U to se lično uverio i mladi ugostitelj Uroš Ercegović kada su mu inspektori prvi put kročili u lokal na Zelenom vencu u Beogradu. Seća se da prvih godinu dana rada restorana niko nije dolazio, a onda su krenule inspekcije jedna za drugom.
„Sam njihov ulazak za mene je bio katastrofa. Strah, odsecanje nogu, bukvalno svi po lokalu smo se gledali šta i gde smo zgrešili. Međutim i nije bilo toliko strašno. Oni su tu nekako više za nas, nego što smo mi za njih“, priča nam Uroš Ercegović. Kaže da su mu inspektori pomagali s papirologijom, knjigama, kompjuterima, sanitarnim knjižicama, kasom, računima... „Sada po novom, tu je i proveravanje fiskalizacije, da li imamo bezbednosne elemente, bilo šta, jednostavno ukazuju nam na to da nekako idemo tim pravim čistim putem, a opet bez straha“, navodi mladi ugostitelj.
Da inspekcija ne bude „mač nad glavom“, već da prvo upozori na nedostake u poslovanju, doprineo je Zakon o inspekcijskom nadzoru iz 2015. godine. „Zakon je promenio ulogu inspekcije i od kažnjavanja fokus njihovog rada prebacio na prevenciju i savetovanje privrednih subjekata kako da sprovode propisane standarde poslovanja“, objašnjava Jovica Damnjanović iz Odeljenja za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor. On kaže da su poboljšane procedure po kojima postupaju inspektori, da je urađena analiza i napravljen detaljan pregled statusa broja inspektora u republičkim organima. “Donekle je osavremenjen rad preko e-Inspektora i nabavljena oprema za određeni broj inspekcija. Rezultat je povećan broj inspekcijskih nadzora koji se tiču neregistrovanih subjekata, a smanjen je broj onih koji rade na crno odnosno koji su neregistrovani”, navodi Damnjanović.
U ovom procesu dosta je pomogla i Evropska unija – kako kroz primere dobre prakse, tako i direktnom budžetskom podrškom za transparentniji rad inspekcija u Srbiji. Značajnim segmentom reforme, u Vladi smatraju to što se sada u kontrole ide na osnovu procene rizika, te su privrednici i institucije koji rade po zakonu pošteđeni nepotrebnog stresa, a racionalizovan je rad inspektora kojih nema dovoljno.
“Veliki je broj privrednih subjekata, a inspektora nema dovoljno. Iako u 44 republičke inspekcije radi nešto više od 2000 inspektora, taj broj je i dalje mali. Takođe, veoma nam je potrebno da se služba stalno osnažuje, da se radi na informatičkoj opremljenosti većem i broju vozila na terenu”, zaključuje Jovica Damnjanović iz Odeljenja za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor.
A da je to neophodno, svedoče u Kontakt centru republičkih inspekcija. Ovaj centar dan i noć radi za građane i prima sve više prijava o raznim nepravilnostima. Podsetimo, reforma inspekcijskog nazora, deo je reforme javne uprave u koju je Evropska unija, kroz direktnu sektorsku podršku uložila tri miliona evra.
Promo
