"Okupljeni smo u Bukureštu, blizu obala Crnog mora, u vreme kada ruska invazija na Ukrajinu preti evroatlantskom miru, bezbednosti i prosperitetu. Rusija snosi punu odgovornost za ovaj rat, eklatantno kršenje međunarodnog prava i principa Povelje UN. Agresija Rusije, uključujući njene uporne i nesavesne napade na ukrajinsku civilnu i energetsku infrastrukturu, lišava milione Ukrajinaca osnovnih ljudskih potreba", navodi se u zajedničkoj izjavi dostavljenoj medijima.

To je, naglašava se, uticalo na globalne zalihe hrane i ugrozilo najugroženije zemlje i narode sveta.

Ministri NATO ističu da neprihvatljive akcije Rusije, uključujući hibridne aktivnosti, energetske ucene i bezobzirna nuklearna retorika, potkopavaju međunarodni poredak zasnovan na pravilima.

Izrazili su solidarnost sa Poljskom nakon incidenta od 15. novembra koji je doveo do tragičnog gubitka života kao rezultat ruskih raketnih napada na Ukrajinu.

"Osuđujemo okrutnost Rusije prema civilnom stanovništvu Ukrajine i kršenja i zloupotrebe ljudskih prava, kao što su prisilne deportacije, mučenje i varvarski tretman žena, dece i osoba u ranjivim situacijama. Svi oni koji su odgovorni za ratne zločine, uključujući seksualno nasilje u sukobu, moraju biti pozvani na odgovornost", navodi se u izjavi.

Isto tako osudili su one, uključujući Belorusiju, koji aktivno pomažu u agresorskom ratu Rusije protiv Ukrajine.

Ministri su izrazili solidarnost sa ukrajinskom vladom i narodom Ukrajine u herojskoj odbrani svoje nacije i zemlje, te odali počast svim žrtvama

"Ostajemo nepokolebljivi u posvećenosti nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Nikada nećemo priznati ruske ilegalne aneksije, koje krše Povelju UN. Nastavićemo da jačamo političku i praktičnu podršku Ukrajini dok ona nastavlja da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet i naše zajedničke vrednosti od ruske agresije, i tu podršku ćemo pružiti koliko god bude potrebno", dodaje se u izjavi.

U tom kontekstu NATO će nastaviti da blisko sarađuje sa relevantnim akterima, uključujući međunarodne organizacije, posebno EU, kao i zemlje koje zastupaju isto mišljenje.

"Nadovezujući se na dosadašnju podršku, pomoći ćemo Ukrajini da ojača svoju otpornost, zaštiti svoj narod i suprotstavi se ruskim kampanjama dezinformacija i lažima. Saveznici će pomoći Ukrajini dok popravlja svoju energetsku infrastrukturu i štiti svoj narod od raketnih napada. Takođe ostajemo odlučni u podršci dugoročnim naporima Ukrajine na njenom putu posleratne obnove i reformi, tako da Ukrajina može da obezbedi svoju slobodnu i demokratsku budućnost, modernizuje svoj odbrambeni sektor, ojača dugoročnu interoperabilnost i odvrati buduću agresiju", poručuju ministri.

Istakli su da će nastaviti i da jačaju partnerstvo sa Ukrajinom dok ona unapređuje svoje evroatlantske aspiracije.

Ministri su ukazali da Finska i Švedska učestvuju na konferenciji kao države koje su pozvane da se pridruže alijansi.

"Njihovo pristupanje će ih učiniti sigurnijim, NATO jačim, a evroatlantski prostor bezbednijim. Njihova bezbednost je od direktnog značaja za alijansu, uključujući i tokom procesa pristupanja", naglasili su oni.

Ukazali su da su regioni Zapadnog Balkana i Crnog mora od strateškog značaja za alijansu, te pozdravili sastanak sa ministrima spoljnih poslova NATO partnera Bosne i Hercegovine, Gruzije i Moldavije.

Najavili su da će NATO pojačati podršku tim zemljama u izgradnji njihovog integriteta i otpornosti, razvoju sposobnosti i održavanju njihove političke nezavisnosti.

"Čvrsto stojimo iza naše posvećenosti politici otvorenih vrata alijanse. Ponovo potvrđujemo odluke koje smo doneli na samitu u Bukureštu 2008. i sve naredne odluke u vezi sa Gruzijom i Ukrajinom", navodi se u zajedničkoj izjavi.

Ministri su podvukli da je NATO odbrambeni savez i da će nastaviti da štiti svoje stanovništvo i brani svaki pedalj savezničke teritorije u svakom trenutku.

"Uradićemo to u skladu sa našim pristupom od 360 stepeni i protiv svih pretnji i izazova. Osuđujemo terorizam u svim njegovim oblicima i manifestacijama i solidarni smo sa Turskom u tuzi zbog gubitka života nakon nedavnih užasnih terorističkih napada", naveli su ministri.

Istakli su da se suočavamo sa pretnjama i izazovima autoritarnih aktera i strateških konkurenata iz svih strateških pravaca.

"U svetlu najveće pretnje evroatlantskoj bezbednosti u poslednjih nekoliko decenija i u skladu sa Strateškim konceptom, primenjujemo novu osnovu za odvraćanje i odbrambeni stav tako što ćemo ga značajno ojačati i dalje razvijati kroz niz snažnih, borbeno spremnih snaga. Svi ovi koraci će značajno ojačati NATO odvraćanje i naprednu odbranu", istakli su ministri.

Naglasili su da ostaju posvećeni odvraćanju i odbrani od neprijateljskih napada na kritičnu infrastrukturu saveznika.

"Svaki napad na saveznike naići će na ujedinjen i odlučan odgovor", poručli su ministri sa sastanka u Bukureštu.

Abazović: Na sutrašnjem sastanku NATO predstavnika u Bukureštu i pitanje BiH

Premijer Crne Gore Dritan Abazović rekao je da je planirano da se na dnevnom redu sutrašnjeg sastanka ministara inostranih poslova NATO bloka u Bukureštu nađe i pitanje Bosne i Hercegovine.

Abazović naglašava da su na sastanku izražene određene zabrinutosti u pogledu razvoja zemalja Zapadnog Balkana zbog činjenice da su Crna Gora i Hrvatska jedini "predstavnici" NATO bloka u regionu, prenosi Klix.ba

"Mi smo takav region koji ne uliva veliko poverenje drugim evropskim zemljama, iako situacija nije tako dramatična. Ali ima prostora za poboljšanje demokratskog standarda na Zapadnom Balkanu. Svi moramo da doprinesemo tome. Zapadni Balkan će imati posebnu temu. Najvažnije je da pokažemo da zajedno imamo snage i mudrosti, pre svega da sačuvamo stabilnost regiona“, rekao je Abazović.

Ističe da je jedan od prioriteta Crne Gore regionalna saradnja i dodaje da će Podgorica uložiti dodatne napore da se saradnja podignemo na najviši mogući nivo.

"Sigurno nećemo doprineti većim tenzijama, a sve što možemo je da nekako damo svoj skromni doprinos da i naša zemlja i druge zemlje pokrenu evropsku lokomotivu, ubrizgavajući što više evropskog duha“, naglasio je Abazović.

Kao jedan od otvorenih pristalica inicijativa Otvorenog Balkana i Berlinskog procesa, Abazović kaže da ove dve inicijative ne sputavaju jedna drugu, već deluju kao "zdrava konkurencija".

"Ja lično podržavam sve vidove regionalne saradnje, sve ono što doprinosi većoj saradnji, da smo zajedno i da nismo u neprijateljstvu, bilo da je Berlinski proces ili Otvoreni Balkan. Kada je u pitanju Berlinski proces, situacija je malo obrnuta. Otvoreni Balkan je dao zamah Berlinskom procesu – reč je o zdravoj konkurenciji“, kaže Abazović i dodaje da Bosnu i Hercegovinu nije zapostavio Otvoreni Balkan – inicijativa je za sve, prenosi Klix.ba

„Kada je reč o otvorenom Balkanu i odnosu sa Bosnom i Hercegovinom, nisam čuo da ova inicijativa nije napravljena za šest zemalja. Ovo je važno naglasiti jer mi na Balkanu uvek imamo tu frustraciju da neko želi nešto da uradi za nas. Zapadni Balkan ima mnogo toga da ponudi Evropskoj uniji, ali moramo verovati jedni drugima“, zaključio je Abazović.

Abazović je rekao i da je u okviru prvog sastanka ministara inostranih poslova NATO najviše vremena posvećeno Ukrajini.

Istakao je da Crna Gora jasno stoji uz Ukrajinu i njen narod.

"Ponudili smo stavove, ja sam u ime Crne Gore jasno izneo stav da ostajemo privrženi ukrajinskom narodu u cilju odbrane teritorijalnog integriteta. Podrška naše zemlje neće izostati. Ako gledate uporedno, ja mislim da je podrška Crne Gore u odnosu na naše kapacitete zaista na zavidnom nivou“, rekao je Abazović.

On je podsetio na posetu crnogorske delegacije Ukrajini i dodao da se ministar odbrane nedavno vratio iz Ukrajine, prenosi Klix.ba.

„Pružili smo značajnu vojnu podršku, tako da Crna Gora ulaže velike napore da izađe u susret ukrajinskom narodu. Mi kao mala država ne možemo da utičemo na ukupan proces, ali ono što želimo jeste da prevlada razum i mir“, istakao je Abazović.

Predsednik Vlade Crne Gore trenutno boravi u Bukureštu, gde prisustvuje dvodnevnom sastanku ministara inostranih poslova NATO bloka, gde su pored šefova diplomatija prisutni i predsednici vlada zemalja članica pakta, prenosi Klix.ba.