostaje da sačekamo i najavljene razgovore resornog ministra sa rektorima Univerziteta u našoj zemlji, koji bi definisali konačni oblik nacionalnog ispita.
