Jedne ruske novine, Moskovski Komsomolets, ove nedelje su zaključile: „Vladimir Putin nema gde da se povuče. Dakle, nastaviće da napada.“
Sala Svetog Đorđa u Kremlju i kontroverzna ceremonija potpisivanja pred poslanicima, funkcionerima i zvaničnicima.
Odluka Vladimira Putina da pripoji četiri ukrajinske teritorije je najnovija ofanziva ruskog predsednika u njegovoj borbi protiv Ukrajine i Zapada.
Aneksijom, Kremlj pokušava da promeni činjenice na terenu, u vreme kada Rusija gubi teritoriju u Ukrajini.
Putin želi da Kijevu i Zapadu predstavi gotov čin.
To značajno podiže ulog u predsednikovom sukobu sa Ukrajinom i zapadnim svetom.
- Putin proglasio četiri okupirane ukrajinske oblasti za „teritoriju Rusije“
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
- Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
Događaj u Kremlju je imao pažljivo osmišljenu koreografiju radi maksimalnog patriotskog efekta.
Obilje aplauza za predsednika od pozvane publike; uzbudljivo izvođenje državne himne; Putin i četvorica administratora anektiranih teritorija koje je imenovao Kremlj, držeći se za ruke i skandirali su „Rusija! Rusija!“ zajedno sa svima u sali.
Ali izjava „ovo je sada moja zemlja“ ne čini to istinitim.
Pogotovo u svetlu takozvanih referenduma na okupiranim teritorijama, koji uopšte nisu bili pravo izjašnjavanje naroda.
To su bili zamišljeni događaji pod kontrolom Kremlja, osmišljeni kao dimna zavesa da Moskva zauzme 15 odsto teritorije Ukrajine.
Ukrajina neće prihvatiti ovu aneksiju; neće ni međunarodna zajednica u celini.
„Sjedinjene Američke Države nikada, nikada, nikada neće priznati pretenzije Rusije na suverenu teritoriju Ukrajine“, rekao je Džozef Bajden, američki predsednik u utorak.
Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, rekao je da aneksija „nema nikakvu pravnu vrednost i zaslužuje da bude osuđena“.
Ali i dalje ostaje niz pitanja.
Šta sada? Kako će Putin odgovoriti kada ukrajinske trupe nastave dalje u pokušaju da povrate teritoriju?
Rusija je već upozorila da će svaki napad na njene „nove teritorije“ biti smatran napadom na teritorijalni integritet Rusije.
Kremlj je saopštio da zadržava pravo da odgovori „svim raspoloživim sredstvima“.
Među njima je, potencijalno, i nuklearno naoružanje.
Poslednjih nedelja, visoki ruski zvaničnici veoma nesuptilno su govorili o nuklearnom arsenalu Moskve.
Putin je u govoru rekao da su SAD napravile presedan upotrebom nuklearnog oružja protiv Japana na kraju Drugog svetskog rata.
Taj komentar nije ostao neprimećen među zapadnim vladama.
Rusko zveckanje nuklearnim oružjem izaziva zabrinutost na Zapadu.
Ali zabrinjava i ljude u Rusiji.
Ove nedelje, u uvodniku u glavnom državnom listu Nezavisimaja Gazeta oštro su kritikovani „visoki ruski zvaničnici“ zbog „nuklearnih pretnji“.
„Neverovatno je da danas… visoki zvaničnici u Rusiji počinju da govore o nuklearnom dugmetu“, nastavlja se u uvodniku.
„Oni to rade bez razmišljanja… Čak zaboravljaju da učine kvalifikaciju toliko važnom da svet čuje: ‘Naravno, ovo ne smemo dozvoliti ni pod kojim okolnostima.’
„Dopustiti, u mislima i rečima, mogućnost nuklearnog sukoba je siguran korak da se to dozvoli u stvarnosti.“
Ono što me je najviše pogodilo u govoru predsednika Putina o aneksiji je koliko je bio pun antizapadne retorike.
Izgleda da je ruski predsednik spreman da podstakne nacionalistička, antizapadna osećanja u zemlji.
To je korisno odvraćanje od problema kod kuće i ukrajinskih ratišta.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
