„Beograd spava“

Zapadni mediji javljaju da je to prvi masovni protest u Kini nakon Tjenanmena 1989. Okidač za proteste je bio požar koji je izbio u četvrtak u Urumćiju, glavnom gradu regiona Sinđijang, u kome je poginulo 10 ljudi, koji zbog karantina nisu mogli da napuste svoje stanove, a vatrogasci nisu stigli na vreme.

Protesti su se proširili na Peking, Šangaj, Čengdu, Guangdžou, Vuhan i niz kineskih gradova. Pevali su „Internacionalu“, a čuli se i pozivi da Si Đinping, nedavno izabran po treći put za lidera, podnese ostavku. „Ne treba nam car“, govorili su pojedini demonstranti. Verujem da će Peking i drug Si brzo rešiti „problem“.

Protesti će biti ugušeni po svaku cenu, a zvanični Peking ne odustaje navodno od svoje borbe protiv kovida, ma koliko to koštalo kinesku ekonomiju i mentalno zdravlje građana.

Kod nas se čudo desilo prošle godine, kada su građani protestujući zbog najavljenog dolaska rudnika Rio Tinto i eksploatacije litijuma u dolini Jadra, blokirali saobraćajnice širom zemlje, kao i beogradsku Gazelu. Brojnost demonstranata, njihova odlučnost, kao i skori izbori, naveli su AV i SNS da popuste i „stave tačku“ na priču o Rio Tintu.

Pokazalo se da je u pitanju bio zarez. Rio Tinto, tvrde ekolozi nastavlja da se sprema za eksploataciju litijuma, funkcioneri naprednjaka ponavljaju da je litijum razvojna šansa Srbije, a AV je priznao da je „ispao najgluplji predsednik na svetu“, time što je prošle godine podlegao pritisku ekologa. Izračunao da će eksploatacija litijuma doneti stotine milijardi evra, samo se ne zna koliko Srbiji koliko Rio Tintu.

Sumnjam u pravičnu raspodelu. A i plašim se da će nas očekivano uništenje prirode, zemlje i vazduha, neminovno zbog eksploatacije litijuma dugoročno mnogo više koštati nego što ćemo zaraditi.

Čudo se na godišnjicu protesta nije ponovilo u Beogradu. Ispred zgrade Vlade Srbije okupilo se na ekološkom protestu u nedelju tek nekoliko stotina građana.

AV je, pokazalo se, malo popustio kada je bilo teško, dobio izbore i sada šireći histeriju zbog Kosova, odnosa sa Zapadom i Rusijom, strah od rata, bede, građane zombirao. Pitate mi za litijum, kada Kosovo „gori“, mogla bi se parafrazirati izjava nekadašnjeg domaćeg političara.

Protiv sam Rio Tinta i sličnih rudnika, ali nisu mi se dopale reči LJiljane Bralović, predsednice Saveza ekoloških organizacija Srbije na protestu u nedelju. „Tiho, da se ne probudi Beograd, ne daj bože da dođu ovde da nas podrže, ne mogu iz toplih stanova, moraju u gaćama da budu u svojim stanovima“.

Nema potrebe da nasedamo na podele na „Beograđane“ i „ostale“. Interes nam je isti – želimo bolji i zdraviju život u državi Srbiji, a nije da smo mi „Beograđani“ baš za sve i samo mi krivi. Ne bih da budem maliciozna, ali ko je beše dobio ubedljivo najviše glasova u Gornjim Nedeljicama i Loznici? AV i SNS, znači posredno i Rio Tinto. Ne znači da zbog toga ne treba da podržavamo meštane doline Jadra, ali ne treba to ni prećutati.

Ni Beograd ni Srbija ne spavaju ovih dana već prate Svetsko prvenstvo u fudbalu. Oči su uprte ka Kataru, odakle je meni najlepša slika bila ona kada japanski navijači za sobom skupljaju đubre. Daleko je Japan, ali zar ne bi bilo logično da borbu za čistiju sredinu počnemo tako što nećemo bacati đubre, van za to namenjenog prostora?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.