Što niko javno ne pita Angelu?

Zbog njenih propusta i onoga što nije uradila tokom 16 godina kao kancelarka Nemačke, smatra novinar DW Jens Turau.

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel prošle nedelje se dva puta pojavila u javnosti: U Fondaciji Helmut Kol srela je šefa stranke CDU, Fridriha Merca, kojeg intenzivno ne podnosi. A u Goslaru je održala govor na proslavi 1100. jubileja tog nemačkog grada.

To nije bilo ništa spektakularno i nije rekla ništa zaista važno - ta žena koju su mnogi veoma dugo poštovali kao spasiteljicu zapadnog sveta, pogotovu dok je u Vašingtonu vladao Donald Tramp.

A inače? Merkel je nedavno najavila da planira da na jesen 2024. objavi svoje memoare. Međutim, zapravo je prilično tiho oko žene koja je Nemačkom vladala celih 16 godina. A ta era se završila tek pre nekih godinu dana.

Razlog tome je, naravno, sama Merkel: ispunila je ono što je najavila – javnost joj očigledno više nije potrebna. No, pre svega, od izbora u Nemačkoj se toliko toga dogodilo - da se čini kao da je prošla čitava večnost otkako ona više nije kancelarka.

U trenutno zastrašujućoj situaciji koja vlada u svetu retko ko od Merkel traži savet ili procenu. Jer, nameće se utisak da je svom nasledniku Olafu Šolcu (SPD) i novoj vladi ostavila popriličan nered.

Više od deceniju i po nije učinila ništa po pitanju energetske zavisnosti Nemačke od Rusije. Prespavala je digitalizaciju zemlje. Štednja je uništila infrastrukturu i javne institucije. Velikodušno je 2015. primila izbeglice u Nemačku, pre svega iz Sirije – ali se posle toga više nije brinula o detaljima kontrolisanog procesa useljavanja.

I zato se na Angelu Merkel danas gleda potpuno drugačijie nego pre godinu dana – to važi za vladajuću koaliciju i za njenu stranku CDU. Malo se sad priča o njenoj opuštenosti, o tome da nije bila sujetna, nego prizemna.

Angela Merkel se ne smatra toliko odgovornom za pogrešne političke odluke koje je donela - već za političke odluke koje je propustila da donese.

Naravno da je jeftino optužiti je da je pogrešno procenila ruskog predsednika Putina, da je potcenjila koliko je opasan. To su učinili skoro svi zapadni političari. Ali ono što joj se može zameriti je njen politički stav – da što manje traži od Nemaca, da ih što manje opterećuje. Vremena kada je takva politika bila moguća su definitivno prošla.

Reči ruskog predsednika Putina moraju se shvatiti ozbiljno, i ne sme smetnuti s uma vreme koje će doći posle rata - rekla je Merkel na otvaranju Fondacije Helmut Kol. To zaista zvuči kao poruka iz drugog, skoro potonulog sveta. Jer, sada stvarno nema opasnosti da se ratoborni vladar Kremlja ne shvati ozbiljno. Ali o čemu tačno koji političar treba sa njim da razgovara u trenutku kada Putin kreće u opštu mobilizaciju svoje zemlje?

Možda će jednog dana istorijska ocena Angele Merkel biti nešto blaža, ako Zapad, ako Nemačka uspe da prebrodi najtežu krizu od Drugog svetskog rata.

Ovih skoro godinu dana otkako Merkel više nije na kormilu već su suštinski promenili ovu zemlju. Ekonomija i društvo gledaju u budućnost sa dubokom zabrinutošću.

Nije za to kriva Angela Merkel. Ali to jasno pokazuje šta je mogla da uradi za 16 godina na vlasti - da je imala malo više hrabrosti.