Priča o Titovom snimatelju Stevanu Labudoviću i putovanje kroz proces stvaranja trećeg sveta: Dva filma Mile Turajlić na 28. FAF-u

Podsetimo, Stevan Labudović (1926-2017) bio je snimatelj “Filmskih novosti”, pratio je jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita na putovanjima po zemljama trećeg sveta, tri godine je proveo u Alžiru tokom borbe te zemlje….

U susretu sa medijima pod okriljem FAF-a, višestruko nagrađivana rediteljka Mila Turajlić je rekla:

- Želela sam da napravim film o nesvrstanima i pre nego što sam 2014. godine upoznala Labudovića. Privukla me je snaga političke vizije tog pokreta. Htela sam da se podsetimo da je postojao treći put.

Svetska premijera ovog diptiha Mile Turajlić bila je na nedavnom IDFA, a, kako je rekla, u Amsterdanu je bilo uzbudljivo, i zato što su i arhivski snimci i priča o nesvrstanima za tamošnju publiku bili nešto o čemu su malo ili ni malo znali.

- Labudović je inspirativna ličnost, imao je specifičnu karijeru. Pratio je Tita od njegovog prvog putovanja van Evrope. Nas dvoje smo se upoznali na Festivalu angažovanog filma u Alžiru, zemlji u kojoj je imao poseban status. Zvali su ga ‘srpsko oko naše revolucije’. Po svim tim reakcijama bilo mi je jasno da o njemu treba napraviti film, i to učiniti što pre (…)“Filmske novosti” su odmah podržale projekat. Omogućili su mi da vidim do sada neprikazane materijale snimljene na 35-milimetarskoj filmskoj traci, kazala je dodajući da je to ogromno obilje materijala koje je ona videla oko dvadeset posto.

Rad na filmu potrajao je čak sedam godina, a Labudović je bio aktivno uključen tokom prve tri (preminuo je 2017.). U početkom je to trebalo da bude samo film o njemu, no kroz rad se nametnuo i drugi film.

- Pokušali smo da ispratimo dva aspekta te arhivske građe i dva aspekta Stevanove priče. Jedna je činjenica da je kao Titov snimatelj putovao na brodu “Galeb” u Indoneziju, Burmu, Afriku… i tako, između ostalog, dokumentovao rađanje ideje Pokreta nesvrstanih. On je bio zadužen od “Filmskih novosti” da napravi dokumentarni film o prvom Samitu nesvrstanih u Beogradu. Posetila sam neka od tih mesta na koja je Stevan putovao. Drugi deo prati epizodu alžirskog rata, a kroz to se sagledava i kako su oslobdilački pokreti 50-ih i 60-ih godina 20. veka koristili filmsku sliku da bi izvojevali nezavisnost.

Foto: Milan Ilić / RAS Srbija

Po njenim rečima posle skoro dve godine montaže postalo je jasno da je previse materijala, da je priča prebogata, da se izdvajaju dva narativna toka….

- Kada smo odlučili da ih podelimo u dva filma, oni su se i stilski redefinisali. Prvi je uglavnom portret Stevana i njegova priča o tim putovanjima. Drugi je više grupnog tipa, jer se osim Stevana pojavljuju kao sagovornici njegovi saborci iz Alžira. Našli smo komandanta njegovog bataljona, političkog komesara koji se bavio filmskom sekcijom... I struktura je drugačija. Drugi film je građen na osnovu njegovih dnevnika koje je vodio tokom rata o tome šta snima, na koji način… Kombinovali smo njegove sirove, nemontirane arhivske materijale i dnevnike.

Pomenula je i zanimljiv momenat; naime, jedan od sagovornika u Alžiru rekao joj je da su s početka njenog rada nesvrstani bili više folklorna tema, a danas su, očigledno, postali i vrlo aktuelna, kao simbol trećeg puta.

Tokom ovog, kazala je, nastao je i jedan veći umetničko-istraživački projekat nazvan “Non-Aligned News Reels”, takođe u saradnji s “Filmskim novostima”.

- To je pokušaj šireg sagledavanja i korišćenja arhivskih materijala vezanih za jugoslovensku saradnju s nesvrstanim zemljama, kazala je dodajući da je na iz toga izrasla izložba video radova nastalih u okviru tog projekta u Skoplju, a i na Oktobarskom salonu u Beogradu.

Obraćajući se novinarima direktor “Filmskih novosti” Vladimir Tomčić je rekao da je Labudović gotovo ceo radni vek proveo u “Filmskim novostima”, što je treći najveći arhiv u Evropi, posle pariskog i praškog.

- Na nama je ne da brišemo prašinu sa filmskih kutija, nego da arhivu uključimo u nove projekte. U tome nam je izuzetno pomogla Mila Turajlić, koju smatramo delom kolektiva”, rekao je podsećajući da je njen “Sinema komunisto” osvojio više od 65 nagrada širom sveta.

Na pitanja novinara o njenom bavljenju temom Jugoslavije, i u drugim svojim filmovima, Mila Turajlić je između ostalog kazala:

- Isprva iritiralo me što sa raspadom, nestankom Jugoslavije nestaju i dragoceni arhivski materijali; sve se prodaje , privatizuje, baca u đubre… Smatrala sam da treba to spasiti, otrgnuti od zaborava. Vremenom je to evoluiralo u svojevrsnu fascinacije jugoslovenskim filmskim arhivskim materijalima. To je zemlja za koju i o kojoj više nema ko da govori. Ona je nestala, a i ljudi koji su njeni direktni svedoci i akteri njene istorije, kao što je bio i Stevan Labudović, nestaju, odlaze. Čini mi se da je na mojoj generaciji da te arhivske materijale reaktivira i vrati u politički narativ iz kojeg su izbrisani raspadom države, rekla je.

Istakla je posebno zadovoljstvo zbog prilike da beogradskoj publici predstavi svoj film u glavnom programu 28. FAF-a, pogotovo na tako simbolički značajnom mestu kao što je nekadašnji Dom sindikata, koji je bio Pres centar za vreme prvog Samita nesvrstanih septembra 1961.

Podsetimo, tada su se prvi put okupili državnici nesvrstanih zemalja i formulisala izvorne principe i ciljeve politike i pokreta nesvrstanih kao nezavisnog, vanblokovskog i globalnog faktora u međunarodnim odnosima. Konferencija je glavnu pažnju posvetila očuvanju svetskog mira, problemima razoružanja, kolonijalizma i ekonomskog razvoja. Usvojena su tri dokumenta: Deklaracija šefova država i vlada, Izjava o opasnosti od rata i Apel za očuvanje svetskog mira. Dva pisma istog sadržaja, upućena su predsedniku Saveta ministara Sovjetskog Saveza Nikiti Hruščovu i predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Džonu Kenediju, koji su u tim trenucima bili u sukobu koji je poznat pod nazivom Hladni rat. U skladu sa usvojenim „kriterijumima nesvrstanosti“, države učesnice su se obavezale da vode politiku nesvrstanosti na principima koegzistencije, da podržavaju borbu za nacionalno oslobođenje, da se ne uključuju u multilateralne paktove blokovskih sila, da ne sklapaju vojne saveze sa velikim silama i da ne ustupaju svoju teritoriju za vojne baze velikih sila.

Film Mile Turajlić nastavlja svoj filmski život i u drugim gradovima i manifestacijama u inostranstvu.