Macanović: Institucije uopšte nemaju problem sa time što žrtve nasilja nemaju poverenje u njih

Autor: Euronews Srbija

Info

25.09.2022.

19:23 > 19:24

U Srbiji su od početka godine ubijene najmanje 23 žene u porodično-partnerskim odnosima, od kojih su čak dve u prethodnih nedelju dana.

Prema oceni stručnjaka, od donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, pre pet godina, broj ubijenih žena se smanjivao, ali istraživanja pokazuju da je i dalje nasilju u porodici izložena svaka treća žena.

To je, kako kažu, znak za jednu ozbiljnu uzbunu i alarm da tome nekako treba da se stane na put.

U Zemunu je 18. septembra majku dvoje dece ubio muž, a dva dana kasnije u Subotici je na smrt izbodena žena takođe od strane partnera, ali bivšeg. Nov slučaj nasilja dogodio se sinoć u Nišu, kada je muškarac nožem izbo ženu, a potom pokušao samoubistvo. Ovi slučajevi uznemirili su javnost i ponovo u centar pažnje vratile položaj žena u našem društvu.

Iako je, prema oceni stručnjaka, zakonska regulativa poslednjih godina poboljšana, i dalje postoji problem primene tih zakona, pa je nasilje prema ženama u Srbiji još veoma rasprostranjeno.

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra za Euronews Srbija kaže da decenijama unazad prate koliko je žena ubijeno u Srbiji.

“Ono što je pozitivno je da je od kada je pre pet godina donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici broj ubijenih žena se smanjivao. Prateći tu statistiku mogli smo da primetimo da se smanjivao i onaj broj žena koje su institucijama prijavljivale nasilje, ali one nisu dovoljno učinile. Nisu prepoznale rizik u kojem se te žene nalaze, nisu ih zaštitile i te žene su bile ubijene. Taj broj je sve manji i manji. Od ovih 22 žene imamo šest koje su ranije prijavljivale nasilje institucijama i nažalost, očigledno da je tu došlo do nekih propusta, možda i nije, ne mogu sva ubistva da se spreče. Ipak, trebalo bi preispitati šta su institucije radile pre nego što je došlo do ubistva", navodi Macanović.

Kosan Beker iz udruženja građanki FemPlatz za Euronews Srbija ističe da je poslednjih godina zakonski okvir koji se odnosi na preveciju i zaštitu nasilja poboljšan, ali da i dalje ima problema kada je primena tih zakona u pitanju.

"Mi sada imamo prlično dobre zakone, imamo odlične strategije i sada je na delu ono što kod nas uvek nekako kaska za zakonima. U našem sistemu imam utisak da je najlakše usvojiti zakon, ali u principu primena tih zakona nije dobra i nekako kaska za zakonima. Razlog za to je i to ko primenjuje zakone. Kada živite u patrijarhalnom sistemu u kojem je percepcija žene i dalje kao vlasništvo muškarca, vidite da su ljudi okolo znali za nasilje a to niko ne prijavljuje, a ti isti ljudi primenjuju zakone. To je nešto na čemu treba da se dodatno radi, da se nekako radi na jačanju kapaciteta i na podizanju svesti onih koji zakon primenjuju", kaže ona.

Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici uvedene su tzv. grupe za koordinaciju i saradnju, međutim, stručnjaci kažu da to nije dovoljno. Beker ističe da je jedna od stvari koju država ne radi, iako organizacije žena konstantno o tome pričaju, uspostavljanje jednog tela koje će pratiti femicide.

"Uspostavljanje tela koje se naziva Femicid voč je ujedno i preporuka specijalnog izvestioca. Ono bi pratilo femicide i do detalja ispitivalo kako je do toga došlo. Da vidimo šta je prethodilo femicidu i da vidimo kako da poboljšamo odgovor države", objašnjava ona.

Femicid u domaćem zakonodavstvu nije kvalifikovan kao posebno krivično delo.

"Osnov femicida je da je žena ubijena zato što je žena, zato što ima ovakav tretman u patrijahalnom društvu, zato što muškarci misle da je ona njihovo vlasništvo, zato što i dalje postoji takav narativ 'ako nećeš biti moja, nećeš biti ničija'. Bilo bi bitno samo da se ne ostavi mogućnost kao sada da se može npr. ljubomora uzimati kao olakšavajuća okolnost, da se to tretira kao obično ubistvo i da država jasno kaže da prepoznaje problem. Motivi na kojima su femicidi zasnovani su posebno različiti i to nekako sistem treba da prepozna", ističe Beker.

Macanović naglašava da zabrinjava veliki broj žena koje i dalje ne prijavljuju nasilje i koje i dalje nemaju poverenja u institucije.

Dodaje da je, prema podacima, kod svake druge žene koja je ubijena okruženje bilo upoznato sa njenim stanjem i odnosom partnera prema njoj pa je opet na kraju došlo do najtežih slučajeva.

"Na institucijama je da povrate poverenje i zabrinjavajuće je to što institucije uopšte nemaju problem sa time što žrtve nemaju poverenje u njih. Posle pokreta 'nisam prijavila' ništa se nije promenilo u postupanju policijskih službenika Grada Beograda. Mi smo sada izneli te podatke da je nemoguće da u Beogradu imate za nekih 50 prijava više nego što mesečno ima na teritoriji Grada Novog Sada, a ima pet puta više stanovnika nego Novi Sad. Šta se dešava sa prijavama? Zašto se one ne beleže, neki odgovor od ministarstva MUP-a već dva dana nema", rekla je ona.

Kosana Beker kaže da je kod nas prisutna jedna opšta relativizacija nasilja prema ženama i da je još uvek to odomaćeno i prihvatljivo. A svaka pa i najmanja tolerancija na nasilje, kako naglašava, može da dovede do prilično lošeg ishoda.

Tekst u celini čitajte OVDE.

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

///

23.04.2023 • 10:40

Institucije za zrtve su elementarna nepogoda.

1 0 +1
Iskustvo

11.12.2022 • 21:51

Za zrtve nasilja institucije prave reprizu.

2 0 +2
Nagrada

15.11.2022 • 12:29

Ja sam kolateralna šteta za institucije poslje nasilja dobijam nagrade i ja i moja majka mogu izložbu da napravim da se nauče kako se zrtvama dodjeljuju nagrade.

4 0 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.