ŠTA ČEKA SRBIJU posle OŠTRIH PORUKA evropskih i američkih diplomata? Sporazum s Rusijom: PRST U OKO ILI BEZNAČAJNA TEHNIKALIJA?

Srbiji se sve više otežava situacija da, u globalnom prestrojavanju snaga zbog ruske agresije na Ukrajinu, vodi principijelnu politiku nesvrstavanja ni na čiju stranu!

Pritisci na našu zemlju se nastavljaju naročito nakon što su ministarstva spoljnih poslova Srbije i Rusije potpisala plan konsultacija za naredne dve godine. Bez obzira na to što su zvaničnici Srbije pojasnili da je reč o neobavezujućem tehničkom dokumentu, koji dve zemlje potpisuju već dugi niz godina, ovaj papir je poslužio da se s nekih važnih adresa ponovo pošalju poruke u kojima se Srbija podseća da mora da se opredeli, a konkretan čin toga je uvođenje sankcija protiv Rusije.

Da čujemo Srbiju

Posle izvestilaca Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika i Viole fon Kramon, koji su pominjali čak i zamrzavanje evropskog puta Srbije ka EU, povodom srpsko-ruskog sporazuma oglasila se i EU, ali i Amerika.

Ambasador SAD Kristofer Hil naglasio je da niko u ovom trenutku ne bi trebalo ništa da potpisuje s Rusijom, da to trenutno čine samo, kako je rekao, jadni regruti koji to moraju.

- Zato nam je jako teško da razumemo postojanje ovakvog dokumenta ili protokola, ali nadamo se i očekujemo da ćemo čuti više o tome i da će to biti objašnjeno na neki način. SAD računaju i na to da Srbija posmatra širu sliku i mi je podržavamo u cilju, koji je sama proglasila, da postane članica, da se približi EU. Takođe, podržavamo i očekujemo da će Srbija učiniti nešto na diversifikaciji svojih izvora energije i da smanji svoju zavisnost od Rusije, što se u velikoj meri zasniva na ucenama i na merama pritiska. Želimo da čujemo šta Srbija želi ubuduće da uradi i da vidimo kakve će odnose razvijati sa zemljom koja je brutalno napala svog suseda, a čak se koristi i pretnjama da će upotrebiti nuklearnu silu. Želimo da shvatimo na čemu se temelje odnosi saradnje Srbije i Rusije - izjavio je Hil, a na pitanje da prokomentariše to što je tokom svog boravka u Njujorku predsednik Aleksandar Vučić išao na boršč, rusko tradicionalno jelo, američki diplomata je rekao da, kada je u Njujorku, obično ide na italijansku ili kinesku hranu.

Usklađivanje

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre rekao je da očekuje da Srbija bude tu uz njih i da s njima stoji u odbrani vrednosti i zajedničke bezbednosti.

- Kada je reč o potpisivanju protokola o saradnji, mislim da je Srbija time poslala potpuno suprotnu poruku, bez obzira na to što je rekla da neće priznati referendumske rezultate (u ukrajinskim regionima). Ono što je važno jeste da Srbija želi da bude deo EU, želi i već je uveliko u procesu za dobijanje članstva u Uniji, a u tom procesu neophodno je da se uskladi sa svim standardima i vrednostima, između ostalog, uključujući tu i spoljnu politiku. Dakle, mora da se postepeno uskladi sa svim tim, pa i sa uvođenjem sankcija Rusiji - poručio je juče Žiofre u Beogradu.

Portparol Evropske komisije Peter Stano iz Brisela je poručio da EU smatra da Srbija kao zemlja koja pregovara o članstvu sa EU "ne može jačati odnose s Rusijom zato što je Rusija pojačala sukob, agresiju i nedela u Ukrajini". Kako je rekao, EU poziva srpsko rukovodstvo da u procesu pristupanja Srbije Uniji obezbedi jaču usaglašenost njenih spoljnopolitičkih inicijativa i podršku Srbije međunarodnim vrednostima i nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru međunarodno priznatih granica. Stano je rekao da pomenuti sporazum "izaziva ozbiljnu zabrinutost".

- Mi to veoma ozbiljno imamo na umu i sad pratimo - naglasio je on.

Držati se po strani

Bivši ambasador Milovan Božinović kaže za Kurir da je pojačavanje pritiska na Srbiju očekivano, jer je i situacija na ratištu učinila da zavađene strane zaoštre retoriku.

- U ovako teškoj i neuralgičnoj situaciji Srbija bi trebalo da primenjuje taktiku u kojoj se ne čine potezi više koji su nepotrebni, da se, koliko god je to moguće, drži po strani. Sporazum s Rusijom, ili bilo kojim drugim MSP, inače je jedna tehnikalija koja zapravo ne znači gotovo ništa, ali u ovim okolnostima on je dirnuo u živac Zapadu. Reakcija sa zapadnih adresa je morala da se očekuje, jer sada i takve beznačajne stvari imaju posebnu težinu, pridaje im se preveliki značaj u zavisnosti ko, šta i gde potpisuje. Zato je pitanje da li se ovaj potez Srbije može nazvati hrabrim ili hazardnim - ocenjuje naš sagovornik.

Pravnik Milan Antonijević kaže za Kurir da ovaj dokument ne treba stavljati u kontekst evropskih integracija i sankcija.

- Ovo je redovni diplomatski sporazum koji se potpisuje svake dve godine i koji se uobičajno ne potpisuje na nivou minsistara, već diplomatskih predstavnika u Njujorku, tako da mu ne bih pridavao neku važnost i stavljao u kontrekst evropskih integracija i sankcija - smatra on.

Deo političara za sankcije, deo protiv njih

Vučić se obraća javnosti, odluke nije lako doneti

Zbog složene i teške pozicije Srbije, predsednik Aleksandar Vučić će se obratiti naciji najkasnije u sredu, kada će, između ostalog, podneti svojevrstan izveštaj o diplomatskim aktivnostima Srbije u Njujorku tokom zasedanja Generalne skupštine UN, ali će govoriti i o uticaju poslednjih događaja na Srbiju i njenu politiku. Složenost situacije je takva da za poteze, koji bi mogli dovesti do promene kursa srpske spoljne politike, nema jedinstvenog stava u državnom vrhu. Tako je deo političara iz vlasti za usklađivanje spoljne politike s politikom EU, što uključuje i sankcije Rusiji, dok su drugi izričito protiv. U takvim okolnostima uopšte nije jednostavno doneti odluku na nivou države.

Premijerka Ana Brnabić je upozorila da Srbija trenutno trpi najveće pritiske od 1999. godine, izazvanih predsednikovim govorom u UN, u kojem je, kako kaže, bez preteranih emocija "sasuo istinu u lice velikim silama". Ona je otkrila da zbog pritisaka koje trpi Srbija postoji mnogo političara u SNS i članova u Vladi koji žele da država promeni svoju politiku kako bi pritisci nestali, a da predsednik želi da vodimo samostalnu spoljnu politiku koliko god teško bilo.

Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije kaže za Kurir da je državni vrh do sada pokazao da ume da na dobar način vodi naš brod kroz opasne vode, odnosno krizne situacije kojih smo svedoci.

- Nemamo razloga da sumnjamo u pravilno odlučivanje našeg državnog vrha, treba ga podržati i jedinstveno nastupiti. Nadam se da ćemo uspeti da branimo našu principijelnu politiku, kako u međunarodnom javnom pravu, tako i u pravu i slobodi, da biramo svoj put bez podleganja pritiscima bilo koje vrste. Koliko god pratili šta se dešava, nedovoljno je da se sagledaju svi aspekti i informacije koji dolaze do našeg državnog vrha i u tom smislu smatram da ne treba prosipati mnogo pameti već podržati odluke državnog vrha - smatra naš sagovornik.

Kurir.rs