U ovim državama se pučevi odigravaju dvaput godišnje: Kako je vlast pala pred islamskim militantima? (VIDEO)
Pučevi služe kao regularno sredstvo političkih promena
Pukovnik Ibrahim Traore zbacio je predsednika Burkine Faso, Pol-Anrija Damibu, u državnom udaru, posle čega ga je optužio da sprema kontranapad.
Traore je optužio i francusku vojsku da čuva Damibu u jednoj od svojih baza, što je Pariz negirao.
Podsetimo, bio je to drugi državni udar ove godine u Burkini Faso.
Širom prestonice Uagadugu su se čuli pucnji, a demonstranti su se okupili ispred Ambasade Francuske.
Pročitajte još:
Svedoci su istakli da su vojnici blokirali glavne puteve oko grada i da su prodavnice zatvorene. U gradu Bobo-Dulasu kapija Francuskog instituta je zapaljena.
U oba ovogodišnja slučaja, lideri državnog udara su poručili da su morali da reaguju zato što je nacionalna bezbednsot bila ugrožena.
Burkina Faso kontroliše oko 60 odsto svoje teritorije jer se nasilje islamističkih militanata pogoršava. Od 2020. godine više od milion ljudi je moralo da napusti svoje domove.
Afrička unija je zahtevala da se ustavni poredak uspostavi najkasnije do jula sledeće godine slažući se sa regionalnom grupom Ecowas da je zbacivanje Damibe bilo neustavno.
I čelnik EU, Antonio Gutereš, osudio je puč.
Traore je optužio pukovnika Damibu da nije sposoban da se obračuna sa islamistima.
Tanjug/RTB via AP
- Naš narod je dovoljno patio i još uvek pati - rekao je.
Malo se zna o pukovniku Traoreu (34) koji je predvodio antidžihadističku jedinicu "Kobra".
Damiba je u januaru svrgnuo demokratski izabranog predsednika Roča Kaborea i poručio je građanima "imamo i više nego što je dovoljno da bismo pobedili u ovom ratu".
Međutim, ni njegova administracija nije imala sreće protiv islamističkog nasilja. Militanti su se aktivirali 2015, a za sobom su ostavili hiljade mrtvih dok je 2 miliona ljudi bilo primorano da se iseli iz svojih domova.
Od sticanja nezavisnosti 1960, u Burkini Faso je izvedeno osam uspešnih državnih udara.
Zapad i u Africi optužuje Rusiju za prevrate
Zapadne zemlje optužuju i pojedine hunte da sarađuju sa Rusijom čime se obračuni sa politikom Kremlja prebacuju i na afrički kontinent. Osim toga, prisustvo francuske vojske u Africi postaje sve nepopularnije.
Sredinom ovog meseca su se usprotivili i građani Nigera, a neki od njih su nosili i ruske zastave.
Jedan od demonstranata, Anavar Abdulaje, rekao je da građani Nigera više ne veruju da je francuska vojska najbolja u obezbeđivanju bezbednosti. Prema njegovom mišljenju, trupe nisu rešile goruće probleme i zato se zemlja okreće Rusiji.
Na ulicama Burkine Faso posle državnog udara su mogle da se vide i ruske zastave.
Vlasti poklekle pred islamistima
U zapadnoafričkim zemljama vlada, pogotovo u Burkini Faso i Maliju, vlada veliko nezadovoljstvo kao i hronična nebezbednost, što je otvarilo put vojsci da svrgavaju vlade tokom prethodne dve godine.
- Nema više prostora za greške - rekao je vođa puča u Maliju kada je preuzeo vlast u avgustu 2020.
Ali, da li su građani bezbedniji? Ukratko, nisu.
AP Photo/Sam Mednick
U obe zemlje su se pojačali napadi islamista, a povećao se i broj ubijenih civila. Organizacija koja se bavi prikupljanjem podataka u oružanim sukobima Acled (Armed Conflict Location and Event Data) uporedila je 661 dan pre i posle puča u Maliju 2020. i 138 dana pre i posle puča u Burkini Faso u januaru ove godine.
