Više od 35 godina Goran Stojićević Karamela važi za pojam dobre zabave. Duhovit, zanimljiv, gađao je pravo u metu najpoznatije likove na estradi. Razgovaramo u kafiću "Soul fud" u blizini njegovog stana. Tanušan i delikatan, Goran se osvrnuo na neke detalje iz svog velikog životnog iskustva.
Gde ste poslednjih godina, nema vas? A toliko smo željno čekali vaše imitacije estradnih ličnosti.
- Sve se promenilo. Ja sam se promenio. Još uvek volim da se zezam, pa u društvu imitiram nekoga ko se tek pojavio. Nije mi dosadilo, ali sam shvatio da moram da radim nešto ozbiljnije. Uradio sam autorske emisije "Servis Karamela", "Preljubnici", "Balkanske prevare", a onda još ozbiljnije "Tragove istine", humanitarnu "Ruku spasa", a sada je došla na red emisija "Životne priče". Sve se to emituje na TV Bijeljina. Svi smo puni čudnih životnih priča, mnogo smo preživeli u proteklih 30 godina. Jezive, tragične, duhovite, inovativne... Takve priče me zanimaju i to kreće od oktobra.
Ipak, nedostaje nam zabava imitiranja. Šteta što nemate svoj šou na televiziji.
- Sećam se da je jedna novinarka rekla: "Koga Karamela ne imitira, taj nije poznat." Ali tada je bilo vrlo malo pevača i imali su harizmu. Danas harizmu ima veoma malo pevača.
"Preljubnici" su svojevremeno podigli dosta prašine u javnosti.
- Da, stalno su me pitali otkud mi ideja za njih i "Balkanske prevare". Kako odakle, pa otac mi se švalerisao, i to s kućnom prijateljicom! Nažalost, roditelji mi nisu živi i zato sada mogu to da kažem.
Vi i brat Zoran bili ste tada klinci. Kako ste doživljavali njegove prevare, kako je majka to trpela?
- Meni je bilo tragično jer nisam shvatao da neko nekoga vara. Osećajan sam, Rak u horoskopu, i uvek sam se stavljao na stranu majke. Zbog toga me je otac i manje voleo, jer sam ga krivio. Tokom godina prestao je da vara majku i postao ozbiljan porodični čovek. Nikada nismo doživeli nikakvo nasilje, imao sam divno detinjstvo s povremenim očevim švalerskim kombinacijama. Kad vratim sećanja, mnogo toga je bilo i duhovito. Mama nikada nije htela da se razvede, volela ga je.
Šta vi mislite o braku? Srećno ste oženjeni.
- Brak nije samo ljubav već razumevanje, saosećanje i kompromis. Kažu da se ljudi nađu jer su isti. Niko nije isti. Kad bismo bili isti, pobegao bih iz braka! Nisam jednostavna ličnost, komplikovan sam i imam svoje bubice. Moja supruga Milica je razumela svet u kome funkcionišem, moj posao i kolege, zato smo ostali zajedno i imamo skladan brak. Znate, ranije je bilo druženja s Brenom i Cecom, mnogima, ali svi se promene. Još kad smo dobili sina, naučio sam šta je davanje i kako čovek prestaje da bude samoživ. Milica je iz patrijarhalne crnogorske porodice, diplomirala je ekonomiju. Posle 17 godina braka mi i poslovno sarađujemo i ja sam "zavisnik" od nje. Do tada je moja zvezda vodilja bila Zorica Konić, vrhunski novinar, a sada je to Milica.
Da li ste ćale do daske?
- Jesam. Moj sin Vasilije je vaspitan, kulturan, nije bahat i ne postavlja gluposti na Instagram. Njemu je 16 godina, ide u državnu gimnaziju, nismo želeli privatnu. Interesuju ga sport, režija, fotografija. Ne hvali se ničim materijalnim, već onim što je video i naučio. Tome smo doprineli supruga i ja jer nas male stvari čine srećnima. Jesu pare bitne, ali mnogi bogataši su nesrećni. Kad imate dete, vi ste bogom taknuti. Čime ja da ne budem ispunjen kad imam divnu ženu, sina, karijeru? Imao sam sreće u životu.
Mnogi ne znaju da potičete iz veoma imućne požarevačke porodice.
- Da, ali ja to nikada nisam pričao, ha-ha. Hteo sam da budem uspešan, ali da ne tražim od oca pare za piće, putovanja...
Upisali ste žurnalistiku, počeli na Radio Beogradu 202 skupljajući servisne informacije i šta se dogodilo?
- Zapazili su me Milan Špiček i Divna Karleuša. Dopali su im se moje ponašanje, jednostavnost, vrcavost, spontanost, fore koje sam provaljivao. Shvatili su da imam osobine pravog šoumena. Špiček mi je dao da prenosim utakmice, a ja o fudbalu nisam imao pojma! Ali on je baš zbog toga voleo moje prenose, način na koji improvizujem. Onda me je Divna ubacila u Indeksovo radio-pozorište s Mićkom, Bićkom, Petrućijem, Draganom Kaucki, Nešom Leptirom, producentom Milanom Pantelićem... Sjajna ekipa, s kojom sam se družio.
Jeste li već krenuli sa imitacijama?
- Imao sam ih već pet: Slađanu Milošević, Olivera Mandića, Marinu Perazić, misicu Anu Saso i Doris Dragović. Mnoge tekstove radila je velika Marina Tucaković. Sve su prošle kroz moj glas. A onda sam sa Zanom Nimani izučio osnovnu školu, srednju, pa i fakultet. Ona me je naučila kako da se ponašam na estradi, ponašanju prema kolegama, na ulici i garantovala je za moje televizijske nastupe. Iskoristio sam šansu!
Kada je počela vaša folk faza? Zorica Brunclik i njeno "Miroljubeee"?
- Do tada nisam bio kostimiran, a onda sam upoznao Lepu Brenu. Ona mi je rekla da moram odećom i frizurom da dočaravam likove. Rekla mi je: "Moraš da izgledaš savršeno! Ljudima treba savršenstvo u imitaciji!" Pozvao sam Dejana Milićevića, koji je napravio i osmislio svaki moj šou. Bili smo mladi i trudili se maksimalno. Nema više toga. Sada na Tiktoku kurta i murta snimaju spotove sa imitacijama. Meni se to ne dopada. Ponekad na Instagramu napišem nešto kritički o nekim pevačima, ali odmah skinem post. Ipak ne treba da se mešam. Ako hoće moje savete, neka mi plate.
TRAŽIM SAMO MALO "BJUTIJA" Šta vam znače estetske korekcije? - Imao sam saobraćajku u kojoj sam slomio nos i morao sam na operaciju. Mislim da čovek koji se bavi javnim poslom mora da izgleda dobro na TV i uvek tražim od montažera da mi dodaju malo "bjutija". Smeta mi kad po novinama napumpavaju da sam radio ovo, ono... I sami vidite da nemam ništa u jagodicama, na obrazima, obrve ne diram. Sve sam radio u granicama normale. Jesam za estetsku hirurgiju, ali ne volim kad neko izgleda veštački. Možete da vidite na Instagramu da danas nema muškarca koji nije uradio sebe u Fotošopu, a niko ne zna ko su. I ulažu mnogo više od nas, javnih ličnosti.
Bilo je zanimljivih sponzora na tadašnjoj sceni.
- Ranije se znalo ko su oni - Darko Ašanin, Ćenta... Bili su s druge strane zakona, ali su voleli i poštovali estradu. Bili su džentlmeni. Danas ne znaš ni ko su sponzori, niti čime se bave. I ne zanima me. Imam svoj krug ljudi. Ali iskreno da kažem - više čovek nema s kim ni kafu da popije. Ja kafu pijem sa suprugom, Laćom Radulovićem, mojom kumom, Dejanom Milićevićem, Draganom Kaucki, svojim detetom... Družim se s malim brojem ljudi. Ne kukam, ali to je tako. Zbog čega je tako, ne znam.
Koga pamtite?
- Mnoge, ali najviše Kseniju Pajčin, koja je takođe bila deo mog života i srećan sam što sam je imao za pravog prijatelja. Bila je savršena, dobra osoba, prelepa devojka koje više nema.
Da li biste danas imitirali neke od naših repera, zezali se s njihovim tekstovima?
- I ja sam o tome razmišljao. Dopadaju mi se Vojaž, Breskvica, Gazda Paja, Nući... To su mladi ljudi koje gotivim i koji su u trendu. Ali zaista bih zamolio da izbace "bejbe" i "beba" iz tekstova. To mi je kao kad te neko zna 15 minuta i kaže ti "dušo", "srce", "ljubavi". Odmah znam da nije iskreno.
Vi biste umesto beba stavili baba?
- Pa zamislite tekst sa babo umesto bebo, ha-ha!
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
