Izbori u Bosni i Hercegovini: Šta znače pobeda Denisa Bećirovića i poraz Bakira Izetbegovića

Kada je Denis Bećirović u sarajevskom hotelu Holidej In prvi put u izbornoj noći izlazio pred medije, bio je praćen aplauzom, sevanjem bliceva i škljocanjem fotoaparata, ali i pesmom daleko poznatom širom regiona – „Zemljo moja“.

Ta zemlja, Bosna i Hercegovina, čiji je politički sistem jedinstven u celom svetu, upravo je prošla kroz još jedne veoma komplikovane opšte izbore.

Ipak, neke sličnosti sa izbornim utakmicama širom sveta postoje – na kraju dana neki su pobednici, a neki gubitnici.

„Bećirović je najveći pobednik izbora“, kaže za BBC na srpskom Ivana Marić, politička analitičarka iz Sarajeva.

• Izbori u BiH: Komšić, Bećirović i Cvijanović blizu Predsedništva, neizvesno u Republici Srpskoj
• Ko je ko na izborima u Bosni i Hercegovini
• Izbori u Republici Srpskoj: Ko su kandidati
• Kristijan Šmit za BBC na srpskom: „Želim da radim na tome da budem poslednji Visoki predstavnik u BiH“

Denis Bećirović je kandidat udružene opozicije za bošnjačkog člana Predsedništva BiH, gde konstitutivni narodi Bosne – Srbi, Hrvati i Bošnjaci – imaju po predstavnika.

On je u toj trci bio bolji od Bakira Izetbegovića, lidera Stranke demokratske akcije (SDA), koja je u poslednjih 25 godina gotovo neprekidno na vlasti u BiH, pokazuju preliminarni podaci Centralne izborne komisije.

Prema tim podacima, na osnovu 85 odsto obrađenih biračkih mesta, Bećirović je osvojio 90.000 glasova više od Izetbegovića.

„Zaista veliki poraz Izetbegovića, koji je i najveći gubitnik izbora“, smatra Marić.

Ipak, preliminarni rezultati za sada pokazuju da je SDA ipak osvojila najviše glasova u trci za Parlament BiH, gde je dobar rezultat ostvarila i Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine (HDZ BiH).

Za to vreme, Željka Cvijanović i Željko Komšić su slavili u trci za članove Predsedništva iz redova Srba i Hrvata, dok je borba za funkciju predsednika Republike Srpske – ili predsednice – tesna.

Koplja se lome između Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i Partije demokratskog progresa (PDP) Jelene Trivić.

I jedni i drugi tvrde da je njihov kandidat pobedio i već su proslavili rezultate.

Jutro posle izbora, iz Centralne izborne komisije BiH je saopšteno da preliminarni rezultati pokazuju da je posle 81 odsto prebrojanih glasova, Dodik u prednosti sa 30.000 glasova više od Trivić.

Prema podacima Centralne izborne komisije BiH, izlaznost je bila oko 50 odsto.

Ali šta svi ti rezultati zapravo znače za život u Bosni, zemlji sa 14 vlada i 136 ministara, koja je među vodećim zemljama sveta po odlasku ljudi?

„Ne bih rekao da su ovi izbori doneli neke velike novine, ali verujem da će one pre svega uticati na relaksiranije odnose unutar Predsedništva BiH“, kaže Slavo Kukić, akademik i profesor na Ekonomskom fakultetu u Mostaru, za BBC.

Bosna i Hercegovina podeljena je na dva entiteta: Federaciju BiH – u kojoj većinski žive Bošnjaci i Hrvati – i Republiku Srpsku, gde većinu čine Srbi.

Taj sistem produkt je Dejtonskog sporazuma iz 1995, kojim je posle raspada Savezne Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zaustavljen rat u BiH.

Iako je situacija u zemlji mirna, tri decenije posle razarajućeg rata političke napetosti ne jenjavaju, kao ni društvena i privredna kriza.

Šta znače promene u Predsedništvu BiH

„Ej, draga, vodi ovaj za 10.000 glasova“, kaže plava žena zabrinutim glasom preko telefona u izbornom štabu SDA, gde je atmosfera bila prilično sumorna.

