Kako su Libanci bačeni na kolena - Naoružani upadaju u banke i traže svoj novac: "Legalizovana je pljačka naroda!" (VIDEO)

Nekadašnji ambasador Libana Georges Sijam protestovao je u svojoj banci nadomak libanske prestonice Bejruta, odbijajući da ode dok ne dobije svoj novac, čime se pridružio velikom broju nezadovoljnih sugrađana.

Sijamova banka je jedna od četiri ogranka širom Libana koja su bili na meti besnih Libanaca.

Libanske štediše već nedeljama upadaju u banke jer u toj zemlji vlada oskudica gotovog novca.

U međuvremenu su banke, po isteku sedmodnevnog zatvaranja, delimično ponovo otvorene.

Sijam, koji je služio kao ambasador Libana u Kataru, Turskoj, Brazilu i UAE, a trenutno je počasni konzul Irske u Libanu, odbio je da napusti ekspozituru u Hamzijehu kada nije dobio sumu koju skida sa računa svakog meseca.

- Ovo je naš novac i mi ne treba da preklinjemo za njega - rekla je njegova supruga Golda.

Sijam je prošlog meseca podržao sunarodnicu Sali Hafez koja je upala u jednu banku sa pištoljem-igračkom.

- Treba nam više ovoga. Ova žena je heroj - napisao je na Tviteru.

Sali Hafez je upala u banku u Bejrutu sa lažnim pištoljem i kanisterom benzina zahtevajući 13.000 dolara, potrebnih za lečenje njene sestre (23) koja boluje od raka. 

- Nisam imala šta da izgubim. Dva dana ranije sam otišla da vidim direktora banke i preklinjala sam ga da mi da novac. Objasnila sam mu da mi sestra umire, a on je rekao da može da mi da 200 dolara. To ne pokriva čak ni jednodnevnu dozu injekcija koje prima moja sestra. Htela sam da prodam bubreg samo da ona bude dobro - rekla je Hafizova, koja je uzela sestrićev pištolj i upala besno u banku zajedno sa aktivistima.

Printscreen Twitter/Joyce_Karam; MehrnewsCom

Samo ove nedelje zabeleženo je nekoliko slučajeva upada u banke.

Dva muškarca su iskazala svoje nezadovoljstvo u Dolini Beka i Tiru, tražeći da im se isplati njihova štednja. Bili su naoružani i uzeli su taoce.

Ali al Sahli, penzionisani oficir koji je služio u Snagama bezbednosti Libana, upao je u prostorije banke BLC u istočnom gradu Čtaura, tražeći ušteđenih 24.000 dolara koje je trebalo da pošalje sinu koji živi u Ukrajini.

- Prebrojte novac pre nego što neko od vas umre - poručio je mašući pištoljem.

Al Sahli je rekao da je želeo da proda bubreg kako bi pokrio sinovljeva dugovanja za kiriju i školarinu, nakon što je banka mesecima blokirala njegove transfere. Pošto je sin stanodavcu ostao dužan mesecima, a imao je i drugih troškova, Al Sahli se iz očajanja obratio grupi "Protest štediša". Zaposleni banke su se trudili da ga umire, dok su prolaznici gledali šta se događa. Ipak, nije uspeo da dođe do svog novca, već je uhapšen.

Ali Hodrodž je u Tiru ušao u ogranak banke Biblos zahtevajući 40.000 dolara koji su bili zarobljeni na računu, zbog čega nije mogao da plati gomilu zajmova. Ispalio je hitac upozorenja, a policija je okružila područje. Dobio je oko 9.000 dolara u libanskim funtama nakon pregovora. Njegova porodica je uspela da dobije novac pre nego što se Hodrodž predao policiji ispred banke.

Grupa nezadovoljnih radnika energetske kompanije je upala u banku u Tripoliju protestujući zbog smanjenja i kašnjenja plata.

Posle nekoliko upečatljivih upada, ministar policije je optužio određene grupe da organizuju ilegalne radnje i destabilizuju nacionalnu sigurnost.

Udruženje banaka Libana je optužilo vlasti da huškaju građane protiv njih i upozorilo je da se državna valuta može jednog dana srušiti toliko da će se novac meriti, a ne brojati.

Javnost je na strani besnih građana, pa pojedince čak nazivaju i herojima.

Kriza kakva se retko viđa

Libanske banke su u nedostatku gotovine nametnule neformalna ograničenja za podizanje novca.

Provale odražavaju rastući gnev javnosti prema bankama i vlastima koje se bore da reformišu korumpiranu i oštećenu ekonomiju zemlje.

AP Photo/Hussein Malla, File

Tri četvrtine stanovništva uronile su u siromaštvo u ekonomskoj krizi koju Svetska banka opisuje kao jednu od najgorih u više od jednog veka, a u međuvremenu libanska funta je izgubila 90 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar, što otežava milionima širom zemlje da se nose sa naglo rastućim cenama.

Širom zemlje su mnogi računi bili zamrznuti više od dve godine jer su banke nametnule kontrole kapitala.

Država radi na zakonu koji bi stabilizovao finansije i državni budžet, ali se njegovo usvajanje odugovlači.

Vlasti Libana su krajem avgusta odložile razgovore o kontroverznom zakonu o kontroli kapitala koji bi ograničio priliv stranog kapitala u zemlju i odliv iz nje.

Zakon je i jedan od preduslova da se "otključa" paket MMF kojim bi Liban dobio finansijsku pomoć. Ipak, poslednje verzije zakona se vide kao najnepoželjnije dosad, jer bi mogle da pogoršaju situaciju libanskih ulagača.

AP Photo/Bilal Hussein

Libanske banke su od 2019. uvele sopstvene kontrole kapitala tako što su ograničile povlačenje novca i transfere. Kao rezultat, klijenti mogu da povlače samo američke dolare u lokalnoj valuti po naduvanoj stopi, što znači da gube novac zbog pada libanske valute.

Više od 80 odsto građana živi ispod linije siromaštva. Demonstranti koji su se okupljali krajem avgusta ispred Parlamenta rekli su da je prekasno za takav zakon, imajući u vidu ekonomsku situaciju. Kako su dodali, nacrt zakona bi išao u korist banaka, a na štetu građana.

Učitelj istorije Karim Asfahani rekao je da je njegov otac izgubio sav novac koji je štedeo 40 godina.

- Kasno je za nove kontrole, a najopasnije je što se time legalizuje pljačka naroda koju čine banke, a ne štite se štediše koje su izgubile svoj novac - rekao je.

Isparile iračke pare

Informisani izvor iz Banke Libana, Centralne banke Libana, rekao je medijima da je više od 18 milijardi dolara koje pripadaju iračkim političarima i tamošnjoj vladi i regionalnoj vladi Kurdistana isparilo usled krize.

AP Photo/Mohammed Zaatari

- Ovo je ono što može da se izbroji i što je zvanično zavedeno pod imenima iračkih pojedinaca, kompanija ili vladinih službi. Brojevi su mnogo veći. Postoje političari koji se boje sankcija, pa su otvarali račune u ime određenih Libanaca koji prate iste trendove, a često se radi o pristalicama Hezbolaha, lojalnih Iranu - rekao je.

Kako je naveo, Iračani za sada nisu tražili da povuku svoja sredstva, a ukoliko bi to uradili, Centralna banka Libana ne bi mogla da im izađe u susret jer nema dovoljno novca, i dok se situacija ne popravi, "te sume ostaju samo brojevi u banci".

Više od 1,3 milijarde dolara pripada Vladi Iraka, a više od 650 miliona dolara Regionalnoj vladi Kurdistana.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi