Kraljica je preminula mirno u Balmoralu danas popodne, navodi se u saopštenju Bakingemske palate, preneo je Rojters.

Sin kraljice Elizabete II, Čarls, novi je britanski kralj, koji po automatizmu postaje kralj kao najstariji sin Elizabete II, tako da nije potrebno krunisanje.

Novi britanski monarh vladaće pod imenom kralj Čarls III, potvrdio je Klarens haus, rezidencija princa od Velsa.

Kralj Čarls III obratiće se naciji sutra i to će biti njegov prvi govor nakon smrti njegove majke, rekao je njegov portparol, preneo je Rojters.

Čarls nasleđuje titulu prve ličnosti Komonvelta, kao i imovinu, prenose britanski mediji. On postaje kralj Velike Britanije i šef države 14 drugih teritorija, uključujući Australiju, Kanadu i Novi Zeland.

Tras: Veliki šok za naciju i svet; Bože čuvaj kralja!

Nova britanska premijerka Britanska premijerka Liz Tras odala je počast preminuloj kraljici Elizabeti, a istovremeno pružila i podršku i izrazila lojalnost novom kralju Čarlsu.

Tras je u obraćanju ispred Dauning strita rekla da je smrt kraljice "veliki šok za naciju i svet" i da je danas dan velikog gubitka.

Ona je rekla za kraljicu da je bila kao stena na kojoj je izgrađena moderna Britanija i "sam duh Velike Britanije", prenosi Rojters.

Kazala je da je kraljica bila inspiracija i za nju kao i za mnoge Britance.

"Kraljica Elizabeta Drga bila je stena na kojoj je počivala moderna Britanija. Naša zemlja je porasla i procvetala pod njenom vladavinom. Velika Britanija je danas velika zemlja zbog nje", poručila je Tras koja podseća da je pre samo dva dana otišla u Balmoral kako bi se sastala s kraljicom i polozila zakletvu za premijera.

Odala je i počast novom kralju Čarlsu i istakla da se zemlja sada mora ujediniti kako bi ga podržala i ponudila svoju "lojalnost i odanost".

"Uvodimo novu eru u veličanstvenoj istoriji naše velike zemlje, baš onako kako bi njeno velicanstvo želelo", rekla je Tras i izjavu završila rečima: "Bože čuvaj kralja".

Britanski kralj Čarls: Ovo je trenutak najveće tuge za mene

Smrt moje voljene majke, njenog veličanstva kraljice, trenutak je najveće tuge za mene i sve članove moje porodice, naveo je danas novi britanski kralj Čarls u saopštenju objavljenom nakon smrti njegove majke.

"Veoma tugujemo zbog smrti dragog suverena i veoma voljene Majke. Znam da će ovaj gubitak snažno osetiti cela zemlja i Komonvelt, kao i veliki broj ljudi širom sveta", istakao je on.

"Tokom ovog perioda žalosti i promene, utehu mi daje saznanje o poštovanju i dubokoj privrženosti koju je Kraljica imala", stoji u saopštenju britanskog kralja Čarlsa.

Monarh koji je najduže proveo na britanskom tronu - 70 godina, a druga u svetu

Kraljica Elizabeta II ostaće upamćena kao monarh koji je najduže proveo na britanskom tronu - 70 godina, a druga u svetu, iza francuskog kralja Luja XIV, koji je vladao više od 72 godine.

Njenu dugu i uglavnom mirnu vladavinu obeležile su promene u životima ljudi oko nje, promene u političkoj moći Britanije i načinu na koji se na tu zemlju gleda u svetu.

Kraljica je svojevremeno izjavila da je vlastitu ulogu doživela kao "vođenje kraljevstva kroz vreme promene", a te reči, kako ocenjuje Bi-Bi-Si (BBC) najbolje ilustruju izazov koji je Elizabeta postavila pred sebe: da konzistentnost i konstantnost učini ključnim kvalitetima njene vladavine, usavršivši imidž monarha koji je pouzdan i lojalan.