Pesme nema, kao ni stranačkih lidera.

Velikom prostorijom, omeđenom slikom Bakira Izetbegovića i zastavama BiH, dominira televizor na kojem izlaze rezultati tokom brojanja glasova.

A kako je vreme odmicalo, tako je Bećirović sve više odmicao od Izetbegovića.

„Ovo je pad dinastije Izetbegović“, kaže Marić.

„Ali i Bećirovićevu pobedu treba pomalo uzeti i sa rezervom… Dobio je mnogo glasova koji su zapravo samo bili protiv Izetbegovića.“

Alija Izetbegović, otac Bakira Izetbegovića, bio je lider Bošnjaka tokom krvavog rata devedesetih i jedan od potpisnika Dejtona.

„Ovo je kazna birača zbog neprimerene kampanje ljudi iz SDA, koji su slali morbidne poruke i uzimali za pravo da su samo oni patriote, a svi koji su protiv njih to nisu“, smatra Vehid Šehić iz koalicije nevladinih organizacija „Pod lupom“, koja prati održavanje izbora.

Isto kaže i Marić, dodajući da su građani BiH pokazali da „više ne padaju na priču o ratu“, a da se „u Izetbegovićevoj kampanji sve oko toga vrtelo“.

Pored Bećirovića, koji je pre politike bio nastavnik u osnovnoj i srednjoj školi u rodnoj Tuzli, novo ime u Predsedništvu biće Željka Cvijanović, dosadašnja predsednica Republike Srpske i visoka zvaničnica vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

Kukić u tome vidi prvi razlog potencijalno lakših odnosa unutar Predsedništva.

„Koliko god da je zavisna od Milorada Dodika, biće mnogo jednostavnije razgovarati sa njom o interesima BiH kao države, nego sa Dodikom“, smatra Kukić.

Dodik, lider SNSD-a i prethodni srpski član Predsedništva, poznat je po političkim nastupima koji se godinama ne menjaju – uglavnom su to priče o potencijalnom otcepljenju RS od BiH, što uvek izazove burnu reakciju Sarajeva.

Cvijanović je u prvom obraćanju posle izbora takođe istakla da će u Predsedništvu braniti „interese Republike Srpske“.

Dosadašnje mesto u Predsedništvu jedini je odbranio Željko Komšić, lider Demokratske fronte (DF) i predstavnik hrvatskog naroda.

Nekoliko sati po zatvaranju birališta, on je proglasio pobedu nad Borjanom Krišto, visokom zvaničnicom HDZ-a BiH, pa je u sedištu DF-a bilo veoma veselo, uz tortu, šampanjac i muziku.

Hit „Tek je 12 sati“ zagrebačke grupe E.T. iz 1990-ih odjekivao je sa zvučnika.

Preliminarni podaci Centralne izborne komisije BiH potvrđuju prednost Komšića.

Na osnovu oko 85 odsto obrađenih biračkih mesta, za Komšića glasalo 53,61 odsto birača, a za Krišto 46,39 odsto.

U prvom obraćanju, Komšić je pričao o „pobedi građanske Bosne“, rekavši da Predsedništvo prvi put u istoriji ima „dva člana iz stranaka koje nemaju nacionalni predznak“.

Kukić i u tome vidi razlog potencijalno bolje situacije u Predsedništvu.

„Taj detalj je važan prema običnom svetu koji će sada moći da vidi šta znači živeti u uslovima drugačije politike, koja polazi od života ljudi, a ne od etniciteta.“

Iz te pozicije, navodi, to jesu neke promene.

Ipak, Marić nije tako optimistična.

Ona smatra da Komšićeva stranka „načelno u nazivu nema nacionalni predznak“, ali da je u praksi „nacionalna nabijenost i te kako izražena“.

Veliko slavlje u DF-u: „Svijet voli pobjednike“ pic.twitter.com/lXaHuWZlBs

— Oslobođenje (@Oslobodjenjeba) October 2, 2022

Da li to znači veće promene u Bosni?

Ne mora da znači, čak i da situacija u Predsedništvu bude drugačija nego do sada.

Pre svega zato što Predsedništvo nema velike nadležnosti.

„Ključno je kakav će biti sastav državnog parlamenta, pa onda i etnitetskih parlamenata – Federacije i Republike Srpske“, kaže Kukić.

„Tu se donose odluke, oni biraju izvršnu vlast i tu je moć.“

Marić zbog toga pobedu Bećirovića kao opozicionog kandidata naziva „simboličnom“.

„Ništa se neće promeniti ako se ne promeni struktura vlasti na entitetskom i državnom nivou“, ponavlja i ona.

Konačni rezultati izbora u BiH neće biti poznati još nekoliko dana, dok se prebroje svi listići, a kojih ima mnogo – svaki birač je dobio po četiri.

U oba entiteta se glasalo za članove Predsedništva BiH i delegate Parlamentarne skupštine BiH.

Oni koji žive u Federaciji birali su članove Parlamenta Federacije, kao i skupštine jednog od 10 kantona na koje je Federacija podeljena.

Republika Srpska (RS) je to vreme birala predsednika i potpredsednike RS, kao i Narodnu skupštinu RS.

Ipak, neke stvari se već sada mogu reći – SDA je na parlamentarnom nivou opet dobila najveći broj glasova.

„Stranka nije u padu, stranka je u porastu“, izjavio je Izetbegović u prvom obraćanju.

Dobar rezultat na državnom nivou ostvarili su Komšićev Demokratski front i HDZ, čiji je lider Dragan Čović izjavio da „bez Hrvata nema politike u BiH“.

Tu već kreće postizborna kombinatorika.

„Ako DF i HDZ na nivou Federacije formiraju vlast, a potom i sa SNSD-om na nivou čitave države, sve će biti kao što je i do sada bilo“, smatra Marić.

„Ali ako vlast sa HDZ-om naprave stranke opozicije iz RS i Federacije… To bi bila velika promena i to bi se zaista osetilo“.

Izborni dan u Sarajevu

Slobodan Maričić, BBC novinar

„Jesi glas’o“, stariji muškarac u svetlom odelu pita znatno mlađeg konobara jednog kafića u Baščaršiji, glavnoj turističkoj zoni u samom centru Sarajeva.

To kratko i jednostavno pitanje moglo čuti širom grada, po lepom i toplom danu koji je pored izbora završen i koncertom Stinga.

„Jesam, jesam, još jutros sam to obavio“, odgovorio mu je konobar.

I krenulo se u političku analizu.

„Ma, svi su ti oni isti“, zaključio je na kraju konobar.

Pomalo razočaranosti, ali i dosta nade, moglo se čuti i ispred biračkih mesta.

„Od ovih izbora očekujem da će sve biti bolje“, kaže Selma Bašagić.

„Isto“, dodaj njena ćerka Dina.

„Ne znam, u razgovoru sa ljudima iz mog okruženja, vidim da su svi ovo ozbiljnije shvatili“, nastavila je i Selma i potom ušla da glasa.

A na glasanje uglavnom se dolazilo u parovima.

Tarik Džonglagić i njegova supruga Senida samo zbog izbora su došli iz Nemačke.

Onemogućeno im je, kako kažu, pravo da glasaju u inostranstvu, pa su sa četvoro male dece doputovali za vikend.

„Sve zbog želje da se promeni stanje u državi“, kaže Senida.

„Naše porodice žive ovde, mi zapravo nikoga nemamo u Nemačkoj… Privremeno smo tamo, planiramo da se u nekom trenutku vratimo i živimo ovde.“

Glasanje je, navode, njihov doprinos boljoj budućnosti.

„Kada neće država nama, moramo mi državi“, ističe Senida.

Nedaleko od tog biračkog mesta, desetak ljudi okupljeno je oko table za šah toliko velike da su polja zapravo pločnici i da se na njoj može stajati.

„Ode dama, ode dama“, viče jedan kibicer sa strane.

„Neka ide, šta ću“, odgovara igrač.

„Jedi mu konja sad, šta gledaš“, ubacuje se treći glas.

Među kibicerima je i 63-godišnji Esad, koji nije glasao ni na ovim, ni na svim prethodnim izborima od rata.

Nikada i neće, ističe.

„Svi prvo gledaju svoj narod i kažu ‘baš me briga, bolje da me, da izvineš, neki moj, nego tuđ – i to je tako.

„Ovde se svi boje jedni drugih, pa su stavili trojicu predsednika da se menjaju… Kakva tri predsednika, bolan? Što ih nema deset onda, što samo tri?“

I dokle tako?

Dok se stranci više ne umešaju, odgovara.

„Ko god da pobedi, sve će biti isto, videćeš“.

Izborni dan u Banjaluci

Jovana Georgievski, BBC novinarka

Gužve na biračkim mestima u Banjaluci nastale su već u prvim satima po otvaranju biralištima u sedam ujutro.

Komšijski razgovori, plač beba i lavež pasa, od jutra su žamorili dvorištem Osnovne škole „Petar Petrović Njegoš“, u naselju Starčevica.

U hodnicima su se tiskale desetine birača, strpljivo čekajući red i po dvadesetak minuta.

Banjalučani rado razgovaraju sa novinarima, ali većina ne želi da se fotografiše.

„Glasao sam, kao i svi u mojoj porodici, a mislim da bi to trebalo da bude zakonska obaveza svih građana“, kaže 62-godišnji Boško Milojević.

Gradski kafići su puni ljudi koji su uživali u poslednjim sunčanim danima ove godine.

Među njima je i osamnaestogodišnja Nikolina, koja kaže da nije bila „nimalo uzbuđena“ kada je ove godine postala punoletna i stekla glasačko pravo.

„Uopšte me ne zanimaju izbori, ništa ne pratim“, kaže za BBC na srpskom.

Neki su se do pred sam kraj dana premišljali da li da izađu na glasanje.

„Ceo dan sam razmišljala da li da izađem ili da ne izađem, u mojim godinama nemam više šta da dočekam“, rekla je 82-godišnja penzionerka Ana.

„Ali izašla sam zbog moje dece.“

Tri dana pred početak izborne tišine, Banjaluka se čak tresla – održana su dva velika koncerta poznatih estradnih izvođača.

U petak veče, 30. septembra, ispred zgrade Vlade Republike Srpske nastupili su folk pevači iz Srbije Svetlana Ceca Ražnatović i Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas.

Uoči koncerta, održan je predizborni miting SNSD-a Milorada Dodika.

Sa scene koja je bila pripremljena za nastup estradnih muzičara, u poslednjim satima pred izbornu tišinu, mikrofon je u ruke uzeo odlazeći član Predsedništva.

„Mirno čekamo nedelju i proglašenje pobednika, jer je on poznat“, poručio je Dodik sa koncertne bine, a zatim se spustio u VIP ložu, odakle je sa saradnicima pratio nastupe.

Bio je to drugi u nizu koncerata koji su te nedelje održani u najvećem gradu entiteta.

U sredu 28. septembra, nastupio je estradni dvojac Ana Bekuta i Baja Mali Knindža.

Kakva je situacija u Republici Srpskoj

Neizvesna.

„Ko vodi?“, prvo je što interesuje banjalučke taksiste kad pomisle da u kolima imaju izveštače u izbornoj noći.

Tek posle toga pitaju za odredište.

Odgovor je stigao tek u ponedeljak ujutru – u vođstvu je Dodik, saopšteno je iz Centralne izborne komisije posle nešto više od 81,91 odsto prebrojanih glasova.

Preliminarni rezultati pokazuju da je za njega glasalo 48,80 odsto birača.

Trivić ima oko 30,000 glasova manje i za nju je glasalo 42,69 odsto.

Na izbore je išalo manje od polovine upisanih birača – 41,88 odsto.

Pobedu na izborima za predsednika entiteta Republika Srpska Trivić je proglasila nešto posle ponoći, a Dodik jutro posle izbora.

„Dvostruko proglašenje pobede je zbunilo veliki deo građana, a stvorilo je i nepoverenje, jer se činilo da partije poseduju rezultate pre Centralne izborne komisije, koja se sa konkretnijim podacima oglasila tek u ponedeljak „, kaže Tanja Topić, analitičarka iz Banjaluke, za BBC na srpskom.

