STRAH OD SABOTAŽE NA DNU BALTIKA Da li je curenje gasa iz Severnog toka 1 i 2 splet nesrećnih okolnosi ili namerne eksplozije?
Curenje gasa u Baltičko more na Severnom toku 1 i 2 usred tvrdnji seizmologa u Švedskoj i Danskoj o podvodnim aktivnostima ukazuje na moguće eksplozije i spekulacije o sabotaži.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Seizmograf na danskom ostrvu Bornholm, u blizini mesta gde je došlo do curenja, zabeležio je dva udara u ponedeljak, na dan kada je pritisak u gasovodima Severni tok 1 i 2 pretrpeo dramatične padove, saopštio je nemački centar za geološka istraživanja GFZ, piše "Gardijan".
Let danske vojske iznad curenja doneo je zapanjujuće slike sa pukotina, uključujući i onu koja prikazuje mehuriće gasa na površini mora.
Spekulacije o sabotaži otvorile su sumnju da je u sve umešana Rusija, čiji su gasovodi bili oštećeni.
- Postoje neke indicije da je u pitanju namerno oštećenje. Morate se zapitati: Ko bi iz toga profitirao - rekao je za Rojters jedan izvor iz evropske bezbednosti.
GFZ je odbio da saopšti da li su zabeleženi potresi mogli biti posledica eksplozije, ali su naučnici u istraživačkom centru odbacili mogućnost da je curenje moglo biti uzrokovano zemljotresima.
- Došlo je do nagle, a zatim redovne buke. Ne možemo da kažemo da li bi to moglo biti izlivanje gasa - rekao je portparol GFZ-a Jozef Zens.
Seizmolog kojeg citira švedska televizija sugerisao je da je ta aktivnost možda bila posledica eksplozija. Bjorn Lund, direktor Švedske nacionalne seizmičke mreže, SNSN, koja meri švedske zemljotrese i eksplozije, rekao je za televizijski kanal SVT da je potres, od kojih je jedan bio magnitude 2,3, možda izazvan podmorskim detonacijama.
- Možete jasno videti kako se talasi odbijaju od dna ka površini. Nema sumnje da je to bila eksplozija. Čak smo imali i stanicu u Gnosju koja je ovo otkrila - rekao je Lund, koji takođe predaje seizmologiju na Univerzitetu u Upsali.
Ranije je danska premijerka Mete Frederiksen rekla da nije isključeno da je reč o sabotaži.
Nezavisni norveški seizmografski institut (Norsar) potvrdio je "manju eksploziju" u ponedeljak rano ujutro te drugu, "snažniju", u ponedeljak uveče.
- To je velika eksplozija. Teško se oteti utisku da je to učinio neko ko je znao šta radi - rekla je za AFP direktorka Norsara Ane Stromen Licke.
U međuvremenu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je tu vest "veoma zabrinjavajućom" i rekao da "trenutno ne može biti isključena nijedna opcija", uključujući sabotaža.
Kako prenosi agencija Rojters, Peskov je rekao da je Kremlj veoma zabrinut zbog ove situacije i da zahteva hitnu istragu. Prema njegovim rečima to je "pitanje energetske bezbednosti celog kontinenta".
Sama čelična cev ima zid od 4,1 cm i obložena je čelično-armiranim betonom debljine do 11 centimetara. Svaki deo cevi teži 11 tona, što se nakon nanošenja betona povećava na 24 do 25 tona.
Poljski premijer Mateuš Moravjecki je, otvarajući gasovod Baltik pajp koji prolazi kroz danske vode, rekao da "još ne zna" detalje incidenta, ali je odmah izrazio uverenje da je to "još jedna eskalacija situacije" u Ukrajini, navodi TASS.
- Danas smo se suočili sa činom sabotaže. Ne znamo sve detalje onoga što se dogodilo, ali jasno vidimo da je to akt sabotaže, vezan za sledeći korak eskalacije situacije u Ukrajini - rekao je Moravjecki.
Poljski ministar spoljnih poslova bio je otvoreniji, sugerišući da bi šteta mogla biti čin provokacije u ime Kremlja.
- Nažalost, naš istočni partner stalno vodi agresivan politički kurs. Ako je sposobna za agresivan vojni kurs u Ukrajini, onda je očigledno da se ne mogu isključiti ni akti provokacija u zapadnoj Evropi - rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Marčin Pržidač u Varšavi.
"Ovo nije mala pukotina"
Visoki ukrajinski zvaničnik je incident nazvao ruskim napadom za destabilizaciju Evrope, bez davanja dokaza.
Jedan insajder iz Velike Britanije je spekulisao da je malo verovatno da je bilo kakvu eksploziju izazvala podmornica ili podvodno vozilo, jer bi njihovo prisustvo bilo otkriveno u relativno plitkim vodama Baltika. Deonice cevovoda su duboke između 80 i 110 metara.
Jedan od scenarija mogao bi da bude da su mine bačene sa prikrivenog komercijalnog broda danima ili nedeljama pre napada, a zatim daljinski detonirane da bi izazvale eksplozije.
Drame je počela kada je danska agencija za energetiku saopštila da je otkrila curenje na gasovodu Severni tok 1 severoistočno od ostrva Bornholm i treći u gasovodu Severni tok 2 u švedskim vodama jugoistočno od ostrva.
- Ovo nije mala pukotina. To je zaista velika rupa - saopštila je energetska agencija.
Podvlačeći značaj ovog događaja, Havijer Blas, komentator za energetiku i robu, opisao je podmorske gasovode u regionu kao jedno od najvažnijih strateških dobara Evrope.
- Podmorski gasovodi koji povezuju gasna polja u Severnom moru, a zatim i Norvešku sa ostatkom kontinenta i Ujedinjenim Kraljevstvom su trenutno strateški važna dobra za Evropu. Krajnje vreme za maksimalnu zaštitu. Sajber-napadi na energetsku imovinu su takođe ključni rizik za Evropu - napisao je Blas na Tviteru.
Propuštanje gasovoda je izuzetno retko. Zbog ovog incidenta podižemo nivo pripravnosti, navele su danske vlasti u saopštenju.
Nord Stream AG, operater gasovoda, je u ponedeljak ujutro prijavio neočekivani pad pritiska sa 105 na 7 bara tokom noći u Severnom toku 2, koji je napunjen gasom.
Novi pad pritiska zabeležen je u ponedeljak popodne u Severnom toku 1, koji je Rusija na neodređeno vreme zatvorila početkom septembra, prvobitno rekavši da mu je potrebna popravka.
Cilj sabotaže: Neizvesnost na evropskim energetskim tržištima
Anonimni izvori u krugovima nemačke vlade rekli su da istovremeno curenje na tri mesta ukazuje na malu verovatnoću da je u pitanju slučajnost.
Novinski magazin Der Špiegel, citirajući vladine izvore, rekao je da zvaničnici ne isključuju mogućnost sabotaže, osmišljenu da izazovu dodatnu neizvesnost na evropskim energetskim tržištima.
Pošto gas nije prošao ni kroz jedan od gasovoda od početka meseca, nemačke vlasti su brzo uverile ljude da curenje neće uticati na njen plan da napuni rezervoare za skladištenje gasa na vreme za zimu.
Nevladine organizacije koje se bave životnom sredinom saopštile su da će curenje verovatno izazvati veliku štetu životnoj sredini.
- Čim se metan u obliku gasa podigne sa površine mora u atmosferu, to će u velikoj meri doprineti efektu staklene bašte - rekla je Saša Miler-Krener iz nemačke grupe Environmental Action.