PUTIN RAZBIO "STAKLENO ZVONO" Dok u zemlji ključa ruski predsednik se sve direktnije meša u strategiju:"RAT SE PRESELIO U RUSIJU"
Ruski rat u Ukrajini ušao je u novo poglavlje. Dok su u toku haotična mobilizacija i referendumi u okupiranim ukrajinskim oblastima Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje, predsednik Rusije Vladimir Putin uključio se direktnije u strateško planiranje, kako gubi svoj stisak u ratu.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Dan nakon što je Putin objavio mobilizaciju 300.000 civila, hiljade Rusa širom zemlje primilo je u četvrtak poziv a neki su, kako navodi “Njujork tajms”, autobusima i avionima odvedeni na obuku, a možda ubrzo i na liniju ukrajinskog fronta.
Blic preporučuje
Moglo bi se reći da je rat konačno stigao i u Rusiju, praćen dirljivim oproštajima žena od svojih sinova i muževa, protestima u desetinama gradova i masovnim hapšenjima, kao i sveopštom bežanijom na svega još pregršt dostupnih lokacija.
Situacija u zemlji se zakuvala do te mere da je Putin potpisao ukaz o odlaganju delimične mobilizacije za studente, dok ponovo kolaju priče o padu režima i otvaraju se pitanja o njegovom nasledniku.
Razbijeno “stakleno zvono”
Kako je to opisao “Njujork tajms”, Putinova eskalacija rata odjeknula je širom zemlje. Postalo je jasno da je njegova odluka razbila “stakleno zvono” koje je štitilo veći deo ruskog društva od invazije na susednu zemlju.
Protesti su u sredu uveče nakon objave mobilizacije eruptirali širom zemlje. Kako je objavio OVD-Info, na demonstracijama u 38 gradova uhašeno je najmanje 1.054 ljudi.
- Kad smo se borili 1941. i 1945, to je bio rat. Ovo sada nije rat, ovo je politika – zavapio je jedan demonstrant na snimku koji se naširoko delio internetom.
Protesti su održani i u Dagestanu, siromašnom regionu Rusije gde su ljudi blokirali autoput. Muškarci u dobi za vojno služenje zakrčili su aerodrome i granice pokušavajući da pobegnu od mobilizacije, a neki su čak završili u dalekim gradovima poput Istanbula u Turskoj i Namangna u Uzbekistanu.
- Odlučili smo da više ne želimo da živimo u ovoj zemlji – rekao je jedan rezervista po dolasku u Tursku, preneo je “Njujork tajms”.
Istoričari ukazuju da je ovo prvi put od Drugog svetskog rata da je Kremlj proglasio ratnu mobilizaciju. Ipak, Putinov portparol je u četvrtak rekao da će zvaničnici nastaviti da govore o “specijalnoj vojnoj operaciji” a ne ratu.
“Sada je rat počeo ovde”
Društvene mreže vrve od snimaka regrutovanja – kako mnogi navode “topovskog mesa” – teško pijanih muškaraca, tuča i sukoba sa zvaničnicima i policijom, dok kolaju izveštaji da se u nekim udaljenim regionima ljudi regrutuju “greškom” - bez obzira na njihovo stanje ili da li su uopšte služili vojsku.
U Moskvi, gde je bilo izveštaja o pozivanju mladih profesionalaca bez vojnog iskustva, ruski advokat Grigorij Vajpan uporedio je šok nakon objave mobilizacije sa 24. februarom, danom početka invazije.
- Tada je rat počeo tamo. A sada je takođe počeo ovde – rekao je on “Njujork tajmsu”.
Putin odbio povlačenje iz Hersona
Zapad smatra da Putinovi poslednji potezi – uključujući proglašenje mobilizacije i nuklearne pretnje – govore da njegovi ratni napori propadaju.
A kako gubi svoj stisak, Putin se poslednjih nedelja direktnije uključio u strateško planiranje rata, te je čak odbio zahteve svojih komandanata na terenu da im se dozvoli povlačenje iz južnog grada Herson, prvog velikog mesta koje su ruske snage zauzele još na početku invazije, piše “Njujork tajms” pozivajući se na američke zvaničnike.
Dok bi takvo povlačenje omogućilo ruskoj vojsci da sačuva svoju opremu i spase živote, takođe bi bilo još jedno ponižavajuće javno priznanje ruskog neuspeha u ratu a za Kijev još jedna pobeda, i to krupna.
Britanski “Telegraf” navodi da je Putin, kako preuzima sve direktniju ulogu, otpustio svog najvišeg generala zaduženog za logistiku u ratu i da je navodno sam telefonirao komandantima na frontu i poništavao njihove savete sa terena. Dmitrij Bulgakov, zamenik ruskog ministra obrane Sergeja Šojgua smenjen je nedavno sa dužnosti i premešten na "drugo radno mesto", a zameniće ga general pukovnik Mihail Mizincev, koji se smatra odgovornim za teške napade na Marijupolj okupiran krajem maja.
Dublja uloga Putina u ratu
Fokusiran na pobedu pod svaku cenu, Putin je postao više javno lice rata dok je njegova vojska naizgled u sve većim problemima. Moskva je pokazala da ima premalo trupa, da pati od nedostatka preciznog naoružanja i da nije uspela da ostvari dominaciju nad ukrajinskim nebom.
Američki zvaničnici upućeni u veoma osetljive obaveštajne podatke kažu da Putin iza kuisa preuzima još dublju ulogu u ratu, te da govori komandantima da su strateške odluke na terenu na njemu da ih donese. Iako je Putin prihvatio neke preporuke vojnih komandanata, uključujući mobilizaciju civila, njegovo učešće je stvorilo tenzije, kažu američki zvaničnici.
- Situacija u Ukrajini je očigledno dinamična. Prerano je za punu procenu, ali meni je jasno da se strateška inicijativa pomerila na Ukrajince – izjavio je u petak general Mark Mili, komandant američkih združenih snaga, upozoravajući da je “još dug put ispred”.
Herson ključna pozornica rata
Putinovo neslaganje oko borbenih linija u Hersonu ilustruje koliko je rat na jugu Ukrajine kritičan za obe strane, kažu američki zvaničnici.
Jer područje oko Hersona je ključna pozornica rata, sa dubokim strateškim implikacijama i za Kijev i za Moskvu. Neki kažu da vide nevolje koje tamo predstoje ruskoj vojsci. Visoki američki zvaničnik rekao je ove nedelje da je Ukrajina dobrano na putu da na jugu ponovi uspeh svoje kontraofanzive na severoistoku.
Ako Ukrajina potisne ruske snage još dalje, Putinov teško izvojevan kopneni most do Krima, poluostrva pripojenog 2014, mogao bi do kraja biti ugrožen.
- U ovom ratu postoji konzistentan nesklad između Putinovih političkih ciljeva i vojnih sredstava za njihovo postizanje. U važnim tačkama odluke Putin je odugovlačio, odbijajući da prepozna realnost sve dok se opcije nisu preokrenule iz loših na gore – rekao je “Njujork tajmsu” Majkl Kofman, direktor ruskih studija na institute CAN.
Strategija bez povlačenja
Sem iz Hersona, Putin se kako tvrde američki zvaničnici usprotivio povlačenju i na severoistoku kod reke Oskil do koje je ovog meseca stigla ukrajinska kontraofanziva, jer okleva da preda Kijevu sve što izgleda kao pobeda.
Iako Putin zahteva strategiju bez daljih povlačenja, američki zvaničnici kažu da su sami ruski oficiri podeljeni po tome kako da reaguju na ukrajinsku kontraofanzivu. Neki veruju da bi se trebalo snažno suprotstaviti Putinovim direktivama pre nego što Ukrajinci probiju njihove trenutne linije, dok drugi smatraju da mogu da ih ispune.
Rusija je nastavila da se fokusira na jug, uprkos ukrajinskom napretku istočno od Harkova. Iako je Moskva poslala nešto pojačanja na severoistočne pozicije, većina od desetina hiljada vojnika koje je Moskva poslala južno u region Hersona – uključujući neke od svojih najboljih borbenih jedinica – ostaje na mestu.