PORODIČNA FOTOGRAFIJA EVROPE I MESTO ZA SRBIJU NA NJOJ Šta donosi Samit u Pragu 6. oktobra: "Tim bilding" za jačanje zajedničkih vrednosti ili obavezna karta za briselsku budućnost?
Šta Evropi može doneti Samit u Pragu na kome bi u četvrtak trebalo da se pojave 44 lidera država - pitanje je koje zaokuplja celu Evropu. Šta može da donese, a šta da oduzme Srbiji, pitanje je koje još više zaokuplja našu javnost. Dali nas čekaju novi pritisci i uslovljavanja ili "reunion" sa evropskom porodicom?
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Prema najavama, to će biti početak formiranja "Evropske političke zajednice" koja će se baviti pitanjima pre svega bezbednosti i energetike zbog rata u Ukrajini, ali i klime i ekologije. Jedni kažu: očekuje se da skup bude neformalan, više nalik "tim bildingu" uz obavezno "porodično slikanje", drugi veruju da se radi o sastanku na kojem je prisustvo, uz saglasje sa vrednostima koje će tamo biti istaknute, obavezno za svakog ko želi evropsku budućnost.
Analitičari ocenjuju za "Blic" da to neće biti alternativa proširenju EU, ali da bi Srbiji i državama Zapadnog Balkana mogla da donese određene benefite na evropskom putu.
Na sastanak u Prag nisu pozvani jedino predstavnici Rusije i Belorusije, a do početka skupa u 13 sati u sredu neće biti poznato da li će se pozivu odazvati svi pozvani lideri. Tako još nije izvesno da li će se u prestoniici Češke naći predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, ali i nova premijerka Velike Britanije Liz Tras koja navodno nije spremna da bude deo događaja koji ima preveliki "EU pečat".
Inače, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratiće se učesnicima sastanka putem video linka zbog bezbednosne situacije u njegovoj zemlji dok će u Prag poslati premijera Denisa Šmihala.
Prema najavama, evropski lideri u Praškom dvorcu bi trebalo da razmatraju niz tema u vezi sa bezbednosnom situacijom u Evropi zbog rata u Ukrajini, a sastanak bi trebalo da označi i početak formiranja "Evropske političke zajednice" koju je prvi promovisao francuski predsednik Emanuel Makron još u maju.
Simbolički karakter skupa
Skup koji bi praktično okupio sve evropske lidere osim ruskog i beloruskog trebalo bi da ima i simbolički karakter da je Evropa ujedinjena uprkos ratu u Ukrajini. Zbog toga se ne očekuje da će nakon sastanka biti izdata bilo kakva deklaracija kako ne bi došlo do razmimoilaženja u vezi sa sadržajem tog dokumenta.
Takođe, veliko je pitanje da li će uopšte biti organizovana i konferencija za medije nakon sastanka. Najverovatnije će sastanak doneti zajedničku, "porodičnu fotografiju" svih evropskih lidera osim Rusije i Belorusije.
Očekuje se da na skupu lideri podele u grupe od po 10 ili 12 njih kako bi razmatrali pitanja o miru, bezbednosti, stabilnosti, energetike, klime, ekologije, ali i migracija. Ostavljen je prostor i za razne bilateralne sastanke, a mogući su pregovori Azerbejdžana i Jermenije uz učešće predsednika Turske i Francuske.
Čim se pojavila ideja o sastanku u Pragu počele su spekulacije da bi formiranje "Evropske političke zajednice" trebalo da zameni neku od postojećih organizacija. Međutim, u Briselu to odlučno demantuju i ističu da su samo "fasilitator" i da to "nije proces kojim upravlja EU" ili neka vrsta "EU +", kao i da ova zajednica neće zamenici proces proširenja EU za zemlje Zapadnog Balkana.
Inače, dan kasnije, u četvrtak u Pragu će lideri 27 država članica EU razgovarati o narednom paketu sankcija Rusiji, energetskoj krizi i teškoj zimi koja dolazi.