Oslanjali su se na mrežu "doušnika i profesionalaca" kao i medijske natpise, kako bi prikupili podatke, ali je taj posao izuzetno težak u Sahelu zbog brojnih dezinformacija.
Jedan od najsmrtonosnijih meseci je bio mart 2022 kada je 790 civila ubijeno u Maliju. Iako je određen broj ljudi ubila islamistička grupa u Menaki, većina je stradala od vatre malijske vojske koja je tragala, kako su istakli, za džihadistima. Vlasti su negirale da su u gradu Mouri stradali civili već samo islamisti.
Mali kontroliše samo 15 odsto svoje teritorije, podaci su nedavnog izveštaja UN.
AP Photo/Sophie Garcia
Militanti u ove dve afričke države imaju dosta naoružanja, pa se u određenim oblastim prisustvo vlasti jednostavno ne može ni osetiti.
Islamisti se služe i strategijom "klasičnog asimetričnog ratovanja" gde ne preuzimaju kontrolu nad bilo kojim gradom već ih pojačano okruže i odseku od ostatka sveta.
Uoči januarskog puča u Burkini Faso, džihadisti su ubili 57 žandarma u kampu u Inati, na severu zemlje. Žandarmi su morali da idu u potragu za hranom nakon što njihove molbe za dodatnim obrocima i municijom nisu urodile plodom.
- Bio je to šok, cela jedinica je zbrisana, a umrli su u uslovima za koje su svi mislili da su žalosni - rekao je nekadašnji vojnik Mahamudu Savadogo.
Nova hunta je obećala bolje uslove, više resursa i pregled antiterorističke strategije, ali to nije rešilo probleme.
- Napadi su češći, više je nasilja nad civilima i teroristi su preuzeli kontrolu nad više oblasti, tako da strategija pučista nije bila adekvatna - rekao je.
Ni u susednom Maliju, koji se duže bori sa islamistima, nije ništa bolje. Francuske trupe su pozvane u pomoć, a građani su prvobitno pozdravili intervenciju bivših kolonizatora.
Međutim, Francuzi su se nedavno povukli što otvara put novom haosu.
Kako su se francuske trupe pomerile ka Nigeru, militanti su su iskoristili prazninu koja je nastala.
Uticaj Islamske države i Al Kaide je oslabio na Bliskom istoku proteklih nekoliko godina, pa su se borci fokusirali na područje Sahela u Africi.
Oni koriste već postojeće tenzije u zajednicama, uključujući i klimatske promene i manjak poljoprivrednih prizvoda.
Pošto narod gladuje, često se pridružuju militantima ili kriminalnim bandama koje kradu stoku ne bi li preživeli.
Analitičari se slažu da su Burkini Faso i Maliju potrebni bolje rukovodstvo i organizacija bezbednosnih snaga, kao i bolje rukovođenje izbornim procesima.
Vojnici kao spasioci?
U drugom delu 20. veka, pučevi u Africi su korišćeni kao regularno sredstvo političkih promena u jeku dekolonizacije.
Al Kaida - nekada je bila najveća svetska pretnja, a danas? (VIDEO)
Između 1960. i 2000, u proseku su godišnje bila izvedena četiri državna udara ili pokušaja državnog udara. Ipak, smatra se da je njihov broj opao u međuvremenu zbog poziva na demokratske reforme, ali i to se promenilo 2019. godine.
Čak je i generalni sekretar UN Antionio Gutereš izjavio da u Africi vlada epidemija državnih udara.
Analitičari smatraju da su brojni faktori uticali na militarizaciju politike, poput sve većeg broja različitih stranih igrača koji žele svoj deo kolača, kao i unutrašnjih činilaca - frustracije zbog korupcije, nedostatka bezbednosti i lošeg rukovođenja zemljom.
Vojska se tako postavlja kao spasilac i građansko nezadovoljstvo koristi da legitimizuje svoje neustavne prevrate.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari