Tijana izgubila muža u toku VTO, pa joj "zarobili" zajedničke embrione: Lekari joj umesto podrške da bude majka, rekli da ode kod psihijatra

Tijana Prizrenac Nedeljković i njen suprug bili su u procesu VTO od 2016. godine, iako su im pre toga rekli da nikada neće imati decu jer je on imao metastaze tumora testisa.

Nakon 12 godina veze i dve godine braka, odlaze na jednu privatnu kliniku u Leskovcu i tamo uspevaju da im stvore embrione.

- U kliniku smo i otišli da bi videli da li će hemioterapija imati neke posledice po njegove spermatozoide. To smo i platili da bi videli da li uopšte da ulazimo u čitavu tu priču. Njemu su našli kvalitetne spermatoziode koje su upotrebili sa mojim jajnim ćelijama krajem 2018. godine i tada mi krećemo u zvaničnu proceduru - priča Tijana.

24sedam/Katarina Mihajlović

Međutim, u tom periodu od nedelju dana kada oplođavaju njene jajne ćelije koje je trebalo da budu vraćene u nju, Tijaninom suprugu je naglo pozlilo.

- Vratili smo se hitno za Beograd i smeštamo ga na VMA jer se on tamo prvobitno i lečio. Ispostavilo se da on već uveliko ima metastaze limfoblastne leukemije, koja ne pokazuje nikakve simptome dok ne dođe do krajnjih granica. Njega su smestili u sterilnu sobu gde niko nije smeo da uđe ili izađe. Ja sam usred svega toga javila klinici šta se dešava, jer oni znaju njegovu istoriju bolesti. Pored podrške koju su mi dali, prvo su me savetovali da ako ikako mogu napravim ili neki testament, ili da njegovu saglasnost da overim kod notara, da je saglasan da ja sama nastavim VTO ako on premine - priča Tijana.

Smrt supruga, pa novi šok

Jedino što je mogla u tom trenutku da uradi jeste da dovede advokate i svedoke, jer njen suprug nije smeo da izađe sa sterilnog odeljenja VMA. Tada su napravili pisano zaveštanje njenog supruga, koje je validno na sudu.

- On umire sedam ili osam dana nakon svega toga. Ja odlazim na kliniku da vidim šta se dešava, dalje korake i koja je dalja procedura. Oni mi govore da zbog zakona koji nije decidno rekao ne, nego je neodređen, niko nema pravo da mi išta dozvoli. I da je prva institucija kojoj treba da se obratim Uprava za biomedicinu - kaže Tijana.

24sedam/Katarina Mihajlović

Ona je poslušala taj savet i otišla na sastanak sa tadašnjom direktorkom uprave.

- Kada sam došla, svi su bili u čudu kakav ja to zahtev njima donosim i šta želim. Bila sam prva tada koja je tako nešto uopšte i tražila. Mada sam saznala da nisam prva, nego niko nije išao dalje od klinike i odustajali su odmah na početku. Ono što su oni meni mogli da kažu je da, pošto je zakon neodređen, njima su ruke vezan i ne žele da se upuštaju u to. I donekle nisu nadležni - objašnjava Tijana.

Tražili od nje odgovor zašto hoće da bude majka

Umesto pomoći, usledio je novi šok jer su ovu namučenu ženu uputili na etičku komisiju.

- Uputili su me tamo da obrazlažem etičke principe zašto želim da postanem majka nakon što mi je suprug umro, jer kao da su ti embrioni samo njegovi a ne i moji. Iako su napravljeni od zajedničkog "materijala" - priča ona.

Onda se desio novi peh, jer je komisija zakazana baš u vreme kada je krenula korona u Srbiji.

- I tu sve staje. To je otprilike bilo to i ja sam na kraju odustala, jer sam u međuvremenu sa par medicinskih i pravnih stručnjaka razgovarala, gde su me svi u najmanju ruku kulturno odbili i objašnjavali da to što ja tražim je domen naučne fantastike. I da je nemoralno, filozofsko pitanje, pa čak i same etike. Jer koncept toga da je neko preminuo, a da se koristi nešto njegovo a živo je, jeste neobjašnjiv i tabu je donekle - priča ona.

Na komisiji je čak imala i raspravu sa članovima.

