WWF Srbija: Šume u slivu Tise se decenijama uništavaju zarad drvne industrije

"Najskuplja stolica na svetu" naziv je nove kampanje Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF, u okviru projekta "Da nam klima štima".
WWF Srbija: Šume u slivu Tise se decenijama uništavaju zarad drvne industrije
Foto: Pixabay

Ovim projektom se se javnosti u Srbiji ukazuje na problem uništavanja prirodnih plavnih šuma u priobalnim reka u zemlji, prenosi N1.

Umesto prirodno plavnih šuma pretežno vrbe, crne i bele topole, na područjima uz reke, sade se plantaže hibridnih topola – vrsta nastala ukrštanjem američke i evropske crne topole, tako da drveće brže raste i pre bude spremno za seču i prodaju, a to drvnoj industriji donosi brži profit. Zarad profita, već decenijama ekosistem propada.

U izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu iz 2019. navodi se da su neke evropske reke, među kojima je i Tisa, izgubile skoro 100 odsto nekadašnjeg plavnog područja. Ove plavne šume, kako ih zovu, jer se nalaze u plavnom području reka, u Evropi je preostalo vrlo malo.
 
Čak 90 odsto njihove površine je nestalo i time spadaju u najugroženiji prirodni ekosistem u Evropi i zato su u Evropskoj direktivi o staništima označene kao „prioritetan tip šumskog staništa“. Domovi mnogih vrsta biljaka i životinja skoro da su i nestali, zbog drvne industrije koja ugrožava biodiverzitet.
 
Crne rode ne mogu da ostanu, svijaju gnezda i podižu mlade na granama hibridnih topola, jer njihova stabla imaju kraći životni vek i zahtevaju učestale radove na nezi i održavanju, pa crne rode napuštaju takve šume zbog čestih uznemiravanja.
 
Orao belorepan, najveći orao Evrope, koji je već ugrožena vrsta na teritoriji Vojvodine. Gnezdi se uz reke, ali usled nestanka prirodnih šuma i močvara uz reku, nestaju i njegova gnezdišta.
 
Zagađenost vode, na čiju čistoću utiče regulacija vodotoka, isušivanje vlažnih područja i izgradnja kanala i brana utiče na pretnju opstanka vidre i samim tim mesta na kojima se vidre razmnožavaju.
 
Zarad dobijanja zemljišta koje je pogodno za plantaže hibridne topole, menja se prirodni tok Tise i isušuju vlažna područja uz reku. To dovodi do zagađenja reke i direktne pretnje po opstanak smuđa, koji prvi umire ako u reci nema dovoljno kiseonika. Takođe za potrebe mresta, mužjak često gradi gnezda među korenjem u vodi. Hibridne topole imaju kratak životni vek, koren im nije razgranat i nije dobro stanište za mrest smuđa i drugih vrsta riba.
U fokusu kampanje je višedecenijsko uništavanje vojvođanskih aluvijalnih šuma u slivu reke Tise za potrebe drvne industrije. Glavni cilj zaštite koridora je očuvanje ove mozaične strukture koja pruža zaklon i omogućuje ishranu mnogim vrstama šumskih, travnih i močvarnih staništa. WWF se zalaže za izmene zakonskog okvira kojima bi se unapredila i jasnije definisala zaštita životinjskog i biljnog staništa i omogućila efikasna obnova na području Srbije. Ove izmene su neophodne da bi naša zemlja uspela da ispuni obaveze koje je preuzela međunarodnim ugovorima.
 
Opširnije na N1.
  • milenko

    05.10.2022 05:37
    Tuga
    Ista profiterska priča je i u Koviljsko-Petrovaradinskom ''zaštićenom'' ritu već 30-ak god. Sve vodene puteve i autohtone vrste drveća su sjebali i samo industriska topola hara !!!
  • Av

    04.10.2022 19:07
    Av
    Pa iz Temerina 2 firme svaki dan vec 20 godina po 3-4 šlepera drva sa Tise doteraju

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina