Da li smo nervozni zbog visokog krvnog pritiska ili psihičkih problema, pitanje je na koje pokušavaju da odgovore stručnjaci u najnovijem istraživanju. Neurotične osobe prati glas da suviše emocionalno i burno reaguju u većini situacija, da brzo menjaju raspoloženja, pate od izliva agresije usled čega dolazi i do povišenog krvnog pritiska. S druge strane osobe sa visokim krvnim pritiskom takođe u nekim situacijama često ispoljavaju neurotične reakcije.
Da li smo nervozni zbog visokog krvnog pritiska?
Na pitanje: „Da li smo nervozni zbog psihičkih problema“ većina stručnjaka potvrdno bi odgovorila, ipak sve više se veruje da neke bolesti , kako na primer visok krvni pritisak nekada mogu da uslove neurotične reakcije.
Neuroticizam je osobina ličnosti koju karakteriše sklonost doživljavanju negativnih emocija kao što su anksioznost, stres, bes, krivica i depresija. Istraživanja pokazuju da je to povezano sa lošijim zdravstvenim ishodima. Neuroticizam označava jednu od bazičnih crta ličnosti u psihologiji. Ove osobe lakše ispoljavaju emocionalnu nestabilnosti, često su zabrinute, imaju jaka osećanja straha, ljutnje, zavisti.
– Pojedinci koji u velikoj meri iskazuju ove osobine u većem su riziku od razvoja hroničnih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti i druge bolesti kao što je Alchajmerova bolest, ove osobe su u većem riziku od rane smrti – smatra dr Angelina Sutin profesor na Odseku za bihejvioralne nauke i socijalnu medicinu na Državnom univerzitetu Floride (Florida State University in Tallahassee).
Neuroticizam podloga za mentalne poremećaje
Ova doktorka ističe da je pored svega neuroticizam i najjača podloga za poremećaje mentalnog zdravlja, koje u krajnjem ishodu može dovesti i do problema sa fizičkim zdravljem. Neuroticizam se može menjati i povećati u nekim uslovima, kao što je pokazalo iskustvo sa pandemijom covid 19 tokom koje je zabeležen veći stepen neurotičnog reagovanja.
Da li smo nervozni zbog psihičkih problema, odgovor na ovo pitanje je u većini slučajeva potvrdan, ali postoje nagoveštaji da neurozi ne moraju uvek da kumuju psihički, već i problemi koji se tiču i telesnog zdravlja. Poznato je da neuroticizam može povećati rizik od loših zdravstvenih ishoda, a nova studija sugeriše da, u određenim slučajevima, povezanost može ići i drugim putem. To znači da bi odgovor na pitanje: „da li smo nervozni zbog visokog krvnog pritiska“, takođe mogao biti potvrdan.
Visok donji pritisak i neuroticizam
Visok dijastolni (donji) krvni pritisak verovatno izaziva neuroticizam, sugerišu rezultati velike genetske studije objavljene u časopisu General Psychiatry. Normalne vrednosti krvnog pritiska su 120/80 mm Hg. Sistolni „gornji“ pritisak se beleži posle kontrakcije srca i prestavlja najviši pritisak koji se ostvaruje u arterijskom stablu. Dijastolni „donji“ krvni pritisak je period kada se zid arterija opušta, a srce puni krvlju i registruje kada je srce relaksirano.
Nelečen ili loše regulisan visok krvni pritisak se zove i „tihi ubica“ i može u najtežim slučajevima dovesti do srčanog ili moždanog udara. Nekvalitetna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, visok nivo stesa imaju uticaja na vrednosti krvnog pritiska.
Ima li pritisak uticaja na anksioznost, simptome depresije?
Autori nove studije su iskoristili ovu činjenicu da ispitaju povezanost između krvnog pritiska i određenih osobina ličnosti koristeći tehniku koja se zove Mendelska randomizacija. Naučnici su se oslanjali na nekoliko velikih skupova podataka koji sadrže genetske podatke iz uzoraka krvi ispitanika pretežno evropskog porekla.
Istraživači su posmatrali četiri osobine krvnog pritiska – sistolni krvni pritisak, dijastolni krvni pritisak, pulsni pritisak i visok krvni pritisak. Takođe su ispitali četiri psihološka stanja — anksioznost, depresivne simptome, neuroticizam i subjektivno blagostanje. Analiza je pokazala da dijastolni krvni pritisak ima značajnog uticaja na neuroticizam, ali ne i na anksioznost, simptome depresije ili subjektivno blagostanje. Ostale osobine krvnog pritiska nisu mogle da se dovedu u vezu za četiri psihološka stanja.
Ograničenja studije
Ova analiza, prema priznanju samih autora, ima izvesna ograničenja, ispitivane su osobe isključivo evropskog porekla, pa je i potrebno više istraživanja koja bi ispitivala mehanizam povezanosti između hipertenzije i psihičkog stanja.
– Intrigantno je da su istraživači pronašli dokaze koji podržavaju uzročni pravac od visokog krvnog pritiska do neuroticizma, ali ne i obrnuto. Volela bih da čujem njihova mišljenja o potencijalnim mehanizmima i objašnjenjima za ove nalaze – rekla je psihijatar dr Lewina Lee sa Boston University School of Medicine.
Ranija istraživanja su već pokazala da neuroticizam i povezana psihološka stanja, mogu imati negativan uticaj na ukupno zdravlje. Dve studije iz 2007. i 2013. povezale su viši nivo neuroticizma sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Jedna meta analiza navodi da anksiozne osobe imaju veći rizik da razviju neko kardiovaskularno oboljenje.
Može li lečenje neuroticizma poboljšati zdravstveno stanje?
Ukoliko je neuroticizam povezan sa lošim zdravstvenim ishodima, da li će lečenje neuroticizma poboljšati fizičko zdravlje? Stručnjaci izgleda još nemaju odgovora na to pitanje, postoje nagoveštaji samo da bi odgovor mogao biti potvrdan. Potrebna su ipak dalja istraživanja koja bi jasno ukazala da li primena određenih lekova i kognitivno-bihejvioralne terapije može dovesti do boljitka i po fizičko zdravlje.
Smanjenje stresa umanjuje rizik od srčanog udara
Dr Lee ukazala je na istraživanja koja pokazuju da lečenje stanja povezanih sa neuroticizmom – kao što su anksioznost, depresija i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) ima mogućnost da spreči pojavu srčanih bolesti. Na primer, studije pokazuju da smanjenje stresa može i umanjiti i rizik od srčanog udara, moždanog udara i drugih događaja povezanih sa srcem kod ljudi sa postojećom kardiovaskularnom bolešću.
Ali ona je rekla da su istraživanja o tome da li lečenje PTSP-a može smanjiti rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti bila pomešana. Stručnjaci očekuju da će veza između neuroticizma i zdravlja ići u oba smera, „neuroticizam se može dovesti u vezu sa lošim zdravstvenim ishodima, ali i loše zdravlje može povećati stepen neuroticizma“.