- Bila je rasprava sa tadašnjim članom etičke komisije, koji me je pitao kako bih objasnila mom detetu koje budem rodila, da mu je otac mrtav. Pitala sam kako ćete vi da objasnite detetu koje je nastalo nakon silovanja ko mu je otac?! Veće su psihološke posledice na to dete, nego na ono nastalo iz ljubavi. Ono će i znati da je tako nastalo. Kako se objašnjava detetu čija majka je uveliko trudna, a otac je preminuo u toku trudnoće? Isti su etički pogledi na to - priča Tijana.

24sedam/Katarina Mihajlović

- To je jedino što su oni mogli da urade, jer nisu znali šta će samnom. Prvo što im je palo na pamet je etička komisija, jer je to prema njihovim shvatanjima etičko pitanje. A to uopšte nije, nego je birokratsko. Jer mi koristimo savremenu tehnologiju da stvaramo život, a nismo regulisali smrt u toku samog tog procesa - objašnjava ova žena.

Umesto podrške, slali je kod psihijatra!

Nažalost, u toku čitavog procesa imala je jako puno negativnih komentara i saveta, da je na kraju odustala od obraćanja bilo kome drugom.

Umesto reči utehe i podrške, od medicinskih radnika kojima se obraćala dobijala je savet da treba da ide na psihološku procenu.

- Uglavnom se sve svodilo na to da li sam sposobna da budem majka nakon smrti svog supruga - kaže ona.

U trenutku kada je ostala udovica imala je 33 godine, pa su joj govorili da je mlada, može ponovo da se uda i rodi dete.

- To je logično šta neko ima da mi kaže, ali je poslednje što ja želim da čujem jer sam ušla u taj brak sa tom osobom i samo sa njom želim da imam dete. A ne pošto-poto da imam dete - priča ona.

Bez potpisa embrione niko ne sme da dira

Za embrione koji se nalaze na klinici platili su da budu zamrznuti pet godina, a kaže da su joj obećali da ih ni posle toga neće odmrzavati. 

- Na klinici su mi rekli da će oni to da čuvaju dokle god mogu i dok ne rešim pravni status tih embriona. Takođe su mi rekli da u zakonu imamo odrednicu čuvanja od pet godina, koja kada istekne, onda moram da ih uništim. Ali oni su mi rekli da ako ja ne dam potpis za uništenje, to ne sme niko da pipne, čak i kada istekne tih pet godina - priča ona.

24sedam/Katarina Mihajlović

Pravno gledano ona ima zaveštanje supruga u prisustvu dva svedoka da i nakon njegove smrti ima dozvolu za korišćenje embriona.

Borba za muža i embrione

Ali ona se poslednje tri godine bori za pravo da te embrione i upotrebi. Iako je prošlo toliko dugo, tek sada može malo da "dođe sebi". Međutim, u trenucima dok joj je muž bio u bolnici preživljavala je agoniju.

- Ne mogu da opišem koje je to bilo beznađe u tih desetak dana smeštanja njega u bolnicu. Pa, onda kada smo saznali da je to poslednji stadijum leukemije i da ja njemu moram da saopštim da ću, ako ne daj Bože on premine, imati problem sa embrionima. I taj stres mu je dodatno pogoršao bolest. A ja nisam znala da li pre da spasavam njega, ili embrione. Mislila sam da sam u nekom naučno-fantastičnom filmu. Nisam mogla da verujem da to proživljavam - ispričala je ona.

Tijana kaže da je za poslednje tri godine, koliko je istraživala, saznala da ima još nekoliko žena u njenoj situaciji.

- Istraživala sam evropsko zakonodavstvo i u poslednjih 10 godina, oni su imali iste slučajeve kao što je moj. I menjali su ne samo zakon, nego i sudske presude. Recimo, u Nemačkoj nije dozvoljena posthumna oplodnja, ali dozvoljavaju da taj zakon može da se obori na sudu i ta žena može da iskoristi te embrione. Druge države članice EU su dozvolile i menjaju zakone. Bugarska je krenula ove godine da radi izmenu zakona, a svi su našli način da to regulišu - objasnila je Tijana.

- Ja sam spremna da čekam da se to desi dokle god mi zdravstveno stanje dopušta da ostanem trudna i da iznesem trudnoću. Čak, iako ja ostanem bez te mogućnosti, ako sam već ušla i borim se za nešto, onda da se borim i za sve druge parove koji mogu doći u ovu situaciju - rekla je ova hrabra žena.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi