POHOD NA VRHOVE KAVKAZA Novosadska ekspedicija planinara osvojila Kazbek, EVO KROZ ŠTA SU SVE PROŠLI DO CILJA (FOTO, VIDEO)
Ekipa od 11 planinara Planinarskog društva "Alma Mons Adventures" iz Novog Sada u nedelju se vratila sa uspešne ekspedicije na vrh Kazbek na planini Kavkaz u Gruziji.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Visokogorska ekspedicija Kavkaz 2022. realizovana je sa ciljem uspona na vrh Kazbek, 5.054 metara nadmorske visine, a kako za "Blic" kaže jedan od vođa ekspedicije Siniša Carević, napravljen je veliki uspeh za srpsko planinarstvo.
Blic preporučuje
- Obzirom na to da je Kazbek vrh koji naši planinari ne posećuju tako često i penju se uglavnom na vrhove poput Ararata, Damavanda, Elbrusa, izuzetno smo zadovoljni, jer je ipak reč o vrhu koji, iako ne viši svakako jeste teži fizički, a pre svega tehnički.
Kako kaže ovaj Novosađanin, na Kazbek su prvobitno trebali ići 2020. godine, ali su morali odložiti zbog korona virusa.
- Te godine odlazimo na najviši vrh Turske, Ararat 5.137 metara, koji nije toliko tehnički zahtevan kao Kazbek, pa nam je to bila na neki način prva pripremna akcija. Početkom 2022. godine započinjemo detaljne pripreme za Kazbek zimskim usponom na Midžor, Staru planinu, preko Durmitora, Komova, Bioča, Julijskih Alpa u Sloveniji. Završne pripreme su bile uspon na Grossvenediger 3.666 m u Austriji i Gran Paradiso 4.061 m u Italiji - priča za "Blic" Carević.
Posebna ishrana i čelična volja
- Naš vodič Dmitrij Baranov je za sve članove ekspedicije pripremio poseban plan ishrane sa pravilnim i dovoljnim unosom ugljenih hidrata, masti i proteina. Hranu smo sami pripremali uz pomoć gorionika. Takođe, takav plan nam je omogućio da ponesemo dovoljno hrane za sve dane, bez nošenja nepotrebnih namirnica i opterećenja rančeva. Hrana se sastojala od gotovih supica, testenina, gotovih jela od leblebija, pasti, suvog voća, proteinskih čokoladica, kakao napitaka - kaže Siniša koji nam objašnjava da profesionalni planinari znaju da je priprema organizma najvažnija kako bi poduhvat bio uspešan u svakom smislu.
Svi članovi ekspedicije su dugogodišnji planinari, mnogi već sa usponima preko 5.000 metara nadmorske visine.
- Birali smo ekipu da to budu već iskusni planinari, mnogi su se popeli na Mon Blan, Damavand, Ararat, Elbrus. Naš organizam je već navikao na velike visine, telo je takvo da već prepoznaje visinu i činjenicu da je vazduh razređen, bez dovoljno kiseonika, što omogućava da mozak telu šalje adekvatne signale. Takođe, imali smo dobar plan aklimatizacije, tako da niko od nas učesnika nije imao simptome visinske bolesti. Svakodnevno smo unosili dovoljnu količinu vode, što je najbolja prevencija za nastavak ove bolesti.
Fruška gora odlična za pripremu
Za sve aktivnosti članovi novosadskog planinarskog društva pripremaju se na Fruškoj gori, na kojoj često tokom pešačenja savladaju veliku visinsku razliku iako sama po sebi nije visoka. Takođe, kondiciju stiču trčanjem, a penjačke tehnike treninzima na veštačkoj i prirodnoj steni u okviru Alpinističkog odseka Novi Sad.
Aklimatizacija i početne pripreme
- Po dolasku smo boravili u mestu Stepantsmind, selu u podnožju Kazbeka, udaljenom od Tbilisija 150 km. U selu smo zatekli poprilično živu atmosferu, veliki broj turista i planinara. Nakon smeštaja ostatak dana smo iskoristili za pravu aklimatizaciju, pešačili smo od sela koje se nalazi na 1.750 metara nadmorske visine, do manastira Svetog Trojstva na 2.170 mnv.
Kako nam je objasnio Siniša, pripreme za ekspediciju su od velike važnosti, kako pre samog dolaska na mesto odakle kreće, tako i pre samog puta.
- Ovakvi usponi zahtevaju dobru mentalnu pripremu i stabilnost. Tokom cele ekspedicije vladala je dobra atmosfera, smeh, šala, druženje. Vodiči su svakodnevno razgovarali sa učesnicima, bodrili ih - objašnjava on i dodaje da je svaki član izuzetno važan da bi ekspedicija bila bezbedna i uspešna.
Nakon 10 sati penjanja konačno do vrha
- Na uspon smo krenuli sredu u 1 sat noću. Oko 11 sati po lokalnom vremenu na vrh 5.054 metara, izlazi šest planinara sa vodičem Baranov Dmitrijem. Na vrh su izašli Danijela Tešendić, Ružica Tešanović, Ivan Gregus, Dalibor Plisnić i Nebojša Kovačević.
Jedan planinar je ostao na platou na visini od 4.900 metara jer mu je to bio prvobitni cilj, dok su dva planinara nakon što je jedan propao u glečersku pukotinu, odustali od daljeg uspona na 4.300 m, pa ih je vodič i naš sagovornik Siniša Carević spustio do baznog kampa.
- Uspon na Kazbek podrazumeva prelazak glečera koji je pun pukotina, vidljivih i skrivenih. Iz tog razloga smo na vrh išli u tri glečerske naveze, navezani na alpinističko uže sa svom potrebnom opremom, dereze, alpinistički pojas, cepin, šlem. Jedan planinar je kao poslednji u navezi probio snežni most na jednoj pukotini, usled čega je propao do visine grudnog koša, ali se zaustavio brzom reakcijom članova naveze. Lako smo ga izvukli, bez postavljanja sistema za izvlačenje - objašnjava Siniša i dodaje da je nakon povratka u kamp planinar preventivno pregledan od strane poljskog tima spasilaca na Kazbeku, ali mu nisu konstatovane povrede.
- Osim naše grupe, na vrh je izašao poljski planinar, koji je krenuo sam na uspon, što smo odmah prepoznali kao ne baš dobar potez pa smo ga pozvali u našu navezu, što je on sa zadovoljstvom prihvatio. Takođe, na vrhu smo zatekli grupu ruskih planinara koji su se penjali sa ruske strane i četiri planinara koji su krenuli na vrh od našeg baznog kampa, a koji su nas na jednom delu staze prestigli - vidno zadovoljan kaže ovaj Novosađanin.
Kako navodi, trag da je ekipa ostvarila uspeh jeste zastava u kuhinji bivše sovjetske meteo stanice, sada planinarskog doma Behtlemi Hut koji se nalazi na 3.650 metara nadmorske visine.