Građani prestali da prave zalihe: Slaba kupovna moć usporila rast cena hrane u Srpskoj
Iako je u Srpskoj u proteklom periodu došlo do stagnacije cena osnovnih životnih namirnica, dok su neke i blago pojeftinile, podmirenje troška hrane za većinu porodica i dalje predstavlja veliko opterećenje.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Prehrana iz sindikalne potrošačke korpe u avgustu je koštala skoro 1.010 KM što je identičan iznos onom iz jula, te pokazatelj da cene prehrambenih artikala u ovom periodu nisu rasle, piše Srpskainfo.
Blic preporučuje
Međutim, od marta, kada je krenula kriza izazvana rusko-ukrajinskim ratom, kod nas je hrana poskupela kao nikad do sada. Primera radi, od februara do avgusta ove godine, trošak prehrane iz sindikalne potrošačke korpe porastao je za 280 KM, a prosečna plata za 182 KM.
Podaci Zavoda za statistiku RS pokazuju da je u avgustu godišnja inflacija bila 15,6 odsto, a mesečna 0,4 odsto, što je manje nego ranijih meseci.
Ekonomisti objašnjavaju da je razlog to što se histerija koja je na početku krize postojala kod kupaca i koja je dovela do porasta tražnje, prilično smirila.
– Pravljenje zaliha je prestalo i vremenom smo počeli da živimo u skladu sa situacijom u kojoj smo. Takođe, količinom novaca koju imamo, ne možemo više trošiti kao ranije. Sad stupaju na scenu zakoni tržišta, a reč je o manjoj tražnji, smirivanju cena, te pokušaju da se održi kontinuitet prodaje. Iz tog razloga, i one cene koje su bile naduvane, odnosno veće nego što je trebalo, vraćaju se u neku normalu – objašnjava za Srpskainfo ekonomista Zoran Pavlović.
Kad sve to sagledamo, naglašava, utisak je da manja kupovna moć, odnosno manja tražnja, dovodi i proizvođače i trgovce u situaciju da smanjuju svoje apetite.
– Svako u ovom lancu pokušava da ostane u postupku proizvodnje ili prodaje svoje robe. Primera radi, ulje je u jednom periodu bilo otišlo na šest KM, a danas je u pojedinim marketima 4,29 KM. Pojeftinilo je ne zato što je došla velika količina sirovine, pa je jeftinija proizvodnja, nego zato što se sa starom visokom cenom ne može nastaviti poslovanje. Dakle, do smirivanja cena je došlo jer smo naučili da živimo sa krizom. Tačnije, preraspodelili smo sredstva kućnog budžeta na najnužnije stvari. S druge strane, proizvođači su uvideli da, ako nastave sa trendom povećanja cena, neće prodavati robu i biće u problemu. Sve to je uticalo na smirivanje na tržištu. U narednom periodu ne očekuje se trend obaranja cena, ali neće biti ni njihovog rasta – ističe Pavlović.
I u udruženjima potrošača naglašavaju da velika većina građana sada kupuje samo ono što im je trenutno potrebno.
– A u prodavnicu idemo tek kad to potrošimo. Sve veći broj ljudi ide u radnju sa papirićen na kojem su samo najneophodnije namirnice. Naime, ako pravimo bilo kakvu zalihu, moramo da uzmemo od novaca namenjenog za vodu, struju, grejanje – kaže za Srpskainfo izvršna direktorka prijedorskog Udruženja za zaštitu potrošača „Don“ Murisa Marić.
Stagnacija cena se, ističe, ipak ne oseća u nekoj značajnijoj meri.
– Stagnacija i blagi pad cena hrane nema značajniji odraz na kućne budžete. Očekivali smo i pad cena goriva, ali ništa od toga nije bilo, jer ga građani kupuju, pa distributeri ne vide razlog i računicu da idu sa pojeftinjenjima. Takođe, mi smo uvek pod nekim tenzijama, posebno kad je reč o životnim namirnicama. Jedna je strah od nestašice roba. Cene ulja su beležile najveći skok, ali sad ga ima, pa je došlo do kakvog-takvog pojeftinjenja. Nisu cene značajno otišle dole, ali se bar malo oseti. Nadati se još nekim pojeftinjenjima, kad krene klanje svinja, jer će neki imati masti i mesa iz vlastite proizvodnje. Međutim, piletina je i dalje jako skupa. Najveći broj ljudi ranije je mogao da priušti samo ovu vrstu mesa, a sad više nije tako – naglašava Marićeva.
Ističe da većinu građana, generalno, od svih poskupljenja najviše brine skok cena hrane.
– Lekovi i hrana su najviše poskupili. Stariji su zavisni od lekova, a hranu moramo svi da kupujemo, pa većinu potrošača uzdrma svako njeno poskupljenje. Nekad smo imali srednju klasu, dok danas imamo one sa platom od par hiljada KM i siromašne. Oni koji zarađuju do 1.000 KM, sa četvoročlanom porodicom ne mogu da prežive mesec. Videćemo kad prođu izbori, da li će i za koliko porasti cene vode, struje ili nekih drugih režijskih troškova. Ljudi su u strahu, jer na raspolaganju imaju malo novca, a troškovi života su veliki – poručuje Marićeva.
Gorivo poskupelo za preko 40 odsto
Unazad godinu dana, u Srpskoj je gorivo u proseku poskupilo za 41,1 odsto, pokazuje zvanična statistika. Cene hrane su otišle za skoro 26 odsto, od čega je najviše poskupilo ulje, za 61 odsto, te mleko i mlečni proizvodi za skoro 32 odsto.
Kad se posmatraju prosečne potrošačke cene u avgustu lani i istom mesecu ove godine, litar jestivog ulja je sa 2,9 poskupio na 5,5 KM, dok je šećer poskupio za 77 odsto. Cena litra mleka je sa 1,43 otišla na 1,96, a kilograma tvrdog sira sa 10,85 na 17,2 KM. U ovom periodu, cena maslaca je sa 22,6 otišla na preko 30 KM po kilogramu, podaci su Zavoda za statistiku RS.
Kilogram riže je u proseku poskupio za skoro trećinu, beli hleb za 30 odsto, a kilogram pšeničnog belog brašna za 45 odsto. Teletina i svinjetina bez kosti skuplje su za preko 20 odsto, piletina za 25, a kilogram junetine sa kostima za čak 40 odsto.
Litar benzina u avgustu lani u proseku je koštao 2,15, a u istom mesecu ove godine 2,95 KM. U ovom periodu, cena dizela je otišla sa 2,11 na 3,11 KM.