Borbe u Ukrajini nastavile su se i tokom 182. dana ruske invazije, one se vode i oko najveće evropske nuklearne elektrane u Zaporožju, a ruski šef diplomatije Sergej Lavrov i njegova francuska koleginica Katerin Kolona razgovarali su o mogućnosti dolaska misije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u elektranu.
Moskva je „načelno saglasna“ da predstavnici agencije posete elektranu uz obećanje da će se uzdržati od neprijateljskih aktivnosti, navodi se u saopštenju francuskog Ministarstva spoljnih poslova posle telefonskog razgovora dvoje diplomata.
Proruske vlasti u toj oblasti prethodno su navele da su prikupile sve materijale koji dokazuju da ukrajinska vojska granatira nuklearku i da su spremni da ih odmah proslede Ujedinjenim nacijama, dok iz Kijeva tvrde da su za napade odgovorne ruske snage.
Ukrajina bi u sredu mogla da dobije značajnu pomoć iz Amerike pošto u Vašingtonu planiraju da toj zemlji pošalju tri milijarde dolara 24. avgusta, kada Ukrajinci proslavljaju Dan nezavisnosti, prenela je agencija Rojters, citirajući neimenovanog američkog zvaničnika.
Sredstva će navodno biti iskorišćena za nabavku oružja, koje u dosadašnjem toku rata nije stiglo iz Amerike u Ukrajinu, ali da bi odluka o količini oružja mogla da se promeni do zvanične objave, dodao je zvaničnik.
- „Mir prosto više nije moguć“: Kako i zašto su propali pregovori Rusije i Ukrajine
- Koliko je opasna nuklearna elektrana u Ukrajini koju su zauzeli Rusi
- „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
Uoči praznika, američki Stejt department tvrdi da poseduje dokaze da Rusija planira nove udare na ukrajinsku civilnu infrastrukturu i vladine objekte.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da Rusi „planiraju nešto surovo u ovoj nedelji“, a naređeno je da se otkažu svi javni događaji povodom državnog praznika.
Moskva je optužila specijalne službe Ukrajine za ubistvo ćerke ideološkog saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, dok Kijev oštro demantuje tvrdnje.
Putin je poručio da je ubistvo Dugine „podao i okrutan zločin“ i posthumno je odlikovao Ordenom za hrabrost.
Dan 182.
- Skoro trećina Ukrajinaca napustila je domove ove godine, kažu iz UN
- Prema ukrajinskoj komandi, od početka rata poginulo je skoro 9.000 vojnika. Prema podacima UN, poginulo je 5.600 ukrajinskih civila.
- Ukrajinska vojska granatirala Donjeck, pogođena i zgrada administracije proruskih vlasti
- Rusija optužuje Ukrajinu za pogibiju ćerke Putinovog ideološkog saveznika Aleksandra Duganova u eksploziji automobila kod Moskve – više o tome pročitajte ovde
- EU razmatra formiranje misije za obuku ukrajinskih vojnika
- Sjedinjene Američke Države tvrde da Rusija planira da pokrene nove udare na ukrajinsku civilnu infrastrukturu i vladine objekte
- Kijev traži još 50 raketnih sistema HIMARS, ukrajinsi zvaničnici tvrde da bi to potpuno promenilo tok rata
Šest meseci rata
Kako se bliži šest meseci od početka invazije Rusije na Ukrajinu, podsećamo na neke od datuma koji su obeležili rat:
- 24. februar: Ruski predsednik Vladimir Putin naredio je početak invazije na Ukrajinu, koju je nazvao „specijalnom vojnom operacijom“ čiji je cilj „demilitarizacija i denacifikacija“ zemlje
- 7. mart: Ukrajina i Rusija su postigle dogovor o otvaranju humanitarnih koridora za evakuaciju civila iz opkoljenog Marijupolja, ali su pokušaji da se oni organizuju propali zbog nastavka bombardovanja ruskih snaga
- 30. mart: Rusija saopštava da će zaustaviti napad na Kijev. Kasnije će ruske trupe početi oružane akcije na istoku Ukrajine
- 1 april: Po povlačenju ruskih trupa iz Buče, u blizini Kijeva, slike užasa izbijaju na videlo. Na ulicama leže tela mrtvih, ukazujući na masakr civila
- 20. maj: Rusija preuzima kontrolu nad čeličanom Azovstal i time ceo Marijupolj, lučki grad na jugositoku Ukrajine
- 25. jun: Severodonjeck na istoku Ukrajine pada pod kontrolu ruskih trupa, dok obližnji Lisičank zauzimaju 3. jula, čime je Moskva skoro u potpunosti preuzela kontrolu nad regionom Lugansk
- 1. avgust: Prvi brodovi isplovljavaju iz ukrajinskih luka noseći žitarice za druge zemlje, prema dogovoru postignutom sa Rusijom koja ih je od februara blokirala
UN: Skoro trećina Ukrajinaca napustila je domove ove godine
Skoro trećina Ukrajinaca napustila je domove od početka ruske invazije, kažu iz UN.
Ovo je najveća migraciona kriza od kraja Drugog svetskog rata, navode iz organizacija.
Stanovništvo Ukrajine, prema podacima Ministarstva finansija, od 1. februara, činilo je oko 41,13 miliona ljudi – „bez okupiranih teritorija (Krim, Sevastopolj, deo Donbasa)“.
Prema podacima Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava, u ratu je stradalo skoro 5.600 ukrajinskih civila.
Šta su poručili iz Moskve i Pariza?
Dve strane su „detaljno razgovarale“ o situaciji u nuklearnoj elektranu u Zaporožju, kao i o „postojećoj mogućnosti“ organizacije misije IAEA u tom postrojenju, poručili su iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova, a prenosi agencija TAS.
„Lavrov je napomenuo da režim u Kijevu nastavlja da gađa naveću nuklearnu elektranu u Evropi i njenu okolinu, čime se celo stanovništvo Evrope izlaže riziku od nuklearne katastrofe, a strani sponzori (Ukrajine) to pasivno posmatraju“, dodaju.
Francuska ministarka Kolona je istakla da Moskva načelno želi da misija dođe u Zaporožje, ali iz Moskve nisu potvrdili te navode.
Ranije u utorak, Rafael Grosi, direktor IAEA, rekao je da očekuje da će izaslanici ove agencije za nekoliko dana otići u Ukrajinu, kao i da će lično predvoditi misiju u Zaporožju.
Kriza oko nuklearne elektrane Zaporožja još traje
Državna duma Rusije sastaće u četvrtak da bi poslanici raspravljali o situaciji oko nuklearne elektrane Zaporožje.
Moskva i Kijev se već danima međusobno optužuju za bombardovanje elektrane, što izaziva rastuću zabrinutost od nuklearne katastrofe.
Kijev optužuje Moskvu za „nuklearni terorizam“ i pretvaranje lokacije u vojnu bazu.
Ruske i proruske vlasti tvrde da Ukrajina namerno gađa područje oko postrojenja i da imaju dokaze o tome koje su spremni da pošalju Ujedinjenim nacijama.
Ukrajinska energetska kompanija Energoatom saopštila je da je u ponedeljak ruska vojska dopremila dodatnu vojnu opremu na teritoriju elektrane Zaporožje i da je povećan broj ruskih vojnika u elektrani.
Prema tvrdnjama Energoatoma, 22. avgusta u nuklearku su stigla dva oklopna transportera i šest kamiona.
BBC nije u mogućnosti da nezavisno proveri ove tvrdnje.
Zaposleni u nuklearnoj elektrani Zaporožje ranije su apelovali na obe strane da zaustave sukobe.
„Artiljerijski udari su sve razorniji i opasniji, a pretnja uništavanja kritičnih objekata postaje sve realnija“, navodi se u apelu.
Poručili su i da znaju kako profesionalno da upravljaju nuklearnom reakcijom, ali i da su „nemoćni pred ljudskom neodgovornošću i ludilom“.
- Nuklearna elektrana Zaporožje: Ukrajinci se pripremaju za najgore
- Ukrajinski radnici nuklearne elektrane: „Rusi nas drže na nišanu“
- Koliko je opasna nuklearna elektrana u Ukrajini koju su zauzeli Rusi
Putin je u petak rekao da će zvaničnicima UN biti odobrena poseta i inspekcija nuklearnog kompleksa, koji je najveći u Evropi.
Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, rekao je da je voljan da predvodi posetu stanici.
.Još nema garancija da će poseta biti organizovana.
Granatiran Donjeck, pogođeno i sedište proruskih vlasti
Tokom granatiranja centra Donjecka u utorak, projektil je pogodio sedište proruskih vlasti, posle čega se zgrada zapalila, javili su ruski državni mediji pozivajući se na administraciju otpceljenog ukrajinskog regiona, samoproglašene Donjecke Narodne Republike.
Šef proruske administracije Denis Pušilin nije povređen i nalazi se na „bezbednom“, prenosi Interfaks.
Navodno su dve osobe poginule.
Savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Sergej Leščenko potvrdio je da je Donjeck granatiran, objavivši fotografije posledica.
Dopisnik ruske agencije TASS je izvestio da su Oružane snage Ukrajine navodno gađale hotel u kome su odseli novinari.
U trenutku objavljivanja vesti, nisu prijavljene žrtve.
Kijev: 50 HIMARS sistema može „potpuno da promeni tok rata“
Savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Mihail Podoljak je pozvao da se ukrajinskoj vojsci obezbedi 50 višecevnih raketnih sistema HIMARS.
„Cena jednog sistema HIMARS je četiri miliona dolara. Cena 50 sistema je 200 miliona dolara plus municija.
„Cena postizanja efektivnog uništavanja logistike [ruske] vojske je manja od jahte nekog ruskog oligarha.
„To je ono što bi potpuno promenilo tok rata“, napisao je Podoljak na Tviteru.
Sjedinjene Države su Ukrajini već dostavile 16 HIMARS-a – preciznih i dalekometnih raketa koji mogu da pogode ciljeve duboko iza položaja ruskih trupa.
Veliki broj sličnih sistema Ukrajini su poslale Velika Britanija i Nemačka.
Ukrajina je uspešno koristila HIMARS za napad na ruska skladišta municije i druge vojne objekte.
Prema mišljenju vojnih stručnjaka, ovakvi udari su pomogli da se značajno smanji vatrena moć ruskih trupa i neutrališe njihova prednost u artiljeriji.
Krajem jula, šef Komiteta za oružane snage američkog Kongresa Adam Smit rekao je u intervjuu za Radio Liberti da SAD mogu da dostave Kijevu do 30 HIMARS sistema.
Međutim, ovu informaciju još nisu potvrdili predstavnici američke vlade.
Tokom proteklih nekoliko nedelja, pokušaji ruske vojske da pokrene ofanzive u Donbasu i drugim delovima Ukrajine nisu doveli do nekog značajnijeg uspeha.
Međutim, Ukrajina još nije postigla uspeh u povratku okupiranih teritorija.
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
