Može li se zadati završni udarac nasilju u školama – ko snosi odgovornost za "faulove"

Dečaci od osam godina iz Vranja skakali po drugu iz odeljenja. Srednjoškolci u Trsteniku izmakli profesorki stolicu i snimali telefonom. Tinejdžer u Surdulici brutalno pretučen zbog patika. Zbog vršnjačkog nasilja učeniku osmog razreda u Subotici povređena rebra i odstranjena slezina – nizali su se naslovi prethodnih sedmica.

I dok se čeka reakcija tužilaštva na najnoviji slučaj u Vranju, u školi kažu – nije bilo masovne tuče, došlo je do razmene udaraca između dečaka i devojčice, izrečena je vaspitna mera.

"Ocenili smo da je ovaj incident treći nivo nasilja, jer danas deca smatraju da je nanošenja bola igra. Nažalost, i sama deca navikla su na takve stvari", navode iz Ekonomske škole u Vranju.

Pre tri godine bilo je više od 800 prijava vršnjačkog nasilja, pre dve, u vreme onlajn nastave, više od 400, prošle godine 700. Od januara ove godine beleži se 286.

"Uveren sam da su ti brojevi nerealni zato što ima, siguran sam, više nasilja koje se ne prijavljuje. Ovde je poenta da se nasilje prijavi, da se ne prećutkuje, jer će nam se tako nasilje razvijati", ističe Branko Ružić, ministar prosvete.

Društvene mreže problem učinile vidljivijim 

Kao i sve ostalo, i ovaj problem su vidljivijim učinile društvene mreže.

"Ko je loš u celoj priči? Loši su modeli, jer deca usvajaju oblike ponašanja posmatrajući svoje okruženje. Deca nemaju razvijen sistem vrednosti, mi im gradimo", navodi Slobodanka Miladinović, pedagog PU "Nata Veljković" u Kruševcu.

Razvijanje empatije i učenje toleranciji za sociologe su ključni koraci u sprečavanju nasilja.

"Kako da postupaju u trenucima kada dođe do toga da neko isprovocira njih i njihove prijatelje. Ili recimo mogu da ovladaju nekim socijalnim veštinama, znate ono da broje do 10, da vode računa o tome kakve će biti posledice", savetuje prof. dr Violeta Trajković, sociolog gimnazije "Bora Stanković" u Vranju.

Treba li učenik da ima prava da ometa nastavnika 

Kao još jedan problem nameću se i ograničene mogućnosti koje imaju profesori.

"Stub ovog društva treba da počiva na obrazovanju, šta se dogodilo i zbog čega mi promovišemo kontravrednosti treba da odgovori onaj koji ih svakodnevno promoviše zašto se ne promovišu pozitivni i dobri primeri? Da li stvarno učenik treba da ima takva prava da ometa nastavnika čak i da obavi svoj posao", naglašava Dragana Ćećez, direktorka Filološke gimnazije.

"Da taj sistem prosto utegnemo da ga učinimo efikasnijim da eventualno predložimo i neke nove mere, jer smatramo da je situacija pre svega u javnosti dovedena do jednog nivoa ključanja, s pravom", kaže ministar Ružić.

Za podršku i edukaciju roditelja i nastavnika uspostavljena je platforma "Čuvam te". Na usvajanje u Skupštini još čeka "Aleksin zakon", napisan nakon samoubistva 14-godišnjaka zbog vršnjačkog nasilja, njime su predložene strože kazne i za počinioce i za zataškavanje nasilja.