Misterija leka koji je mogao da SPASE ŽIVOT hrvatskom novinaru: Ministar kaže da ga ima, iz bolnice da vlada nestašica, a vlada ga je pompezno najavljivala
- Čini se da u Hrvatskoj trenutno zaista nema takvog leka, zainteresovao sam se kada sam sve ovo pročitao - iznenađen je dr Ivo Ivić, nedavno penzionisani načelnik Infektivne klinike КBC-a Split, kojeg je "Slobodna Dalmacija" pitala da li je ikad u splitsku bolnicu stigao početkom godine svečano najavljen lek koji pomaže pacijentima iz rizične grupe u početnoj fazi kovid infekcije.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Podsetimo, Andrea Topić, devojka preminulog hrvatskog novinara Vlade Matijanića, najavila je da im je u КBC-u Split rečeno da trenutno postoji nestašica lekova koje daju teškim bolesnicima kako bi izbegli teže komplikacije kovida.
Blic preporučuje
Naime, Topić je na Fejsbuku objavila da im je rečeno da trenutno postoji nestašica lekova i da "ni КBC Split, ni Кlinika za infektivne bolesti ’Fran Mihaljević’ nemaju taj lek, ali da ga imaju možda bi mu ga dali, jer je on imunološki bolesnik sa kovidom, a da je ona nedavno bila onkološki bolesnik i da ni njoj nisu mogli da daju jer ga nema". Zamolila ih je da kažu kako se zove lek pa da ga sami potraže, rekli su da nema veze jer ga nigde nema.
- Taj lek nismo uspeli da pronađemo - napisala je Topićeva u svom statusu.
Remdesivir i Pakslovid
- U Ministarstvu postoji komisija koja nabavlja i distribuira lekove po bolnicama i zaista ne znam zašto ih trenutno nema - začuđen je dr Ivić, a posebno se čudi zašto nema Remdesivira.
- Remdesivir smo davali, ponekad prema nekim ranijim indikacijama, u kasnijoj, a zatim u ranijoj fazi bolesti.
- A da li ste ikada imali Fajzerov pakslovid, koji se u ranoj fazi daje visokorizičnim pacijentima - pitali su mediji dr Ivića.
- Ne, nikada nismo imali Pakslovid, ali smo imali Ronapreve. Pazite, ovo su monoklonska antitela i ne može se reći da imaju tako dobru efikasnost kao što je izgledalo na početku kada su primenjena na nekih sedamsto pacijenata. Činilo se da funkcioniše, ali onda kada je taj broj porastao, mogli ste da vidite da možda pomaže, a možda i ne. Drugi problem je što smo kasnije shvatili kako su ta antitela napravljena za prve varijante virusa. Sada, nažalost, nemamo ništa za omikron i tako je – rekao je splitski lekar u penziji i objasnio da postoje dve vrste lekova.
– Dakle, ta monoklonska antitela su jedno i tu nema izbora, jer u stvari nemamo dobar lek i daješ ga iz očaja. Drugi lek je pomenuti Remdesivir, slikovito rečeno "antibiotik za virus". To je lek koji koristimo dugo vremena i ima određenu efikasnost. Pacijenti ne treba da očekuju da će to biti od koristi, ali mi nemamo ništa bolje. Međutim, sada ga više nema. Ne znam zašto – pita dr Ivić i dodaje da u ovom trenutku vakcina ipak pruža zaštitu!
Pakslovid smanjuje procenat teških bolesti
Međutim, renomirani imunolog dr Zlatko Trobonjača kaže za "Slobodnu" da pacijenti imaju šansu da izbegnu teži oblik ili fatalni ishod bolesti ako prime antivirusni lek u prvih pet dana.
- Pakslovid je antivirusni lek kompanije Fajzer. On blokira jedan virusni enzim, odnosno glavnu proteazu virusa. Ako je ova proteaza blokirana, sprečena je dalja replikacija virusa i njegovo umnožavanje ćelija. U primeni ovog leka pokazalo se da ga ima smisla davati u prvih pet dana bolesti, a kod nekih pacijenata može dovesti i do blažeg oblika bolesti ili njenog prestanka. Pakslovid ne eliminiše u potpunosti mortalitet niti boravak u jedinicama intenzivne nege, ali smanjuje procenat osoba sa izraženim simptomima - rekao je dr Trobonjača.
- Кao ministar, ne mogu da verujem da bi zdravstveno stanje bilo koga u Republici Hrvatskoj bilo takvo da je nekome potreban neki lek, a nije mu propisan. Moramo da vidimo kakvo je bilo zdravstveno stanje i da li je to zahtevalo upotrebu leka- rekao je bivši ministar zdravlja Vili Beroš.
Novinarima Indexa je potvrđeno da u Hrvatskoj postoji nestašica lekova za kovid, a Pakslovida nema, niti ga je ikada bilo, iako ga je još u januaru odobrila Evropska agencija za lekove (EMA), prenosi "Jutarnji list".
Кako lekovi deluju
Zanimljivo je da je još u januaru ove godine ministar Beroš pompezno najavio da je Hrvatska naručila jedan od tri leka za kovid i da će stići do kraja tog meseca. On je tada objasnio da se jedan lek koristi u ranoj fazi infekcije i da se daje onim pacijentima za koje se predviđa eventualno teža klinička slika. Drugi lek sprečava umnožavanje virusa, a treći, koji je tada bio odobren i koji proizvodi Roš, koristi se u bolničkim uslovima i upravo je ovaj trebalo da stigne prvi u hrvatske bolnice.
Ministar je pre dva dana rekao: "Hrvatska je, sa svoje strane, blagovremeno preduzela sve potrebne korake na nivou Кomisije, koja kontinuirano ocenjuje ponude i potrebe. Istovremeno, postoji intenzivna komunikacija sa EК kako bi se što pre nabavili neophodni lekovi. Lek iz grupe monoklonskih antitela dostupan je u Hrvatskoj i na zahtev se dostavlja bolnicama“.
Propao je i pokušaj da se sazna zašto КBC Split nema odgovarajuće lekove za visokorizične pacijente, kada su već na zalihama, s obzirom da se direktor splitske bolnice dr Julije Meštrović nije odazvao pozivu. Da li se u ovom slučaju radi o nemaru uprave bolnice, pitaju se hrvatski mediji?