"Forbs" je Dinu Radenković uvrstio među najmoćnije doktore! Srpkinja obara sve rekorde u oblasti dugovečnosti, ovo su neki njeni saveti
Posle rata, Dina se preselila u London i upisala medicinsku školu, gde je stekla dvostruku diplomu medicine i fiziologije
Američki časopis "Forbs" je objavio intervju sa doktorkom Dinom Radenković koja je medicinu završila u Londonu i radi u St. Thomas i Hook bolnici. Ova Srpkinja se našla na listi talentovanih mladih ljudi "30 ispod 30" koju objavljuje ovaj prestižni časopis.
Dina je najmlađi doktor nauke o dugovečnosti (geronauka) sa više akademskih radova.
Odmah po proglašenju pandemije u martu 2019. godine Dina je odlučila da se povuče iz medija kako bi izbegla bilo kakve potencijalne kontroverze javnosti koja pogrešno tumači našu kritičku analizu nekih novih, još uvek nepotpuno klinički dokazanih sredstava protiv starenja, piše Forbs.
Pročitajte još:
Ali prvo da upoznamo Dinu
Rođena je na jugu Srbije u turbulentnim ratnim vremenima na Balkanu. Rano je razvila interesovanje za matematiku i prirodne nauke i dobila brojne nagrade na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima iz matematike, fizike, biologije i hemije.
Sa 14 godina je pohađala časove ljudske biologije i zaljubila se u ljudsku fiziologiju. I ovde je imala veliku sreću. Njen otac, kao profesor histologije i embriologije, ohrabrio ju je da radi u vlažnoj laboratoriji i da proučava rast embrionalnih tkiva pod mikroskopom.
Posle rata, Dina se preselila u London i upisala medicinsku školu, gde je stekla dvostruku diplomu medicine i fiziologije. Bila je dobar student i dobila je više nagrada, uključujući broj jedan u pretkliničkoj medicini i godišnju nagradu fiziološkog društva za najbolji ukupni učinak iz fiziologije. Družeći se sa kapitenima industrije, ona je dodatno razvila strast za istraživanjem dugovečnosti i starenja. Pokrenula je „Vatch Out Diabetes“, digitalni program prevencije gestacionog dijabetesa, koji je postao deo NHS Glucofocus Accelerator.
Nakon medicinske škole, radila je na različitim kliničkim i istraživačkim projektima u Barts Heart Centru i Opštoj bolnici u Masačusetsu i imala je istraživačko mesto na Univerzitetu Harvard, radeći u oblasti preventivne kardiologije. Kasnije je bila akademski doktor u bolnici Sent Tomas, radila je na prvoj liniji tokom pandemije kovid-19 i bila je gostujući istraživač u Tvins Research-u, King's College London.
Zbog čega nastaju glavne hronične bolesti?
- Glavne hronične bolesti koje uzrokuju umiranje ljudi – ateroskleroza, tip 2 dijabetes, mnogi kanceri, demencija i verovatno u izvesnoj meri degeneracija gena koji je povezan sa opštim smanjenjem imunološkog sistema tela i sve većim stepenom hroničnih upala koje se javljaju sa starenjem. Stoga sam, sa svojim mentorima, odlučila da pokušam da se pozabavim uzrocima uzroka, a to je, po našem mišljenju, opadanje imuniteta sa starošću - rekla je Dina za Forbs.
Koja istraživanja o dugovečnosti je najviše intrigiraju?
- Iskreno mislim da smo u jednom od najuzbudljivijih perioda na svetu i nadam se da će nam tragedija pandemije kovid-19 pomoći da shvatimo važnost nauka o životu i da dodatno ubrzamo priliv talenata, resursa i kapitala. Zdravlje treba posmatrati kao neophodnu osnovu za prosperitetno društvo - istakla je Dina i navela tačke koje je intrigiraju:
1. Satovi dubokog starenja – već smo razgovarali o njima i zaista imamo čast da sarađujemo sa kompanijom Deep Longevity, između ostalih, na njihovoj kliničkoj validaciji. Uzbuđena sam zbog novih satova za starenje zasnovanih na metabolomskim i proteomskim potpisima. Čini se da epigenetika do sada pokazuje poboljšanja, na primer šest meseci nakon prestanka pušenja, ali je manja verovatnoća da će pokazati promenu nakon uvođenja umerenog dnevnog vežbanja tokom 4-6 meseci, stoga možda neće biti dovoljno dinamična i osetljiva da bi zaista pratila personalizovani način života. Još ne vidim više datuma o mikrobiomici, a transkriptomika i dužina telomera su se do sada pokazale kao nezgodne.
Foto:Printskrin/Tviter/@DinaRadenkovic
2. Napredak u veštačkoj inteligenciji, posebno udruženo učenje i podeljeno učenje koji bi mogli imati posebnu primenu u medicini dugovečnosti gde se borimo s potrebom dugoročnih perioda praćenja i brojnih izolovanih malih skupova podataka sa strogim pitanjem poverljivosti deljenja, tako da mislim da će bioinformatika biti ključ.
3. Nova generacija nosivih uređaja koja će nam zaista omogućiti da imamo laboratoriju u kući i prestanemo da nagađamo šta nam je potrebno, već ćemo svoj svakodnevni rad, vežbanje, suplemente, hranu, san i društveni život prilagoditi na osnovu naših dnevnih markera. Mnogi od njih već postoje i ja sam srećna što imam zadovoljstvo da sarađujem sa mnogim od ovih kompanija, primeri su: dnevne trakice za urin koje mere vaš stres i nivoe vitamina, kao što je Vessel, tako da možete da vidite koliko magnezijuma treba da unosite svaki dan budući da ima vrlo širok raspon preporučenih doza, kontinuirano praćenje glukoze kako bi vam se pokazale vaše jedinstvene reakcije šećera u krvi na različite namirnice i kako na njih utiče doba dana kada ih konzumirate i vaš nivo kortizola, spavanje i oporavak s Oura prstenom, intenzitet vežbanja i varijabilnost otkucaja srca uz Whoop.
4. Učiniti da se zbog leka osećate bolje. Bolje razumevanje patofiziologije bolesti znači da je možemo otkriti i rano intervenisati. To takođe znači da lečimo ljude u mlađoj dobi i tražimo od njih da učine nešto u vezi sa bolešću dok su još uvek verovatno potpuno asimptomatične. To nije lako, stoga moramo da učinimo da se lakša verzija preventivne medicine oseća bolje. Ljudi bi trebali da imaju svoje zdravstvene liste kako bi se smanjio broj bolničkih lista u kasnijem životu. Dobre zdrave navike i ne nužno novi komadi brendirane odeće treba smatrati "poželjnim" i "u modi".
Mislim da ćemo radom na dugovečnosti ljudi i povećanjem vremena provedenog u dobrom zdravlju osetiti da imamo više vremena. Posedovanje više vremena omogućiće nam da učinimo više dobra umesto da donosimo ishitrene odluke za kratkoročne dobitke. To je koncept odgođenog zadovoljstva i ograničenja u potrazi za nečim većim i boljim.
Koje preglede obavlja svake godine?
Dina je u intervju otkrila kojim se lekarskim pregledima podvrgava svake godine.
- Medicinski, svake godine radim magnetnu rezonancu celog tela i redovne kolposkopije i testove brisa. Imam preglede i analize krvi svaka četiri meseca. CGM nosim dva puta godišnje. Nosim Oura prsten koji mi pomaže da pratim svoj san i MyZone pojas za analizu vežbanja i uživam u nadmetanju sa kolegama u našem nedeljnom napretku vežbanja - rekla je doktorka.
Zdrave navike kojih se pridržava
- Trudim se da praktikujem ono što propovedam, ali moram priznati da nije lako voditi zdrav način života kada se trudiš naporno da radiš i brineš se za druge i svakako imam svoje slabosti i unutrašnje bitke.Uvek pokušavam da odspavam 7-8 sati i ne mogu da razmišljam bistro nakon dve neprospavane noći. Pokušavam da vodim dijetu koja oponaša post. Jedem vremenski ograničeno od 8-10 sati dnevno i trudim se da imam barem jedan dan u nedelji kada postignem post od najmanje 18 sati. Još uvek se borim sa postovima dužim od 24 sati. Uživam u boksu dva puta nedeljno, trčim deset kilometara jednom ili dva puta nedeljno, a ostalo je teretana i ples i svakodnevne male šetnje. Moja ishrana je uglavnom peskatarijanska i retko jedem meso. Nikada nisam pušila i ne pijem alkohol. Volim slatko i pokušavam da upravljam nivoima stresa i dizajniram svoje makrookruženje na takav način da će mi biti dovoljno malo 85% tamne čokolade ili meda sa malo jogurta i bobičastog voća ili ovsenenih pahuljica i cimeta - otkrila je dr Radenković
Poruka mladim devojkama
1. Počnite sa onim što želite, a ne sa onim što je moguće, a zatim izvršite obrnuti inženjering.
2. Kreirajte misaonu strukturu i držite je se. Definiši problem, izračunaj, interpretiraj rezultate.
3. Počnite da brinete o sebi i svom zdravlju što je pre moguće. U osnovnoj školi, pre nego što sam otišla na matematički odsek, preskakala sam fizičko da bih mogla da radim više matematiku. Otkrio sam lepotu amaterskog sporta u kasnim tinejdžerskim godinama tokom medicinske škole jer sam shvatila da je to ključ za smiren um i zdravo telo. Pokušajte da budete najbolji što možete, ali ne po cenu svog mentalnog i fizičkog zdravlja, na kraju krajeva, život se sastoji od malih dobrih stvari koje radimo svaki dan.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari