Predsednik vlade Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović izjavio je da bi u Skupštini trebalo da se izglasa inicijativa o razrešenju predsednika Mila Đukanovića.
On je, u intervjuu za Glas Amerike, naglasio da se time šalje važna politička poruka, a da je pitanje za pravnike da li to može da se sprovede zbog situacije sa Ustavnim sudom.
Poslanici parlamentarne većine, proruskog Demokratskog fronta, Demokrata i Građanskog pokreta URA pokrenuli su proceduru za razrešenje predsednika države Mila Đukanovića u Skupštini Crne Gore 23. septembra.
Oni tvrde da je Đukanović prekršio Ustav tokom procedure predlaganja mandatara za sastav Vlade.
"Mi smo sada novo konstituisana većina, koja podržava da se konstituiše nova vlada, ali je prilično raznolika sa različitim političkim subjektima, sa vizijama drugačijim. Ali mi to moramo da procesuiramo. Rešenje će svakako doći na izborima, međutim nije predsjednik taj koji će odrediti kad će ti izbori biti", rekao je Abazović.
Nakon što je Vladi Dritana Abazovića 20. avgusta izglasano nepoverenje, tri stranke su Đukanoviću podnele zahtev da mandat za sastav nove Vlade poveri Miodragu Lekiću, ali bez potpisa većine poslanika.
Đukanović je taj zahtev odbio ocenjujući ga nepotpunim, i uputio zahtev Skupštini da sebi skrati mandat kako bi bili raspisani prevremeni parlamentarni izbori.
Stranke parlamentarne većine su se usprotivile novim izborima i nastavile da insistiraju da Đukanović prihvati Lekića za mandatara. U tom cilju su naknadno, dan nakon što je istekao rok, dostavile 41 potpis podrške Lekićevoj kandidaturi.
"On (Đukanović) može da iskaže svoju političku preferenciju da Skupština skrati mandat, to je ustavno, to nije nešto što je sporno. Isto tako, Skupština Crne Gore, ako ima većinu, može da kaže da ona u ovom trenutku ne želi sebi da skrati mandat, nego želi da da šansu da se u ovom preostalom periodu, a radi se o periodu od dvije godine, nastavi sa pokušajem stabilizacije društvenih prilika", rekao je Abazović.
Sa američkim zvaničnicima, kako je rekao, razgovarao je i o navodima da je Rusija tajno finansirala Demokratski front (DF) 2016. i verovatno 2018. godine, što će biti istraženo.
Rekao je da nelegalno finansiranje političkih partija mora da bude deo agende, u borbi protiv korupcije.
"Ne odnosi se na Demokratski front, može da se odnosi i na URU-u, Demokrate, na bilo koga drugog. Znači, dio izborne reforme mora da bude uređenje finansiranja političkih grupacija. Mene lično više od toga zabrinjava kako organizovane kriminalne grupe finansiraju permanentno Demokratsku partiju socijalista, odnosno podržavaju ono što su radili 30 godina. Sada ćete vi reći, pa dajte dokaze, a ja ću reći dajte dokaze za Demokratski front. Za koga god se uspostavi da ima dokaze, neka se procesuira", rekao je Abazović.
Da je proruski savez DF iz Crne Gore finansiran od strane Rusije objavio je Glas Amerike 13. septembra, pozivajući se na izvor iz američke administracije.
Kako je na brifingu saopštio visoki zvaničnik američke administracije, Rusija je od 2014. godine uplatila više od 300 miliona dolara političkim strankama, zvaničnicima i političarima u više od 20 zemalja svijeta.
Izvor iz administracije nije obelodanio tačne iznose izdvojene za Demokratski front.
U intervjuu posle prvog obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Abazović je ponovio da će garantovati da Crna Gora neće menjati spoljnopolitički kurs i da je to preneo međunarodnim partnerima.
"Mi ostajemo čvrst i pouzdan partner evroatlantskom svijetu, naročito Sjedinjenim Državama. Naravno da moramo da više radimo na promociji vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Vjerujem da smo u tome napravili značajne iskorake ali da postoji prostor da budemo još bolji i da polako rješavamo onu institucionalnu krizu koja se dešava, naročito kada su u pitanju institucije poput Ustavnog suda i Sudskog savjeta i Vrhovnog državnog tužioca", izjavio je Abazović.
Kako je naglasio, Crna Gora stoji uz svoje partnere i narod Ukrajine, bori se protiv svih vidova agresije, a u ovom konkretnom slučaju protiv agresije Ruske Federacije.
"Na nas svakako mogu da računaju kao pouzdanog NATO partnera i zemlju koja ima intenciju da bude prva naredna članica Evropske unije", rekao je Abazović za Glas Amerike.
