U većem delu Evrope demokratija stagnira, čemu doprinose ekonomski problemi i višestruke posledice ruskog rata u Ukrajini, koji je s druge strane istakao ključnu ulogu demokratije u odbrani mira i prosperiteta, ocenio je Medjunarodni institut za demokratiju i izbornu podršku (IDEA) u danas objavljenom izveštaju.
U gotovo polovini evropskih demokratija, odnosno u 17 zemalja, došlo je do demokratske erozije u poslednjih pet godina, navodi se u izveštaju o stanju demokratije u svetu.
"Ipak, demokratske vrednosti i institucije se sve više vide kao osnovna prepreka ruskom iredentizmu i neokolonijalizmu, posebno u Ukrajini, ali i u većini zemalja regiona", ističe se u analizi.
Ocenjuje se da su se evropski nedemokratski režimi dodatno konsolidovali u poslednjih godinu dana.
Srbija i Turska su "ostale ukorenjene u hibridnosti", a Rusija je postala treća evropska zemlja sa autokratskim režimom, pored Belorusije i Azerbejdžana.
U Poljskoj i Madjarskoj zabeleženo je demokratsko nazadovanje, dok su Ukrajina, Jermenija i Moldavija doživele ekspanziju demokratije.
IDEA ocenjuje da se Evropa suočava sa najizazovnijim vremenima u poslednjih nekoliko decenija.
"Visoka inflacija, ekonomski problemi i stagnacija, uspon partija krajnje desnice i zabrinutost za snabdevanje energijom još više ugrožavaju demokratiju u Evropi", navodi se u izveštaju i dodaje da se to dešava u vreme demokratske stagnacije u većem delu kontinenta.
Rat u Ukrajini je izazvao nezapamćene krize koje prete miru i stabilnosti, dugo uzimanih "zdravo za gotovo", a nuklearne pretnje ruskog predsednika Vladimira Putina i njegova strategija korišćenja energenata kao oružja pozivaju na jačanje evropskog jedinstva.
"Ruski agresorski rat u Ukrajini je potresao Evropu, primoravajući region da ponovo razmisli o bezbednosnim pitanjima i da se suoči sa krizom sa hranom i energentima. Takodje je pokrenuo važna pitanja o samoj prirodi evropske i zapadne demokratije, koja je pokazala zabrinjavajuće dvostruke standarde u pogledu migracija i izbeglica", ocenjuje IDEA.
Dodaje da su ta pitanja još važnija u kontekstu "uspona partija koje zastupaju nativistička i ksenofobična uverenja".
IDEA navodi da gradjani mnogih dugogodišnjih demokratija u Evropi sve više podržavaju desničarske partije koje zanemaruju neke osnovne principe demokratije, kao što su sloboda medija ili uključivanje manjina u donošenje odluka.
"Kako će evropske zemlje odgovoriti na krizu definisaće sudbinu demokratije u narednim decenijama", zaključuje IDEA.
Na globalnom nivou, broj zemalja koji se kreću ka autoritarizmu je u poslednjih šest godina bio više nego duplo veći od broja zemalja koje idu ka demokratiji.
Polovina svetskih demokratija slabi, a medju nedemokratskim zemljama, polovina postaje znatno represivnija, ocenjuje se u analizi.
Pandemija, ratovi i klimatske promene stvaraju nove izazove za demokratiju.
"Na kraju 2022, svet je zarobljen pod teretom mnoštva starih i novih problema. Postoji bezbroj uzroka političke i ekonomske nestabilnosti, uključujući rast cena hrane i energije, rastuću inflaciju i predstojeću recesiju. Ti fenomeni se javljaju u nestabilnom kontekstu klimatskih promena, dugo nerešene nejednakosti, pandemije kovida-19, opadajućih životnih standarda i ruskog agresorskog rata u Ukrajini", piše u analizi.
IDEA ukazuje i na zabrinjavajući trend smanjivanja broja ljudi koji veruju da je demokratija odgovor na te probleme.
Iako mnoge demokratije imaju zakone i infrastrukturu potrebne za podršku demokratskim institucijama, IDEA ističe da je nejednak pristup tim institucijama i dalje ozbiljan problem.
"Da bi se izgradile i obnovile ove insistucije i ponovo uspostavilo poverenje izmedju ljudi i njihovih vlada, neophodno je razviti nove i inovativne društvene ugovore koji će bolje odražavati promenljivo globalno okruženje i dati prioritet jednakom pristupu mehanizmima participacije", istakla je IDEA.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR