Glečeri u Švajcarskoj tope se brzinom kao nikada ranije, pokazalo je akademsko istraživanje objavljeno danas.
U istraživanju se navodi da se volumen leda smanjio za 6 odsto ove godine zbog globalnog zagrevanja i letnjeg toplotnog talasa koji je zahvatio Evropu.
Švajcarska akademija nauka izvestila je da je smanjenje leda u glečerima veće od prethodnog rekordnog smanjenja pre skoro jedne generacije.
"2022. je bila katastrofalna godina za švajcarske glečere. Svi rekordi topljenja leda su oboreni zbog velike nestašice snega zimi i neprekidnih toplotnih talasa leti", navodi se u saopštenju akademije.
Akademija je svoj izveštaj zasnovala na podacima koje je prikupio Glamos, švajcarska mreža za praćenje glečera. Švajcarska ima najveći obim glečera od bilo koje zemlje u Evropi.
Glaciolog sa Federalnog politehničkog instituta u Cirihu Matijas Hus, koji je na čelu programa Glamos, kaže da nema "šanse" da će se glečeri vratiti decenijama s obzirom na trenutne projekcije globalnih temperatura.
"Imamo seriju koja seže unazad više od 100 godina i nikada nismo videli ništa što bi se moglo porediti sa ovom godinom. Nešto što se očekivalo u budućnosti da bi se takvi ekstremi mogli pojaviti, ali sada su već tu", rekao je on.
Švajcarska se ove godine suočila sa "nesrećnom kombinacijom faktora" koja je dovela do velikog topljenja, rekao je Hus. Snežni pokrivač u švajcarskim Alpima bio je izuzetno slab, posebno na jugoistoku, što znači da su glečeri imali manju prirodnu zaštitu od vrućine.
Nanošenje prašine iz Sahare tada je u proleće prekrilo mnoge delove Evrope, uzrokujući da sneg apsorbuje više sunčeve toplote. Porast letnjih temperatura širom Evrope dodatno je intenzivirao topljenje glečera.
U izveštaju su danas objavljene detaljne hronike štete širom švajcarskih Alpa. Više od 6 metara leda se istopilo ove godine na Velikom glečeru Aletsch na jugu, blizu granice sa Italijom.
Mali glečeri poput Pizola na istoku kod Lihtenštajna, Vadret dal Korvača kod Sent Morica na jugoistoku i Švarcbahfirna u centralnoj Švajcarskoj su "praktično nestali", rekao je tim.
Hus je rekao da, iako ljudi ne deluju dovoljno brzo da obuzdaju globalno upozorenje, on misli da se svet budi zbog pretnje i potrebe da se smanji emisija gasova staklene bašte koji zadržavaju toplotu u atmosferi.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR