Emine Sevgi Ozdamar dobila Bihnerovu nagradu

Književnica, glumica i pozorišna režiserka Emine Sevgi Ozdamar dobitnica je Bihnerove nagrade (Georg-Büchner-Preis) za 2022. To je saopštila Nemačka akademija za jezik i pesništvo u utorak (09.08.). novčana nagrada iznosi 50.000 evra i smatra se najuglednijim književnim priznanjem u Nemačkoj. Nagrada će biti dodeljena 5. novembra u Darmštatu.

„Nagrađujući Emine Sevgi Ozdamar, Nemačka akademija za jezik i pesništvo odlikuje izuzetnu književnicu kojoj nemački jezik i književnost duguju nove horizonte, teme, i visokopoetski zvuk“, kaže se u obrazloženju žirija. Njeno delo je otvorilo „i intelektualni i poetski dijalog između različitih jezika, kultura i pogleda na svet, u kojem čitajući smemo da učestvujemo“.

Autobiografski elementi

Emine Sevgi Ozdamar je rođena 1946. u Malatiji, u turskoj provinciji Istočna Anadolija, ali je odmah po rođenju njena porodica preselila u Istambul. U metropoli na Bosforu je pohađala školu glume, već sa dvanaest godina je stajala na bini, a dobila je prve uloge u komadima Bertolta Brehta i Petera Vajsa.

Posle vojnog puča u Turskoj 1971. izgubila je svaku mogućnost da umetnički napreduje jer je bila član turske Radničke partije. 1976. otišla je u Istočni Berlin. gde je radila kao asistentkinja režisera Matijasa Langhofa na Narodnoj bini (Volksbühne). Dve godine posle toga u Parizu studira teatarsku režiju. Od 1979. do 1984. bila je član glumačkog ansambla u Bohumu. Piše prve drame. 1992. glumi u filmu „Srećan rođendan, Turčine!“ koji je proglašen za najbolji nemački film te godine.

Ona od 1986. živi kao slobodna umetnica.

Književni rad na nemačkom

Književni proboj za nju je bila Nagrada Ingerborg Bahman (Ingeborg-Bachmann-Preis) 1991, za odlomak iz romana „Život je karavansaraj – ima dvoje vrata – kroz jedna sam ušla, kroz druga izašla”. Time je ona postala prva osoba čiji maternji jezik nije nemački a koja je dobila tu književnu nagradu. Ona je primljena u Akademiju za nemački jezik i pesništvo još 2007.

Njene pripovetke „Majčin jezik” je nemački kritičar Tomas Karsten proglasio jednim od dela koje spadaju u književni kanon 21. veka. Prošle godine je izašao njen roman „Senkama omeđen prostor” koji je ušao u uži izbor za nagradu Lapciškog sajma knjige.

Nagrada sa tradicojom

Akademija u Darmštatu dodeljuje od 1951. književnu nagradu za književno delo na nemačkom jeziku. Dobitnici nagrade se moraju „ u posebnoj meri isticati svojim radom i delima” i imati „poseban udeo u oblikovanju savremenog nemačkog kulturnog života” kaže se u propozicijama. Nagradu obezbeđuju savezna država i pokrajina Hesen i grad Darmštat.

Nagradu su dobili svetski poznati književnici kao što su Maks Friš (1958), Ginter Gras (1965), Hajnrih Bel (1967). Od naših savremenika među dobitnicima su Rajnald Gec, Marsel Bajer, Jan Vagner, Terezija Mora, Luka Berfus i Elke Erb.

Nagrada se zove prema dramskom piscu i revolucionaru iz prve polovine 19. Veka, Georgu Bihneru, ćiji se dramski fragment Vojcek do danas izvodi na mnogim svetskim pozornicama.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.