Pročitajte još
"Zaokružavanje evropskog prostora"
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ističe za "Blic" ciljeve okupljanja evropskih lidera u Češkoj.
- Sastanak u u Pragu treba da doprinese razradi koncepta Evropske političke zajednice, čije formiranje je predložio francuski predsednik Makron. Sama ideja, iako nije ni nova ni originalna, nastala je nakon što su Ukrajina, Moldavija i Gruzija podnele zahtev za članstvo u EU. Zajednica bi trebalo da obuhvati sve evropske zemlje osim Rusije i Belorusije i predstavlja zaokruživanje čitavog evropskog prostora prevashodno u geopolitičkom i bezbednosnom smislu - podvlači Grubješić.
Kako kaže, glavna oblast saradnje trebalo bi da bude spoljna politika, a ministri spoljnih poslova trebali bi da budu uključeni u rad Saveta ministara.
- Za zemlje kandidate za članstvo koje su odmakle u pristupnim pregovorima, poput Srbije i Crne Gore suštinski se ne menja ništa jer će formalno nastaviti pristupanje po već usvojenoj pregovaračkoj metodologiji koja je takođe na predlog Francuske usvojena pre dve godine. Evropska politička zajednica treba da popuni međuprostor između kandidature i članstva jer je do sada proširenje bilo zero-sum-game, sve ili ništa, bez konkretnih benefita pre članstva - apostrofira Grubješić.
Naša sagovornica dodaje kako je "eksplicitno rečeno da Evropska politička zajednica neće biti alternativa proširenju EU, već platforma za političku koordinaciju između EU i njenih suseda, kao i pokušaj stabilizacije čitavog evropskog prostora nakon ruske agresije na Ukrajinu".
"Sastanak da usmeri Evropu ka boljoj budućnosti"
Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić smatra za "Blic" da je Evropi potreban sastanak u Pragu.
- Evropa se nalazi u veoma komplikovanom momentu zbog toga što se na njenom tlu odigrava pravi rat kakav nismo imali od Drugog svetskog rata. Rat u Ukrajini baca u zasenak i ratove u bivšoj Jugoslaviji. To je sastanak koji bi trebalo da usmeri Evropu u pravcu bolje budućnosti i većeg razumevanja bez konflikta - naglašava Đukić.
Kako kaže, i ranije je bilo ideja o ujedinjenju Evrope.
- Imali smo, prvo, ideju Evropa od Atlantika do Urala pa do Vladivostoka, ali se se to poljuljalo ako nije palo u vodu. Sada treba obnoviti evropske vrednosti. Evropa nije više toliko velika u globalnim odnosima. Recimo, Nemačka nije u prvih pet ekonomskih sila na svetu. Živimo u svetu gde je sve globalno. Evropa mor ada se ujedini ako hoće da opstane i ima sigurnu budućnost - podvlači Đukić.
"Apsolutno pogubna bilo kakva izolacija"
Naš sagovornik očekuje da se u Pragu neće pojaviti jedino predstavnici Rusije i Belorusije.
- Jasno je da oni neće biti tamo zbog rata u Ukrajini, Belorusija je posebna u tom pogledu. Očekujem da 44 evropskih lidera u Pragu ponudi izlaz iz krize i nadu u bolju budućnost. Evropa je izgubila tu nadu. Ja sam odrastao na nadi da će pasti bipolarni svet. Sad se ponovo sve to diže - ocenjuje Đukić.
Bivši ambasador u Belorusiji podvlači da je "svako zatvranje i izolacija u današnjem svetu apsolutno pogubno".
- Videćete kakve katastrofalne posledice imati Rusija zbog izolacije i samoizolacije. Ako bi se Srbija izolovala i samoizolovala imala bi gore posledice nego tokom devedesetih godina. To bi bile devedeset na kub. Bitno je da postoji komunikacija u međunarodnim odnosima. Najopasnija je kad prestane komunikacija - zaključuje Đukić.