Zaduženiji i od Tita
09.06.2010. / 9:53
BANJALUKA, Ukupan spoljnji dug SFRJ iznosio je gotovo 22 milijarde dolara, a države nastale njenim raspadom bar pet puta više, što potvrđuje i podatak da su krajem prošle godine samo Hravatska, Slovenija, Srbija i BiH dugovale više od 112 milijardi evra!
Dužan si kao Jugoslavija. Ovo poređenje ranije je bilo uobičajeno za one koji su u velikim finansijskim problemima. Međutim, sada je očigledno da je takvo poređenje najblaže rečeno neumjesno, jer je većina današnjih državica koje su nastale raspadom nekadašnje Jugoslavije mnogo više zadužena.
Uostalom, o tome najbolje govore podaci:
Hrvatska je najviše zadužena i već odavno spada među visoko zadužene zemlje u svijetu. Njihov spoljnji dug je krajem prošle godine iznosio više od 44 milijarde evra. Analitičari u Hrvatskoj tvrde da tek 12 odsto tog duga ili 5,2 milijarde evra iznosi spoljnji dug države. Sve ostalo je dug preduzeća, preduzetnika i banaka.
Krajem prošle godine spoljnji dug Slovenije dostigao je cifru od 39 milijardi evra. Njihovi ekonomisti su izračunali da je učešće države u tom dugu čak 34 odsto što bi trebalo da znači da je od ukupnog ino duga Slovenije država dužna više od 13,3 milijarde evra.
Ekonomisti kažu da je lani zaduženost države u Sloveniji udvostručena i upozoravaju da bi ukoliko se taj trend nastavi i u naredne tri godine i njih mogao da zadesi grčki sindrom kao i Hrvatsku, jer je i u jednom i u drugom slučaju učešće spoljnjeg duga u bruto nacionalnom proizvodu znatno iznad onog praga od 80 odsto koji govori o prevelikoj zaduženosti. Slovenci su taj prag prešišali za 31,4 odsto a Hrvati za gotovo 18 odsto.
Iako su i Srbija i BiH, odnosno Republika Srpska, u značajnim finansijskim teškoćama – još ne spadaju u krug visoko zaduženih zemalja u svijetu. Krajem prošle godine spoljni dug Srbije iznosio je nešto više od 22,8 milijardi evra, dok je spoljni dug BiH dostigao cifru od 5,1 milijardu maraka.
Od toga spoljni dug Republike Srpske procjenjuje se na 1,8 milijardi maraka.
Da bi se lakše nosili sa naraslim finansijskim teškoćama prošle godine su i Srbija i BiH pozvale u pomoć MMF. Hoće li im to zaista biti pomoć ili još jedan kamen oko vrata uskoro će biti sasvim jasno.
Naime, ekonomisti već odavno upozoravaju da su osnovni uzorci finansijskih teškoća u svim zemljama koje su nastale raspadom prethodne Jugoslavije, prevelik, često i nekontrolisan rast javne potrošnje i stalno povećanje uvoza tako da se stalno povećava i spoljnjo trgovinski deficit.
Sa tako smanjenom privrednom aktivnošću mnogima već postaje problem servisiranje spoljnog duga. Lani je, naprimjer, u BiH bruto nacionalni dohodak zabilježio pad od četiri odsto. U Srbiji je taj pad bio 2,9 odsto, Hrvatskoj 5,8 odsto dok su najviši pad BDP u regionu lani imali u Sloveniji i Crnoj Gori i iznosio je 7,8 odsto.
Međutim, s obzirom da je Slovenija u međunarodnim trgovinskim asocijacijama, izvjesno je da će se i pored značajnih problema ona najbrže oporaviti naravno ukoliko izvuku pouku iz grčke krize. Ali šta će biti sa ostalim zemljama u regionu ni najsmjeliji se ne usuđuju da prognoziraju.
Ove godine bi Republika Srpska, Federacija BiH, zajedničke institucije i Brčko distrikt za servisiranje spoljnjeg duga morali da obezbjede 350 miliona KMaraka. Međutim analitičari vjeruju da će taj dug biti i veći makar pet odsto zbog pada evra u odnosu na dolar, što je prema nekim procjenama dodatnih dvadesetak miliona maraka duga.
U budžetu Republike Srpske već su računali na te obaveze pa su za ovu godinu predvidjeli 130 miliona maraka za servisiranje ino duga. Hoće li to biti dovoljno i da li će se moći da obezbjedi taj novac, s obzirom da je neizvjesna i četvrta tranša sredstava MMF-a u iznosu od 38 miliona evra?
Zbog toga je i guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić svojevremeno upozorio predstavnike vlasti u BiH da smanjuju javnu potrošnju. Srna
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Ko je pametan i normalan ovdje odavno ne zivi,taj se vec negdje skrasio u demokratskom drustvu, a u ovoj vukoj*** su ostali samo lopovi i budale.Izvinjavam se ako nekoga vrijedjam,ali tako ispade na kraju.
Pa mi i nismo neka država. Mi smo protektorat u 21 vijeku i uopšte nismo za usporedbu sa ostalim svijetom
Da. U pravu si b191.Zato i možemo da tvrdimo da smo bolji od okruženja, jer niko i ne zna koliko nam je ukupan spoljni dug.
Greška, najviše je dužna Slovenija. Naravno da se dug ne gleda u apsolutnom iznosu, već po stanovniku i po udjelu u BDP. Po tome, Slovenija je ubjedljivo na prvom mjestu. Za BiH ne postoje podaci. 5,1 milijarda KM je javni dug države. Spoljni dug je, kao što sam već pisao ovdje, javni dug+dug preduzeća i banaka+grinfild investicije, ali niko od “analitičara” u ovoj kvazidržavi ne zna to.
Sloboda je uvijek bila skupa i molim, niko da ne prigovara, dug nije pao sa Marsa niti nas je neko sa strane zadužio. Sve smo mi to sami napravili.
Dug SFRJ u dolarima 22 milijarde, a naslednika u evrima 112 milijardi. Malo ove babe i žabe uljepšavaju, mada nas ni plastični hirurg ne može uljepšati. I nije bila uzrečica “Dužan si kao Jugoslavija” nego “U gov**ma si ko država”. A sada su nam državice ne samo se ovoliko zadužile nego su spiskale i ono što je napravljeno iz one 22 milijarde dolara. Nema veze što smo svi skupa upali u septičke jame, bar su naše i demokratske i ne može biti opet ona uzrečica, jer toliko niko pojedinačno ne može upasti u gov**.
Nije do ekonomista vec do naroda i politicara koje oni biraju. Narod hoce sto vise para i uzivanja, a da sto manje rade pa biraju ljude koji im takvu buducnost obecavaju.
dokaz da nasi ekonomisti nemaju pojma o ekonomiji, dok se ostale zemlje izvlace iz dugova i razvijaju ekonomski pa cak i socijalno mi unidtavamo i degradiramo i ono sto smo imali a onda govorimo o teorijama urote i krivimo sve osim nas samih. veoma pateticno
Pa dobro je, nismo dotakli dno. Jos imamo fore.