Tokom čitave njene vladavine, čak i tokom najtežih vremena po kraljevsku porodicu, republikanizam nikad nije stekao značajnu podršku u Velikoj Britaniji, navodi BBC ocenjujući da su ljudi u kraljici prepoznali autentičnost zasnovanu na doslednosti.

Kao ustavni monarh, Elizabeta se uglavnom nije bavila političkim pitanjima, niti je otkrivala političke stavove, ali se redovno sastajala sa premijerima.

Kada je Elizabeta postala kraljica, posleratna Britanija je i dalje imala značajno carstvo, ali tokom 1950-ih i 1960-ih, mnoge teritorije su stekle nezavisnost i britanska kraljevina je evoluirala u Komonvelt.

Elizabeta je tako bila u poseti drugim zemljama kao lider Komonvelta i predstavnica Britanije, uključujući i revolucionarno putovanje u Nemačku 1965. godine.

Ona je postala prvi britanski monarh koji je tamo boravio u državnoj poseti u više od pet decenija.

Tokom 1970-ih i 1980-ih, Elizabet je nastavila da putuje širom sveta. Godine 1973. prisustvovala je konferenciji Komonvelta u kanadskoj Otavi, a 1976. otputovala je u SAD na proslavu 200. godišnjice nezavisnosti Amerike od Britanije.

Više od nedelju dana kasnije bila je u Montrealu, u Kanadi, da otvori Letnje olimpijske igre.

Godine 1979. putovala je u Kuvajt, Bahrein, Saudijsku Arabiju, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i Oman, što je izazvalo međunarodnu pažnju i široko poštovanje, prenosi biography.com

Posle pada Berlinskog zida 1989. godine, kraljica je smatrala da je pravi trenutak da podseti njene podanike na njihove odgovornosti tokom ogromne promene, i na opasnosti trijumfalizma.

Dvanaest godina kasnije, teroristički napad na Ameriku 11. septembra potresao je svet i kraljica je pozvala na pomirenje i oproštaj, podseća BBC.

Jedan od detalja koji je obeležio njenu vladavinu je kritika na račun kraljevske porodice posle smrti princeze Dajane, koja se razvela od njenog sina, princa Čarlsa, 1996. godine.

Njihov razvod je narušio podršku kraljevskoj porodici, koju su neki smatrali zastarelom i bezosećajnom, prenosi "Britanika".

Kritike su se pojačale nakon Dajanine smrti 1997. godine, posebno nakon što je Elizabeta u pocetku odbila da dozvoli da se državna zastava na pola koplja vijori iznad Bakingemske palate.

U skladu sa svojim ranijim pokušajima da modernizuje monarhiju, kraljica je pokušala da predstavi monarhiju manje tradicionalnom.

Rođena je u Londonu 21. aprila 1926. godine kao Elizabet Aleksandra Meri.

Kao i većina dece iz kraljevske porodice, ona nije redovno pohađala škole i fakultete, već se sa sestrom Margaret obrazovala kod kuće.

Njena baka, kraljica Meri i majka Elizabet su imale najveći uticaj na nju, a kada je nje otac DŽordž postao kralj, počela je da uči o ustavu, zakonima, a naučila je i francuski i nemački.

Udala se 1947. godine za vojvodu od Edinburga, princa Filipa, koji je imao grčke i danske korene, a venčanjem je postao britanski građanin.

Elizabeta je tada bila mlada, imala je 21 godinu, a sporna je bila veroispovest Filipa, međutim, on je prešao na anglikansku veru.

Iz braka sa Filipom ima četvoro dece - princa Čarlsa, rođenog 1948. godine, zatim, princezu En (1950), princa Endrjua (1960), i princa Edvarda (1964).

Njen suprug je preminuo 9. aprila 2021. godine u 100. godini.

Krunisana je sa samo 25 godina, posle smrti oca Džordža Šestog, koji je iznenada preminuo u snu, februara 1952. godine.

U to vreme je bila na turneji u Keniji, a krunisana je 2. juna 1953. godine u Vestminster Ebiju, i to je prvo krunisanje koje je prenošeno uživo na televiziji.

Elizabeta II je tada postala kraljica Ujedinjenog Kraljevstva i krunskih zemalja Komonvelta - Velike Britanije, Australije, Kanade, Novog Zelanda, Pakistana i Šri Lanke.

Ne računajući Pakistan i Šri Lanku, ona je, uz navedene zemlje, do danas bila kraljica Jamajke, Antigve i Barbude, Bahama, Belizea, Grenade, Papue Nove Gvineje, Solomonskih Ostrva, Sent Kitsa i Nevisa, Sent Lusije, Sent Vinsenta i Grenandina i Tuvalua.

U vreme kada je preuzela britanski tron, Josif Staljin, Mao Cedung i Hari Truman su vodili Sovjetski savez, Kinu i SAD, dok je Vinston Čerčil bio premijer Britanije.

Pod njenom vladavinom, promenjeno je 15 premijera Velike Britanije, dok se u Americi promenilo 14 predsednika.

Sve ih je upoznala, izuzev 36. predsednika Lindona Džonsona.

Elizabeta je 6. februara 2022. godine proslavila platinasti jubilej i posle francuskog kralja Luja XIV, koji je vladao više od 72 godine, drugi je svetski monarh koji je vladao 70 godina.

Brojni telegrami saučešća povodom smrti kraljice

Povodom smrti kraljice Elizabete II oglasili su se i saučešće uputili mnogobrojni svetski zvaničnici i šefovi država. Saučešće su uputili predsednik Rusije Vladimir Putin, papa Franja, španski kralj Felipe, holandski kralj Vilem-Aleksander, Bela kuća, premijer Kanade Džastin Trido, predsednik Francuske Makron, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen... Predsednik SAD Džozef Bajden i prva dama Džil Bajden naveli su u saopštenju da je u svetu stalnih promena, britanska kraljica Elizabeta II bila stalno prisutna i izvor utehe i ponosa za generacije Britanaca, uključujući mnoge koji nikada nisu imali saznanje o svojoj zemlji bez nje. Bivši predsednik SAD Donald Tramp nazvao je pokojnu kraljicu Elizabetu velikom ženom, koja nikada nije grešila. Nemački kancelar Olaf Šolc poručio je da je kraljica Elizabeta II bila uzor i inspiracija milionima, takođe i u Nemačkoj. Bivši britanski premijer Toni Bler izjavio je da je Britanija izgubila ne samo monarha, već i matrijarha nacije.

Vučić uputio saučešće povodom smrti kraljice

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je telegram saučešća povodom smrti Njenog Veličanstva kraljice Elizabete II.

"U ime građana Republike Srbije i u svoje ime, upućujem iskreno i duboko saučešće povodom smrti kraljice Elizabete II. Njeno Veličanstvo je svojom nesebičnom javnom službom obeležilo modernu istoriju Ujedinjenog kraljevstva i sveta, dajući primer kako treba nositi vladarski autoritet i obavljati dužnosti i u najtežim vremenima. Kraljica Elizabeta II se sa svakim izazovom suočavala mudro, nenametljivo, ali odlučno, prevashodno vodeći računa o dobrobiti nacije, čime je stekla ogromnu naklonost kako svojih podanika, tako i brojnih poštovalaca širom sveta. Bila je oslonac svojoj porodici i celoj naciji, koja joj je bila privržena kroz generacije", navodi se u telegramu, a saopštila je Kancelarija za saradnju s medijima predsednika Republike.

"Njen predani odnos prema dužnostima i brizi za naciju i državu, kao i posvećenost očuvanju najviših moralnih vrednosti i načela, postao je sinonim za period vladavine kraljice Elizabete II, koja je tokom decenija neumorno i dosledno radila na tome da Ujedinjeno Kraljevstvo bude zemlja blagostanja za sve. Bez obzira na brojne izazove i teškoće koje su obeležile decenije njene suverene vladavine, kraljica Elizabeta II je, ispod spoljašnje krhkosti, pokazivala snagu dostojnu najvećih vladara u istoriji", naveo je predsednik.