„To otvara pitanje da li je bilo izbornih krađa, malverzacija i kako će se postupiti prema tome“, dodaje.

Tesan je bio izborni štab opozicionog PDP-a za sve koji su poželeli da ga posete tokom brojanja glasova, pa su se okupljeni veselili na ulici kada je Trivić proglasila pobedu.

Sa zvučnika, koji je iznet ispred vrata, nekoliko puta je zatreštala pesma „Pada vlada“ beogradskog muzičara Momčila Bajagića Bajage.

„Mislim da je PDP u pitanje doveo kredibilitet kada su na ulicama Banjaluke slavili pobedu pre proglašenja zvaničnih rezultata“, smatra Topić.

Veselo je bilo i u izbornom štabu SNSD-a, gde su projekcije o Dodikovoj pobedi dočekane velikim aplauzima.

U zadimljenoj prostoriji, sa čašama vina na stolu, Dodik i Cvijanović radovali su se zagrljeni, pokazuju snimci iz izbornog štaba.

Međutim, on je pobedu proglasio na konferenciji za novinare u ponedeljak, i to nakon što se oglasio CIK.

„Šta god da bude Trivić je ostvarila značajan rezultat – mlada je žena, oni su ipak mala stranka, a protiv sebe su imali takvog Dodika“, kaže Marić.

Od grada do grada, od sela do sela, razliku bi moglo da odluči od nekoliko hiljada do svega nekoliko desetina glasova.

PDP je 2020. već pobedio SNSD na lokalnim izborima u Banjaluci, kada je izabran aktuelni gradonačelnik Draško Stanivuković.

Prijavljene su desetine izbornih nepravilnosti širom RS-a, kaže izvršna direktorka Trensperensi interenešenl BiH Ivana Korajlić, za BBC na srpskom.

Ova organizacija je deo globalne mreže Trensperensi za borbu protiv korupcije, a prestavljaju i jednu od adresa u Bosni i Hercegovini gde građani mogu da prijave nepravilnosti u izbornom procesu.

„Najviše prijava odnosilo se na kršenje izborne tišine, a građani kažu su dobijali SMS poruke, u kojima im je direktno ili indirektno rečeno za koga da glasaju.“

Izbori u RS-u protekli su i uz policijsko obezbeđenje.

Pred gotovo svakim biračkim mestom u Banjaluci bilo je parkirano po jedno policijsko vozilo, blizu kojeg je dežurao policajac, a na terenu su, po prvi put, bili i predstavnici Tužilaštava BiH.

Ipak, pojedini su se dovijali na najrazličitije načine prilikom glasanja – šta je sve otkriveno?

• Naočare za snimanje

Birač, za kojeg se sumnja da je pokušao da glasa sa naočarama za snimanje, razotkriven je već oko 11 prepodne u Istočnoj Ilidži, saopštio je MUP RS.

U pitanju je jedna od opština Istočnog Sarajeva, grada koji se graniči prestonicom Bosne i Hercegovine, ali se administrativno nalazi u entitetu RS.

• Olovka sa kamerom

Nešto kasnije, u istoj opštini, izborna komisija prijavila je da jednu glasačicu, koja je navodno koristila olovku sa kamerom prilikom popunjavanja glasačkog listića.

• Lažni policajac

U Bijeljini su građani prijavili vozača belog golfa, koji je tražio ličnu kartu na uvid predstavljajući se kao policijski službenik.

Iz Okružnog javnog tužilaštva Bijeljina kažu da se radi o krivičnom delu lažno predstavljanje, saopšteno je iz MUP-a RS.

• Potvrde za slepe ljudima koji vide

Iz Trensperensi internešenel BiH kažu da su iz ovog grada dobili prijavu o izdavanju potvrda za slepe glasačima koji mogu da vide.

„Prema informacijama kojima raspolažemo, potvrde je izdavala zdravstvena ustanova, a omogućavaju da lica dobiju pratnju na glasanju“, objašnjava Korajlić.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]