Naknade za bezmalo sve vrste bankarskih usluga i bankarske zarade od njih, poslednjih nedelja su bile prava medijska poslastica. Moguće i jedan od većih razloga za donošenje paketa mera centralne banke.

Prema rečima generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Vladimira Vasića, srpska privreda je u 2019. godini ostvarila profit nešto iznad 3 milijarde evra u dinarima, 2020. godine 4 milijarde a 2021. 6 milijardi evra profita. Banka kao profitna institucija očekuje da zaradi profit, a kada je privredi i građanima dobro, dobro je i bankama, što je suština poslovanja.

Desetak dana najavljivani paket mera NBS sadrži i obavezu poslovnih banaka, koje su od početka prošle godine povećavale cenu usluga, da ih snize za 30 procenata, ali ne ispod nivoa na kome su bile pre poskupljenja.

"U skladu sa tim očekivanjima, sve banke su prihvatile da u narednih godinu dana ne povećavaju cene platnih usluga, poput naknada za održavanje računa, izvršavanje platnih transakcija, održavanja deviznog platnog računa i tako dalje", kaže guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Paralelno s tom merom, prema rečima Tabakovićeve, usvojena je i odluka o platnom računu s osnovnim uslugama, a kojom se trajno štiti standard klijenata.

"Za svega 150 dinara, građani će moći da dobiju tekući dinarski račun u baci, da vrše besplatno podizanje gotovine na šalteru i bankomatima svoje banke, da dobiju besplatnu debitnu karticu, mobilno i elektronsko bankarstvo koje omogućava i neograničen broj transakcija putem QR koda na prodajnim mestima kod onih banaka koje naplaćuju naloge putem elektronskog ili mobilnog bankarstva, imaće popust od 30 procenata u odnosu na cenu tog naloga koju plaćaju korisnici ostalih paketa", pojašnjava Tabaković.

Istovremeno, poslovne banke će ubuduće biti obavezne da centralnoj banci unapred najave nameru da menjaju cene usluga, umesto da, kao dosad, slobodno odlučuju o tome.

U izjavi za naš Radio, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić ocenjuje da je ovaj paket u funkciji smanjivanja inflatornih očekivanja i da će ga, kao takvog, sve banke podržati.

Neposedno pre paketa mera koje se tiču bankarskih usluga, Izvršni odbor NBS povećao je referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 3 procenta. I koliko su moratorijumom na poskupljenje bankarskih usluga klijenti lišeni briga oko većih izdataka za bankarske naknade, onima sa dinarskim kreditima i promenljivom kamatom, rast referentne kamatne stope znači i povećanje rate.

Detaljnije u audio prilogu.

Stanić: Sve banke u Srbiji pristale na džentlmenski dogovor

Na poziv guvernerke Narodne banke Srbije sve banke u Srbiji su pristale na "džentlmenski dogovor" sa NBS i donele odluku da u narednih godinu dana neće povecahavati naknade koje se naplaćuju građanima na platne usluge, rekla je danas za Tanjug viceguvernerka Narodne banke Srbije Dragana Stanić.

"Reč je o setu mera koje je Narodna banka donela juce na sednici izvršnog odbora a deo tog seta mera je i poziv guvernera bankama da u narednih godinu dana ne povećavaju naknade koje naplaćuju građanima za platne usluge. Drugi deo tog džentlmenskog sporazuma NBS i banaka je da banke koje su povećavale usluge od prvog januara 2021. snize te naknade za 30 odsto", rekla je Stanić.

Takođe, dodala je, propisan je i osnovni paket, odnosno račun sa osnovnim uslugama koji može da koristi svaki građanin Srbije.

"Cena tog paketa će iznositi maksimalno 150 dinara, a on sadrži uplate i isplate sa računa, vođenje računa, elektronsko mobilno bankarstvo, debitnu karticu, plaćanje QR kodom", rekla je viceguvernerka.

Ona je dodala da korisnik ima pravo da nadogradi paket ukoliko ima potrebu za dodatnim uslugama, ali i u tim slučajevima postoje uslovi za banku.

"Ako građanin želi da taj paket sa osnovnim uslugama nadogradi sa dodatnim uslugama kao što su prekoracenje računa, čekovi, kreditna kartica ili devizni račun, on na to ima pravo, ali banka ne može ponuditi te usluge na način da ga time stimuliše da on pređe na skuplji paket.

Ugrađeni su ti mehanizmi kojima će banka morati da mu ponudi po cenama koje će i dalje činiti taj osnovni paket povoljnijim u odnosu na prvi sledeći najjeftiniji paket u samoj banci", objasnila je Stanić.