Štedimo na onome što nam nije potrebno, javna preduzeća dostavljaju planove

Za poslednjih godinu dana Srbija je za uvoz struje platila više od milijardu evra. Dosta je bilo nejasnoća u javnosti oko preporuka za štednju energije koje je nadležno ministarstvo dalo lokalnim samoupravama, javnim ustanovama i privredi.

Od opština i gradova se između ostalog očekuje smanjenje u oblasti javnog osvetljenja. Ministarka Zorana Mihajlović je rekla da je rok za dostavljanje planova uštede struje do 1. oktobra. 

Jovanka Atanacković, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, da energetska kriza postoji u celom svetu i sve zemlje se spremaju za predstojeću grejnu sezonu, koja je izazov za svaku zemlju.

Kada je u pitanju naša zemlja bitno je da razgovaramo na koji način možemo na najbezbolniji način da prođemo zimski period, grejna sezona počinje na vreme, moramo da koristimo toplotnu energiju i da što manje koristimo struju, napominje Atanackovićeva.

"Ne treba da dižemo paniku, treba da budemo racionalni. Štedimo tamo i na onome šta nam nije potrebno, a ono što je važano ne sme da trpi", ukazala je Atanackovićeva.

Javna preduzeća i štednja

Apel ministarke je bio opomena i potreba da se više priča o tome. Državna sekretarka je iznela je podatak da je primljeno 211 planova uštede, kada se govori o lokalnim samoupravama, privredi, javnim preduzećima.

"Od 39 javnih preduzeća koja su na spisku nama najvećih potrošača koje treba da posmatramo, 35 je dostavilo planove. Spisak je dugačak. Ima firmi koje pripremaju planove, EPS je dostavio svoj plan. On je proizvođač električne energije, ali puno i troši na svoje proizvodne procese, oko 10 odsto ukupne potrošnje u Srbiji ode na EPS, imaju kopove koji rade 24 sata, bagere, a oni su i potrošači", ističe Atanackovićeva.

Kaže i da će se raditi na tome da se planovi kreću u željenim precentima, a to je 15 odsto.

Zamena prozora, solarni paneli

"Ne mislimo da sve treba u kratkom roku i da sve treba odmah. Nismo sada počeli da pričamo o štednji, već u aprilu 2021. donošenjem zakona, a jedan od njih je zakon o racionalnoj upotrebi energije i energetskoj efikasnosti, kao i zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije", rekla je država sekretarka.

"Radimo na planovima, imamo nacionalni plan za energetsku efikasnost koji je do sada završilo 4.000 domaćinstava, 21.000 domaćinstava je u fazi pripreme prijavljivanja za novi program koji će pomoći tim domaćinstvima da zamene stolariju, a oni koji su se odlučili da stave solarne panele – svi će imati 50 odsto subvencije od države", kaže ona.

Dodaje da je Beograd grad koji je bio u prvom javnom pozivu, samo se Palilula tada javila, oko 300 građana je prošlo javni poziv, 14 od 17 opština u Beogradu je u fazi pripreme ili završetka poziva za građane i kompanije.

Što se tiče solarnih panela, podseća da je uprošćena procedura da može da se završi za dve do tri nedelje, računajući kupovinu, ugradnju i priključenje na distributivni sistem.

"Od aprila, kada su počeli masovno da se priključuju, imamo 253 domaćinstva koja su kupci-proizvođači, subvencije imaju procedure, ali se bez subvencija taj proces može završiti za nekoliko nedelja", podvukla je Atanackovićeva.

"Trudimo se da to uradimo do kraja godine, da završimo za građane koji su se prijavili, da se zameni stolarija i postave paneli, važno je da promenimo navike", dodaje državna sekretarka.

Prema njenim rečima, moramo promeniti navike: ne koristiti svetlo gde ne boravimo, a gde boravimo – spustiti temperaturu grejanja, frižidera za četiri stepena, jedan stepen znači pet odsto manje energije.

Gubitak od 13 odsto u energetskom sistemu

Atanackovićeva kaže da je ideja da se gubici moraju smanjiti, a nastaju i zbog krađe struje, neefikasnih dalekovoda, neulaganja, tri decenija EPS nije ulagao u kapacitete.

Sada imamo projekte sa Šnajderom koji treba da završi projekat pametne mreže, da smanji gubitke, dodaje ona.

Predlagali smo razne projkete i EDB-u, tako što će na trafostanicama postaviti solarne panele. Predlažemo to dugo, pričamo mesecima, od 12. decembra prošle godine, rekla je državna sekretarka.

Prema njenim rečima, gubitak od 13 odsto traje godinama. To je tema sa svim kompanijama koje se bave distribucijom i prenosom sistema.

Mnogo veći gubici su u distributivnom sistemu, ima krađe struje i ponašanje građana koji utiču i na taj gubitak. Da smanjimo gubitak u elektromrežama značilo bi mnogo za uvoz energije, kaže Atanackovićeva.

Tražili smo javnom sektoru posebno planove uštede, a posebno planove za hitno smanjivanje gubitaka, ukazala je.

"Ova energetska kriza mora da predstavlja novu razvojnu šansu našeg elektrosektora, da na drugačiji način možemo sa novim kapacitetima obnovljivih izvora energije, imamo samo 400 megavata vetra, to je malo u odnosu na 8,5 gigavata ukupno instaliranih kapaciteta, oni su spasavali prošle dane, gde smo imali osam odsto ukupne proizvodnje samo iz tih vetroparkova i prethodnih nekoliko dana nismo imali uvoz", zaključila je Atanackovićeva.