Ko je bio Đang Cemin: Bivši kineski predsednik ostaće upamćen po reakciji na bombardovanje Beograda

Bivši predsednik Narodne Republike Kine i Komunističke partije Kine Đang Cemin preminuo je u 96. godini od leukemije i od posledica višestrukog otkazivanja organa, saopšteno je iz stranke.

Poslednji put je viđen u javnosti 1. oktobra 2019. kako zauzima mesto među partijskim starešinama pozvanim da prisustvuju proslavi 70. godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine i vojnoj paradi povodom tog događaja.

Đang, koji je bio generalni sekretar stranke od 1989. do 2002. godine, bio je prvi lider zemlje koji se nije borio u Mao Cedongovoj komunističkoj revoluciji, koja je kulminirala stvaranjem Narodne Republike nakon pobede u građanskom ratu 1949. godine.

Đang je bio šef partije Šangaja kada je dobio najvišu poziciju u KPK u junu 1989, dok je Peking bio u kriznom režimu nakon što je vrhovni vođa Deng Sjaoping naredio krvavo razbijanje prodemokratskih studentskih protesta na Trgu Tjenanmen i dalekosežnu čistku unutar vlade i države koja je ciljala simpatizere propalog pokreta.

Jiangovo unapređenje na vrh došlo je kada je Zapad okrenuo leđa Kini zbog njenog nasilnog gušenja demonstracija.

U narednim godinama predvodio je neke od najsimboličnijih trenutaka u Kini, označavajući dalju integraciju zemlje u globalni sistem predvođen SAD i sticanjem višeg statusa svetske sile.

To je uključivalo primopredaju Hongkonga 1997. godine, kada se grad vratio pod kineski suverenitet od britanske kolonijalne vladavine, a Kina je formalno postala članica Svestke trgovinske organizacije 2001. godine.

Profimedia

Đang je dobrovoljno odstupio 2002. da bi predao kormilo Huu Đintau, a Kina je svedočila prvoj mirnoj i uređenoj tranziciji moći u stranci od 1949. godine.

Đanga mnogi pamte kao harizmatičnu i samouverenu figuru, po čemu se izdvaja među drugim čvrstim i često nedokučivim kineskim liderima.

U 71. godini dospeo je na naslovne strane zbog plivanja i sviranja ukulelea na Havajima i isprobavanja svojih veština u pevanju pekinške opere, tokom državne posete SAD 1997.

U spornom intervjuu koji je 2000. godine vodio izveštač "60 minuta" Majk Vollas, Đang se pozabavio kontroverznim pitanjima, uključujući rekonstrukciju Tjenanmena 1989. godine, slučaj špijuniranja u koji je umešan tajvanski američki naučnik Ven Ho Li i tenzije širom Tajvanskog moreuza, s lakoćom govoreći i kineskim i engleskim.

Kada je došao na vlast, Kina je bila virtuelna država parija. U vreme kada je predao predsedavanje Huu Đintau, ona je postala najbrže rastuća privreda na svetu.

Šarenolika ličnost

Đang Cemin je rođen  17. avgusta 1926. u intelektualnoj porodici i diplomirani je elektroinženjer. Prethodno je radio u sovjetskoj fabrici automobila i kao diplomata u Rumuniji 1950-ih.

AP Photo/Xinhua

Bio je ministar zadužen za elektronsku industriju i gradonačelnik i šef stranke u Šangaju.

Voleo je da recituje poeziju i svira klavir kao i erhu, dvožični instrument sličan violini.

Poznato je da je takođe izveo uzbudljivu interpretaciju pesme Elvisa Preslija "Love Me Tender", nakon večere sa filipinskim predsednikom Fidelom Ramosom na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje 1996. u Manili.

Njemu se pripisuje da je izvukao sve što je mogao iz događaja kao što su kriza špijunskih aviona ili NATO bombardovanje kineske ambasade u Beogradu, kada je kritikovao politiku SAD.

- SAD vodeći NATO koriste politiku hegemonizma i sile da muče slabije države - rekao je neposredno nakon bombardovanja ambasade.

Kasnije je u njegovim memoraima objavljeno da je Đang Cemin odgovorio na privatnu molbu tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića koja se odnosila na pružanje utočišta obaveštajnim jedinicama Vojske Jugoslavije u zgradi kineske ambasade.

- Kada je počela vazdušna kampanja, jugoslovensko Ministarstvo odbrane, Sekretarijat za informisanje i glavni štab policije su već bili uništeni... Slobodan Milošević je ponovo molio Đanga da mu dozvoli da cela obaveštajna vojna odeljenja nađu utočište u podrumu kineske ambasade kako bi mogla da nastave da operišu - navodi se u memoarima.

Dok se intenziviralo NATO bombardovanje, kinesko ministarstvo inostranih poslova je pitalo Đanga da li može da povuče svoje osoblje iz Beograda. On im je, ističe se, naredio da ostanu, kao čin solidarnosti sa Miloševićem. Za Kinu, koja se borila protiv sopstvenih separatista na Tibetu i Sinđiangu, bilo je pitanje principa da podrži vladu u Beogradu.

Đang Cemin se kasnije kajao što je dozvolio srpskoj vojsci da koristi kinesku ambasadu. Smatrao je to ozbiljnom političkom greškom koja je dovela do pogibije 14 srpskih i tri kineska državljanina.

Međutim, uvek je dozvoljavao da se veze sa SAD poprave.

Ovo je posebno ilustrovano u saradnji koju je Kina ponudila Vašingtonu u „ratu protiv terorizma” nakon napada 11. septembra 2001. godine.

Đangova senka

AP Photo/Ng Han Guan

Đang je započeo tranziciju liderstva na Hua u novembru 2002. godine, kada je mlađem čoveku dao mesto šefa partije.

Hu ga je nasledio na mestu predsednika u martu 2003, ali je do septembra 2004. Đang ostao predsedavajući komisije koja nadgleda kineske oružane snage i zadržao je ogroman uticaj na spoljnu politiku i bezbednost.

Njegove pristalice će naporno raditi na zaštiti njegovog nasleđa i njegovih porodičnih interesa.

Njegov sin, Đang Mjanheng, nazvan je "Princ informacionih tehnologija".

Ovaj preduzetnik obrazovan u SAD predsednik je državne kompanije "China Netcom", a takođe je u partnerstvu sa tajvanskim tajkunom Vinstonom Vongom na izgradnji fabrike poluprovodnika vredne 1,6 milijardi dolara u Šangaju.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi