Američki ambasador Kristofer Hil izjavio je danas da očekuje od Srbije objašnjenje o tome kakav je dokument o saradnji potpisan sa Rusijom, nakon razgovora u Ujedinjenim nacijama u Njujorku.
Hil je na konferenciji za novinare nakon otvaranja regionalnog foruma "Dobro upravljanje i antikorupcijske politike u vremenima geopolitičke neizvesnosti" u hotelu Metropol rekao da "nije potpuno jasno" šta taj dokument sadrži, ali da "u ovom trenutku niko ne bi trebalo ništa da potpisuje sa Rusijom".
"Niko ni ne potpisuje bilo šta (sa Rusijom). Teško nam je da razumemo ali očekujemo objašnjenje", rekao je Hil.
Ambasador je dodao da Sjedinjene Američke Države (SAD) podržavaju Srbiju na njenom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, kao i u oslobađanju od energetske zavisnosti od Rusije "koja se zasniva na ucenama", ali da će ta pomoć biti onolika koliko Srbija bude tražila.
Hil je naveo da SAD žele da čuju šta je to što Srbija želi potpisivanjem sporazuma sa državom koja je "brutalno napala svog suseda" i preti upotrebom nuklearnog oružja.
Ministri spoljnjih poslova Srbije i Rusije, Nikola Selaković i Sergej Lavrov potpisali su 23. septembra u Njujorku Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za naredne dve godine.
Kako je saopšteno iz MIP Srbije, Plan je potpisan na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, u prostorijama ruske misije pri UN.
Veliki deo borbe protiv korupcije je u stvari borba protiv međunarodnog kriminala
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Kristofer Hil izjavio je danas da su SAD i Evropska unija veoma jasne po pitanju borbe protiv korupcije, kao i da je "veliki deo borbe protiv korupcije u stvari borba protiv međunarodnog kriminala".
Hil je na otvaranju regionalnog foruma "Dobro upravljanje i antikorupcijske politike u vremenima geopolitičke neizvesnosti" u hotelu Metropol rekao da je "ponosan na saradnju sa srpskom policijom i pravosuđem", kao i da SAD "žele da vide više izručenja kriminalaca koji se možda kriju ovde".
"Ovo je veliki prioritet za moju ambasadu i zemlju, i radimo zajedno sa EU i Srbijom. Borba protiv korupcije je osnovna potreba države sa kojom sarađujemo. I EU je bila jasna da je borba protiv korupcije i njeno smanjenje osnovna prilikom prijema novih članova", kazao je Hil.
Ocenio je da svetski indeksi pokazuju da je "Evropa uradila dobar posao po pitanju korupcije", kao i da je u toj borbi važna i uloga i neprestana kontrola od strane organizacija civilnog sektora jer su "neke od najgorih vlada formirane tako što su tvrdile da se bore protiv korupcije i na tome dobile podršku građana".
"Borba protiv korupcije nije borba loših ljudi protiv dobrih ljudi. Uglavnom je borba dobrih institucija protiv loših institucija. Nijedna demokratija ne može biti uspešna bez jakih institucija", rekao je Hil.
Ambasador EU u Srbiji Emanuel Žofre je rekao da indeks percepcije korupcije u Srbiji stagnira, dok se "zemlje članice Evropske unije po ovom indeksu pokazuju nešto bolje", što je prema njegovim rečima "pokazatelj da nešto dobro rade".
Žofre je rekao i da je po istraživanju, na pitanje u čemu žele da vide najveći progres, 50 odsto građana Srbije odgovorilo da je to korupcija.
"Ohrabrujemo novu Vladu Srbije, koja treba da se formira, da usvoji novu antikorupcijsku strategiju", rekao je Žofre i dodao da se među pozitivna dostignuća u borbi protiv korupcije ubrajaju promene dela Ustava koje se odnosne na nezavisnost pravosuđa, nakon referenduma na kome su se građani o tome izjasnili.
On je dodao da EU ohrabruje Srbiju, odnosno novu vladu, "da usvoji i sprovede čitav niz pravosudnih zakona", kao i da će EU nastaviti da daje podršku Srbiji u borbi protiv korupcije.
Dodao je da pomoć EU u sprovođenju projekata Ministarstva pravde iznosi 30 miliona evra, dok je još 18 miliona evra opredeljeno za stručnu savetodavnu podršku oko ispunjavanja uslova iz pretpristupnih poglavlja 23 i 24, na putu ka pridruživanju EU.
"Borba protiv korupcije je ključni zajednički interes i građana i biznisa. Građani su svesni da korupcija uništava društvo. Poslednje analize Agencije za borbu protiv korupcije pokazuju da nisu postignuti očekivani efekti", rekao je Žofre i dodao da je borba protiv korupcije posebno važna u trenutku ruske agresije na Ukrajinu.
On je naveo da je prema bodovanju organizacije "Transparentnost Internacional" Srbija 2012. godine imala 39 od 100 mogućih bodova po pitanju borbe protiv korupcije, a da je 2021. imala 38 bodova.
Na forumu se obratio i direktor Centra za međunarodnu saradnju iz Severne Makedonije Aleksandar Kržanovski, koji je ocenio da borba protiv korupcije u zemljama jugoistočne Evrope stagnira ili nazaduje, kao i da se "ne dešava često da u tim zemljama neko zbog korupcije završi u zatvoru".
Kržanovski je istakao da je jedna od posledica korupcije to što mladi napuštaju zemlje u kojima je korupcija rasprostranjena, kao i da su evropske integracije "najveća pokretačka snaga" u borbi protiv korupcije.
Forum "Dobro upravljanje i antikorupcijske politike u vremenima geopolitičke neizvesnosti" organizovala je regionalna mreža 14 nevladinih organizacija za bornu protiv korupcije SELDI.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR