POLJSKA I GRČKA TRAŽE OGROMNU RATNU ODŠTETU OD NEMAČKE: Berbok u neprijatnoj situaciji skreće s teme, poziva na jedinstvo oko Ukrajine
Poljska je zvanično zatražila 1,3 triliona evra od Nemačke za reparacije iz Drugog svetskog rata. Poljska je objavila da želi da započne pregovore sa Nemačkom o reparacijama tokom Drugog svetskog rata. Poljski ministar spoljnih poslova Zbignjev Rau potpisao je u ponedeljak zvaničnu notu kojom se traži odšteta od oko 1,3 triliona evra.
AMERIČKA POLITIČARKA POSTAVILA ZABRANJENO PITANJE: "Zašto Srbija mora da se odrekne Kosova, a Ukrajina da ne preda nijedan deo teritorije?"
"PRED NAMA JE VEROVATNO NAJTEŽI PERIOD U ISTORIJI" Meloni ima velike probleme u Italiji - formiranje Vlade u fokusu
"AMERIKA I NATO SE KOCKAJU SA EVROPSKOM BEZBEDNOŠĆU" Nova izjava Kremlja zabrinula Zapad
- Strane moraju odmah preduzeti korake ka trajnom, potpunom i konačnom pravnom i materijalnom rešenju - rekao je on novinarima. Rau je dodao da bi Berlin mogao da promeni stav o ratnoj odšteti, posle sastanka u Varšavi sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok u utorak.
Rau je rekao da dve strane treba da preduzmu akciju "bez odlaganja" kako bi se pozabavile posledicama okupacije Poljske od strane nacističke Nemačke od 1939. do 1945. godine. Predloženi sporazum bi uključivao nemačke reparacije porodicama žrtava, kao i rešenje za pitanje opljačkanih umetničkih dela, arhiva i bankovnih depozita, dodao je on.
Rau je takođe rekao da Berlin treba da uloži napore da informiše nemačko društvo o "pravoj" slici rata i njegovom uticaju na Poljsku kako bi pomogao u jačanju bilateralnih odnosa i zatvaranju "bolnih poglavlja prošlosti". Poljska desničarska vlada dugo tvrdi da zemlja nije u potpunosti obeštećena od strane susedne Nemačke za događaje tokom Drugog svetskog rata. Poljska vlada je u izveštaju procenila da je šteta od sukoba iznosila 6,2 biliona zlota (1,3 triliona evra).
U ratu je ubijeno oko 6 miliona poljskih građana, uključujući 3 miliona Jevreja. Neki od njih su bili žrtve sovjetske Crvene armije koja je izvršila invaziju sa istoka. Nemačka tvrdi da je platila odštetu državama istočnog bloka u godinama posle rata i da su Poljskoj predate teritorije kada su granice povučene.
Ali poljska vlada odbacuje izjavu iz 1953. da se odrekla bilo kakvih daljih zahteva protiv Nemačke. Sporazum su potpisali tadašnji komunistički lideri zemlje, pod pritiskom bivšeg Sovjetskog Saveza (SSSR). U saopštenju na godišnjicu ponovnog ujedinjenja Nemačke, Berbok je rekla da ta zemlja "priznaje doprinos koji su dali hrabri Poljaci".
- Znamo da je ovih dana Evropa jača kada je ujedinjena - dodala je ona.
- Pitanje reparacija je, kao što znate, zaključeno sa stanovišta nemačke vlade - dodala je ona na konferenciji za novinare u utorak. Nemačka je ranije odbila sličan zahtev grčke vlade za reparacije iz Drugog svetskog rata.
Naime, Grčka je obnovila svoje pozive na pregovore sa Nemačkom o reparacijama za štetu nanetu tokom Drugog svetskog rata.
- Ovi zahtevi su validni i aktivni - rekao je grčki zvaničnik. Vlada u Atini ponovo je oživela svoj zahtev za razgovorima sa Nemačkom o ratnim reparacijama neposredno uoči 80. godišnjice invazije nemačkih trupa na Grčku u Drugom svetskom ratu.
- Pitanje ostaje otvoreno dok se naši zahtevi ne ispune. Ovi zahtevi su validni i aktivni i biće postavljeni na bilo koji način - rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Aleksandros Papajoanu nemačkoj novinskoj agenciji DPA.
Grčka je poslednji put zvanično pozvala na pregovore 2019, pod levičarskim premijerom Aleksisom Ciprasom. Ali vlada sadašnjeg konzervativnog premijera Kirijakosa Micotakisa rekla je u januaru 2020. da Atina i dalje smatra to pitanje otvorenim, iako se do sada uzdržavala od pritiska na Berlin po tom pitanju.
Troškove štete koju je nacistička Njemačka izazvala u Grčkoj tokom rata procijenila je komisija grčkog parlamenta na 289 milijardi evra (339 milijardi dolara). Taj iznos uključuje i zajam koji je Grčka bila prinuđena da odobri nemačkoj centralnoj banci.
Nakon invazije na Grčku 6. aprila 1941. godine, nemačke oružane snage su izvršile brojne masakre u zemlji, sa desetinama hiljada civila koji su poginuli tokom sukoba.
Nemačka je saopštila da smatra da je to pitanje rešeno takozvanim sporazumom dva plus četiri, potpisanim 1990. godine, koji je omogućio ujedinjenoj Nemačkoj da postane ponovo suverena država sledeće godine. Potpisnice sporazuma bile su bivše Istočna i Zapadna Nemačka i bivše okupacione sile, Francuska, SAD, Britanija i Sovjetski Savez. Reparacije nisu eksplicitno pomenute u dokumentu. Zemlje poput Grčke i Poljske koje su u ratu bile napadnute od strane Nemačke nisu bile uključene u pregovore oko sporazuma.
U izveštaju Bundestaga iz 2019. godine utvrđeno je da su tvrdnje Grčke imale pravnu težinu, nazivajući stav nemačke vlade "prihvatljivim", ali "nipošto obaveznim" prema međunarodnom pravu.
Nemačke stranke Zelenih i Levica oštro su kritikovale odbijanje vlade da bude uvučena u pregovore. Na nedavnoj parlamentarnoj debati o ratu u Ukrajini koja se dogodila u prisustvu grčke ambasadorke Marije Marinaki, pozvali su na promenu kursa, ali je poziv odbijen.
Potpredsednica Bundestaga, članica Zelenih Klaudija Rot, rekla je da se stidi stava Nemačke, dok je poslanik Levice Hajke Hensel ocenio da stav vlade nije "ni moralno ni pravno prihvatljiv". Nemačka vlada kaže da, umesto da plaća reparacije, želi da promoviše pomirenje sa Grčkom putem komemorativnih i obrazovnih projekata.