Trovanje pečurkama izaziva 6 teških sindroma – 15 minuta dovoljno za napad

Trovanje pečurkama se stručno naziva micetizam i kada se o ovome govori, najčešće se misli na one najopasnije vrste pečuraka koje su smrtno otrovne. Međutim, nisu svi toksini iz gljiva podjednako štetni po ljudski organizam, a pogotovo nisu gljive u kojima je toksin izolovan obavezno i smrtonosne.

Početni simptomi trovanja u svim slučajevima su uglavnom slični. Svako trovanje počinje stomačnim tegobama (mučnina, vrtoglavica, bolovi u abdomenu i dijareja).

Simptomi trovanja pečurkama javljaju se pola sata nakon jela, ako se radi o slabijem trovanju, koje ne dovodi do smrtnih posledica. U slučaju dužeg inkubacionog perioda, kada se znakovi trovanja javljaju šest do osam sati nakon konzumacije, radi se o teškom trovanju, često sa telesnim oštećenjima, čak i sa mogućnošću smrtnog ishoda. Simptomi se mogu javiti čak i 24 sata nakon što ste jeli otrovne pečurke.

Smatra se da je reakcija ljudskog organizma na otrovnost pečuraka često sasvim individualna. Dakle, može se reći da šta je za koga i koliko otrovno zavisi od niza okolnosti.

Alergijske reakcije na pečurke, kao i reakcija na pokvarene gljive ili trovanje gljivama sakupljenim na zagađenom tlu takođe su vid trovanja pečurkama i mogu izazvati izuzetno jake simptome i snažne stomačne probleme. Ipak, oni nisu razlog da pečurku koja je izazvala takvu reakciju svrstamo među otrovne.

S obzirom na posledice koje toksini ostavljaju na naš organizam, mogli bismo ih podeliti na: blago toksične, srednje toksične i veoma toksične. Važan je i način pripreme, kao i to da otrovnost nekih vrsta izgleda varira po geografskoj lokaciji i povećava potencijal trovanja, čak i kod tačno identifikovanih pečuraka.

Suprotno nepisanom pravilu u toksikologiji, kod trovanja pečurkama smatra se da je opasnost veća ukoliko od konzumiranja gljive do prvih simptoma prođe više vremena.

Koje sve sindrome pokreće trovanje pečurkama?

Foto:EPA/Jeffrey Arguedas

Simptomi trovanja pečurkama mogu da variraju od neznatnog bola u stomaku, do smrti i obično je rezultat konzumiranja divljih pečuraka zbog zamene sa nekom jestivom vrstom. Najčešći razlog ove zamene je velika sličnost po boji i generalnoj morfologiji otrovnih i jestivih gljiva.

Blago toksične pečurke uslovno mogu izazvati, u zavisnosti od toksina koji se u njima nalazi: alergijski, gastrointestinalni i psihosomatski sindrom trovanja.

Prva i najčešća je alergijska reakcija, ove toksikacije ne ostavljaju nikakve posledice na organizam, nakon što simptomi prođu. Jednom stečena alergija na pečurke uopšte ili samo na pojedine vrste, ostaje trajno. Ovde spada i antabusni sindrom, koji izazivaju pečurke iz roda đubretarki, ukoliko se gljive jedu uz alkohol.

Siptomi gastrointestinalnog sindroma se ispoljavaju nakon 15 minuta od konzumiranja gljiva. To su: mučnina, glavobolja, povraćanje i proliv, mogu ga izazvati otrovni šampinjoni ( Agaricus xanthodermus ), zavodnica (Omphalotus olearius ), ali i mnoge od uslovno jestivih gljiva, ako nisu dovoljno termički obrađene. Trovanja uglavnom prolaze bez većih posledica. Retko se javljaju oštećenja bubrega.

Psihosomatski sindrom se javlja u roku 15 minuta do 2 sata od konzumiranja gljiva. Tu spadaju razne vrste otrova koje deluju na nervni sistem izazivajući različite halucinacije. Izazivaju ih otrovne pečurke iz rodova Mycena, Stropharia, Psilocibe, Panealus, a njihovom trajnom upotrebom kao narkotičkih sredstava oštećuju se pojedini delovi centralnog nervnog sistema.

Simptomi trovanja muskarinskog i panterinskog sindroma javljaju se u intervalu od 30 minuta do 4 sata nakon jela. Osim na digestivni trakt, oba imaju dejstvo na centralni nervni sistem. Muskarinom su bogate gljive iz roda Clitocybe i Inocybe. Muskarin deluje na umrtvljenje nervnog tkiva, dovodi do pospanosti, a veće količine izazivaju komu.

Kod giromitrinskog sindroma prvi simptomi trovanja se javljaju u periodu od 5 do 48 sati od konzumiranja pečuraka. Giromitrin je kumulativni otrov, taloži se u našoj jetri. Hrčke ili moždanice (Giromitra spp) je moguće jesti više puta tokom života dok se prvi simptomi uopšte pojave. Simptomi počinju digestivnim smetnjama, zatim dolazi do psihičkih smetnji, gubitka mišićne kontrole, groznice i na kraju do oštećenja bubrega i jetre, što može dovesti do smrtnog ishoda.

Šta da uradite kada se neko otruje pečurkama?

Foto:EPA/ KIMMO BRANDT

Kod svih navedenih sindroma trovanja koji napadaju jetru i bubrege važno je što pre stići do lekara. Međutim, kada za to ne postoji mogućnost, da bi se što brže reagovalo neophodno je izazvati povraćanje, uz pomoć prstiju ili rastvorom kuhinjske soli u mlakoj vodi.

Opšti principi tretmana trovanja gljivama podrazumevaju najbržu moguću eliminaciju otrova, dok tretman za odgovarajući slučaj mora podleći specifičnoj proceduri. Na primer kod muskarinskog sindroma za tretman se koristi atropin koji se dobija iz otrovne biljke velebilje (Atropa belladonna).

Da bi se utvrdio uzrok trovanja potrebno je sačuvati sve ostatke hrane kao i ispovraćani sadržaj i stolicu.

U svakom slučaju otrovanog treba što pre prebaciti u odgovarajuću zdravstvenu instituciju, jer što se ranije preduzme lečenje, to su izgledi na preživljavanje veći.